Tramp najavio da će povući američku vojsku iz Sirije: Šta bi takav potez mogao da izazove i ko bi imao najviše koristi od toga?

Svaka odluka da se Tramp povuče iz Sirije bi takođe bila suprotna trenutnoj vojnoj proceni

Neočekivano saopštenje američkog predsednika Donalda Trampa podstaklo je zabrinutost među pripadnicima nacionalne bezbednosti. Naime, Tramp je u četvrtak izjavio da SAD namerava da uskoro povuče svoju vojsku iz Sirije. Stručnjaci upozoravaju da bi ovo moglo da umanji američki kredibilitet u regionu, ali i da izazove eskalaciju sukoba.

Tramp: Američka vojska ubrzo napušta Siriju, nek se drugi sada brinu o njoj

Iako je Tramp od stupanja na dužnost često naglašavao da je ISIS poražen, njegova najnovija najava je izazvala burne komentare, a zvaničnici odbrane su upozorili da nije vreme da se sada povuče iz Sirije.

- Pobedili smo ISIS. Uskoro ćemo se povući iz Sirije. Neka drugi sada o tome vode računa - rekao je Tramp nedavno svojim pristalicama nedaleko od Klivlenda tokom svog govora.

Nekoliko američkih zvaničnika su rekli CNN da Pentagon još uvek nije čuo detaljnije informacije o tome iz Bele kuće, dodajući da se politika nije promenila i da oni nastavljaju da se fokusiraju na borbu protiv ISIS-a.

Sastanak Saveta za nacionalnu bezbednost je zakazan za utorak kako bi se razgovaralo o planu administracije za borbu protiv ISIS-a u Siriji, izjavio je u subotu visoki zvaničnik uprave.

Svaka odluka da se Tramp povuče iz Sirije bi takođe bila suprotna trenutnoj vojnoj proceni. Mnogi zvaničnici nacionalne bezbednosti su zabrinuti zbog toga kako bi povlačenje moglo da utiče na celokupnu situaciju.

KO NAJVIŠE GUBI?

SAD ima oko 2.000 trupa na području Sirije, a oni prvenstveno podržavaju sirijske demokratske snage u borbi protiv ISIS-a. Očigledna želja Trampa da izađe iz Sirije što je pre moguće, izazvaće zabrinutost u regionu. To bi moglo da ohrabri snage sirijskog režima, Iran i Tursku.

David Adesnik, direktor istraživanja u Fondaciji za odbranu demokratija je rekao da bi se bez podrške SAD, Sirijske demokratske snage (SDF) našle u slabijoj poziciji i da bi to moglo da umanji njihove šanse prilikom pregovora sa režimom.

Nedavno je prisustvo američkih snaga sprečilo "ruske plaćenike" i režimske snage da pokušaju da zaplene naftna polja i drugu teritoriju pod kontrolom SDF-a.

Stručnjaci smatraju da bi bez njihovog prisustva situacija bila znatno lošija i da bi ništa ne bi moglo da spreči nove napade. SAD pomaže SDF da obezbedi sirijsku granicu sa Irakom, jer ISIS i dalje održava prisustvo u ovoj oblasti. Taj posao će biti teži bez američke pomoći.

POVLAČENJE SAD ĆE POMOĆI ISIS-U

Ako bi se Amerika povukla došlo bi do eskalacije novog sukoba i proširenja krvoprolića. Taj haos bi mogao da iskoristi ISIS koji je već imao koristi od akcija koje je Turska sprovela na severu Sirije.

Ranije tokom marta, SAD su upozorile da je ISIS započeo svoju rekonstrukciju u nekim područjima Sirije, jer je turska ofanziva na severu povukla kurdske saveznike dalje od borbi sa ovom terorističkom grupom.

- Mi smo zabrinuti zbog efekata borbe i želimo da vidimo okončanje neprijateljstvava pre nego što ISIS dobije priliku da ponovo ojača u Siriji - rekao je portparol Pentagona pukovnik Rob Maning, opisujući Tursku ofanzivu na Afrin.

Stejt department je otišao korak dalje rekavši da je ISIS već počeo da obnavlja svoje snage na pojedinim mestima.

Američki zvaničnici upozoravaju da bi turska vojna kampanja protiv kurdskih snaga u Afrinu, koja je pokrenuta 20. januara, mogla da potkopa borbu pritiv ISIS-a jer su kurdski borci počeli da odlaze kako bi pomogli svojim sunarodnicima u ovom gradu.

Međutim, Turci imaju drugačije mišljenje. Oni smatraju da je ta američka tvrdnja potpuno neosnovana. Sada bivši državni sekretar SAD, Reks Tilerson je svojevremeno rekao da će SAD ostati u Siriji sve dok ISIS ne bude poražen.

- SAD će održati vojno prisustvo u Siriji i bićemo usresređeni na to da ISIS ponovo ne ojača. Borba protiv ove grupe još uvek nije gotova - rekao je Tilerson na Univerzitetu Stanford.

