Zakleti neprijatelj mu je Soroš, podigao je ogradu na našoj granici: Ko je Viktor Orban koji najverovatnije ostaje pobednik u Mađarskoj i kako to utiče na Srbiju?

U Mađarskoj su jutros otvorena glasačka mesta za parlamentarne izbore

U Mađarskoj se danas održavaju parlamentarni izbori na kojima će, prema svim prognozama, aktuelni premijer Viktor Orban uspeti da osigura treći uzastopni mandat, a četvrti od 1998. godine. Orban sa suprugom glasao na biračkom mestu u školi koja se nalazi u blizini njihove kuće i tom prilikom kazao novinarima da će "poštovati odluku" mađarskih glasača.

Danas se održavaju parlamentarni izbori u Mađarskoj: Jedan scenario može da pokvari Orbanovu očekivanu pobedu (FOTO) (VIDEO)

U Mađarskoj su jutros otvorena glasačka mesta za parlamentarne izbore na kojima pravo glasa ima oko 8,3 miliona birača.

Među njima je i više od 378.000 ljudi koji ne žive u Mađarskoj već su uglavnom Mađari iz susednih zemalja sa dvojnim državljanstvom.

Mađarski žitelji za glasanje dobijaju dva listića - jedan sa imenom kandidata njihovog okruga i jedan sa stranačkom listom, objašnjava AP.

Prema najnovijim anketama, Orbanova stranka Fides i njen mali koalicioni partner Hrišćanske demokrate, osvojiće većinu od ukupno 199 mesta u parlamentu Mađarske, ali ne može se prognozirati tačno koliko zbog složenog izbornog sistema.

Fides je i na izborima 2010. kao i 2014. osvojio dvotrećinsku većinu nakon čega je usvojen novi ustav kojim je Orbanu omogućena velika koncentracija vlasti, piše AP.

Od 199 mesta u parlamentu, 106 pripada predstavnicima okruga, a 93 se dodeljuje na osnovu broja glasova koje su dobile pojedinačne stranke. Građani koji imaju pravo glasa, a ne žive u Mađarskoj glasaju samo za stranačku listu.

Posle 2010. godine Fides je značajno izmenio izborni sistem smanjivši broj poslanika sa 386 na 199 i eliminisao drugi krug izbora što je nanelo štetu manjim strankama koje su mogle da formiraju koalicije nakon prvog kruga.

KO JE VIKTOR ORBAN?

Mađarskog premijera Viktor Orbana često vređaju kao "populistu". Na pitanje zašto je to tako, rekao je: "Zato što to jesam". "Populista" za njega znači "demokrata". Onaj ko razume šta pokreće ljude i koji to tematizuje. Nacionalnokonzervativac? –I to je "demokrata". Nacija, to su birači. Obaveza svake izabrane vlade je da njihov interes stavi iznad svega ostalog, piše Dojče vele.

Viktor Orban je jedan od osnivača stranke Fides (što je skraćenica za Alijansu mladih demokrata), koje je osnovana 30. marta 1988 g. Postao je poznat po govoru koji je održao 1989. g. na trgu Heroja u Budimpešti na kome je tražio održavanje slobodnih izbora i odlazak sovjetskih trupa iz Mađarske.

Orbanova druga vlada sprovela je velike ustavne i pravne reforme u Mađarskoj. Orban se pozicionirao kao čvrst zagovornik suverenizma, u nekoliko navrata je dolazio u sukob sa Evropskom unijom. Tokom svog mandata, Orban je posebno ojačao odnose između Mađarske u Rusije.

Zbog svog umerenog Evroskepticizma, populističke retorike i propagiranje koncepta iliberalne demokratije, Orban je postao jedan od najuticajnijih lidera u Evropskoj uniji.

MAĐARSKA PRE SVEGA 

Sa tim principom "Mađarska pre svega", Orban je više obeležio Mađarsku nego bilo koji političar posle pada komunizma. On vlada od 2010, a pre toga je već bio na vlasti od 1998. do 2002.

Da bismo razumeli zašto je to tako, moramo se vratiti u 2006. godinu. Tada je obelodanjen interni snimak jednog razgovora bivšeg socijalističkog premijera Ferenca Đurčanja. Neprestano je lagao narod, moglo se čuti na traci. Tada se nešto slomilo, vera u uzvišenost demokratije i ubeđenje da će zbog političke tranzicije postati bolje. Masovni protesti protiv Đurčanja su brutalno ugušeni.

PROTIVI SE MIGRANTIMA

Orban se protivi ilegalnoj migraciji. Njegova vlada je, kao odgovor na Evropsku migrantsku krizu, izgradila žičanu ogradu na granici između Mađarske i Srbije.

Mađarski građani su na referendumu odbacili plan Evropske unije o migrantskim kvotama, koji bi omogućio raspoređivanje izbeglica na teritiriji zemalja članica.

Nakon eskalacije Evropske migrantske krize 2015. godine, Orban postaje jedan od najglasnijih kritičara evropske politike prema migrantima i imigracione politike nemačke kancelarke Angele Merkel.

U svojim izjava i javnim nastupima, Orban često navodi potrebu očuvanja nacionalnih granica, kao i svoje protivljenje nekontrolisanoj migraciji. Orban se istovremeno zalaže za očuvanje mađarskog nacionalnog identiteta.

Orbanova vlada naložila je izgradnju žičane ograde na granici Mađarske i Srbije, sa ciljem zaustavljanja priliva ilegalnim imigranata koji su preko Balkanske rute (Grčka, Makedonija, Srbija) ulazili u Mađarsku, na svom putu ka Nemačkoj i ostalim zemljama Zapadne Evrope.

NAJVEĆI PROTIVNIK MU JE SOROŠ 

Mađarski premijer je poslednjih meseci pojačao svoju nacionalističku retoriku i pokrenuo kampanju protiv Džordža Soroša, američkog milijardera mađarskog porekla kojeg optužuje da promoviše masovnu imigraciju u Evropi jer finansira nevladine organizacije.

Soroš, sada najveći neprijatelj Orbana, optužio mađarskog premijerada vodi "mafijašku državu".

Premijer Mađarske Viktor Orban tvrdi da je američki milijarder mađarskog porekla Džordž Soroš zaradio na "kazino kapitalizmu" i da se ponaša kao šef države bez države.

Tokom osamdesetih godina prošlog veka Orban i Soroš su bili saveznici u rušenju komunizma, ali su nakon toga pošli drugačijim putevima. Soroš Orbana opisuje kao opasnog autokratu, dok mađarski premijer tvrdi da se Soroš dajući finansijsku podršku opozicionim grupama meša u mađarsku politiku.

POSTAO VELIKI U KRIZI 

Onda je došla ekonomska kriza 2008. Zemlja je kolabirala. Mađarska je bila prva zemlja EU kojoj je bio potreban kredit MMF-a. U osećanju sveopšte nemoći, sve oči su bile uprte u Orbana koji je obećavao nov početak. Mađarska, govorio je, mora ponovo da razmišlja svojom glavom. Njegov bojni poklič je glasio: "Sloboda".

Kao i 1989, kada je kao mladi predvodnik studenata, tražio povlačenje Rusa. To ga je katapultiralo na političku scenu. U vazduhu se osećala atmosfera proboja u novo vreme, a nju je otelotvorio Orban.

A posle je bio otelotvorenje osećanja da taj proboj nije uspeo i da su potrebni novi putevi. I ubedljivo je pobedio na parlamentarnim izborima 2010.

MEDIJE JE ŠUTNUO U CEVANICU 

Vladao je još od 1998. do 2002, i to je bilo dobro. Mnogo je investirao u obrazovanje. Jedina mađarska sirovina je inteligencija njene omladine, rekao je tada. Smanjio je državni dug, ojačao porodicu. I pored toga je izgubio na sledećim izborima 2002, i to od Đurčanja, to je bio šok koji ga je promenio. Došao je do zaključka da su ga oborili mediji koji su stremili ulevo. Tako im je po povratku na vlast najpre zadao šut u cevanicu donošenjem oštrog zakona o medijima. To je izazvalo ogorčenje svih novinara. I to ogorčenje i danas boji predstavljanje Orbana u medijima.

Pri tome je on postigao mnogo toga. Umesto da u dužničkoj krizi iscedi građane, on je on multinacionalnim koncernima razrezao poseban porez a smanjio je poreze za građane i srednja preduzeća. Državni dug je spao sa 82 na 72 odsto BDP- Naložio je da se takozvani devizni krediti prinudno konvertuju i to daleko ispod tržišne vrednosti. Banke (strane) su krvarile, ali stotine hiljada domaćinstava su spasena dužničke zamke. Privreda raste, plate se povećavaju, vlada gotovo idealna stopa zaposlenosti. Orbanova granična ograda je sačuvala Mađarsku od izbegličke krize, navodi Dojče vele.

POLITIKA JAKE DRŽAVE

Svetlost i senka. On je uništio građanski duh čiji je vesnik nekad bio. "Građanin" kao aktivan član društva, koji snosi odgovornost i hoće da da svoj doprinos: Orban je bio taj koji je ponovo uveo to razmišljanje iako posle komunizma gotovo da i nije bilo građanstva.

No, njegova politika jake države koja upravlja svime, suprotnost je građanskoj samoodgovornosti. Državni ugovori se ne dele na osnovu principa građanskog doprinosa, već - saveznicima.

ŠTA VEROVATNA ORBANOVA POBEDA ZNAČI ZA SRBIJU?

Koliko god Viktor Orban imao svojih mana, saradnja Mađarske i Srbije u njegovom mandatu dostigla je istorijski visoku tačku.

Samo je u februaru ove godine u Budimpešti potpisano deset različitih sporazuma o saradnji dve zemlje, devet međudržavnih sporazuma i jedan u privatnom sektoru. Mađarska je rešila da investira milione evra i u centralnu Srbiju, a ne samo u Vojvodinu, što je dosad mahom bio slučaj.

Ne treba zaboraviti ni dogovorenu izgradnju pruge Beograd-Budimpešta, kao ni na činjenicu da je robna razmena u 2017. između dve zemlje iznosila milijardu i po evra, a godinu ranije je premašila dve milijarde, što je apsolutni rekord.

Uz to, Mađarska je jedan od najvećih zagovornika što skorijeg ulaska Srbije u EU, što je nedavno slikovito pojasnio šef diplomatije Srbije Ivica Dačić, koji je na sastanku sa mađarskim kolegom Petrom Sijartom rekao da "u međunarodnim odnosima trenutno nema većeg Srbina od Sijarta".

U odnosima sa Srbijom, Orban podržava evropske integracije Srbije, a tokom poslednjih nekoliko godina, Srbija i Mađarska beleže izuzetno dobre međususedske odnose.

Orban se u Nišu sastao sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem gde je održan zajednički sastanak dve vlade. Orban je podržao nastojanja Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, ali i najavio mogućnost mađarskih investicija u Srbiji. Dvojica premijera razgovarali su o zajedničkoj energetskoj politici dve države kao i o migrantskoj krizi.

(Telegraf.rs)