RUSIJA, IRAN I TURSKA IMAJU KORIST OD TOGA

Samim tim što su i Rusija i SAD uključeni u sukob to dodatno komplikuje situaciju, pa ove dve države moraju da paze kako bi izbegle direktan sukob. Međutim, u tome nisu uvek bili u potpunosti uspešni.

Prema novodima prijatelja i porodica ubijenih, američki vazdušni udari su u februaru ubili nekoliko Rusa, koje su angažovane da se bore na strani Asadovih snaga.

SAD i Rusija su odražvale komunikacijske kanale kako bi izbegle direktnu borbu, ali nisu uspele da izbegnu baš sve sukobe.

Angela Stent, direktorka Centra za studije Evroazije, Rusije i Istočne Evrope na Univerzitetu Džordžtaun, izjavila je za CNN u petak da "ukoliko se SAD povuče, da će Rusija imati slobodnu ruku u Siriji i da će borba protiv Asada biti oslabljena".

- Pitam se o čemu je predsednik razmišljao kada je ovako nešto izjavio - istakla je ona.

Pored toga istakla je da bi povlačenje SAD pomoglo Iranu, zemlji čije se snage bori na strani Rusije u Siriji. Ako bi SAD napustile vojnu bazu koja se nalazi u jugoistočnoj Siriji, Iran bi mogao da obezbedi svoj prelaz od Damaska do Teherana, čime će osigurati svoj regionalni uticaj.

Zajedno sa Rusijom, Iran i sirijski režim bi takođe mogli da iskoriste priliku i da stvore ekonomsku prednost kada bi dobili pristup naftnim poljima, koja kontrolišu SAD.

Sirijski režim je izgubio oko 90 odsto svoje proizvodnje nafte kada je počeo građanski rat.

Za komentar o čitavoj ovoj situaciji, kao i o njenim mogućim posledicama, pitali smo sa Nemanju Starovića, istoričara, publicistu i stručnjaka za Bliski istok iz Novog Sada.

Ukoliko SAD zaista napuste Siriju, kakav scenario možemo da očekujemo?

- Morali bismo pre svega biti oprezni po tom pitanju, budući da je od najave povlačenja, pa do faktičkog odlaska američkih vojnih efektiva iz Sirije svakako dalek put. Takođe, mora se imati u vidu i to da se proklamovana politika Bele kuće često nalazi u nesaglasju sa delovanjem Pentagona.

No, ukoliko Tramp zaista svoju najavu sprovede u delo, to će u značajnoj meri promeniti odnos snaga na terenu, a moguće je da će i ubrzati okončanje dugotrajnog sirijskog konflikta, i to na način koji neće biti po volji američkog establišmenta. Racionala kojom se Tramp po svemu sudeći vodi jeste to da je američka politika u Siriji svakako doživela neuspeh, te da je celishodnije sopstvene vojne efektive, kao i spoljnopolitički fokus, usmeriti na druga područja.

Šta će biti sa pobunjenicima koje podržava SAD?

- Eventualni odlazak američkih trupa će nesumnjivo dovesti one pobunjeničke frakcije koje uživaju podršku SAD u veoma težak položaj. Tu pre svega mislim na Sirijske demokratske snage na severoistoku, u čijem se jezgru nalaze Kurdi lojalni terorističkoj Radničkoj partiji Kurdistana. Naime, njihov proklamovani cilj o stvaranju neke nezavisne ili autonomne oblasti već sada deluje veoma dalek, a odlazak američkih vojnika će sasvim sigurno ugroziti i njihovu faktičku kontrolu nad područjem severoistočno od reke Eufrat.

Ovo bi kurdske borce, kao i njihove političke frakcije, moglo baciti u zagrljaj režima u Damasku, pri čemu bi se Moskva mogla postaviti kao koristan posrednik. U svakom slučaju, ideja o formiranju nekakvog teritorijalnog klina na severoistoku Sirije, sa kojeg bi SAD projektovale svoju moć prema Damasku, Bagdadu, Ankari, pa čak i Teheranu, ovakvim razvojem događaja bi nepovratno pala u vodu.

Ko bi imao najviše koristi od napustanja američkih trupa?

- Puno je onih koji bi sa oduševljenjem dočekali odlazak Amerikanaca iz Sirije. Među njima je svakako režim Bašara el Asada u Damasku, za kojeg bi tako nešto predstavljalo znak konačne pobede i sloma tzv. revolucije, koja je od prvog dana uživala podršku Vašingtona u projektu oružanog obaranja legalne vlade. Potencijalno veliku korist bi mogla izvući i Turska, koja je nedavno objavila da njene vojne operacije na severu Sirije predstavljaju deo šireg plana kojim će pod svoju kontrolu staviti kompletno područje južno od svoje granice, čime bi eliminisala prisustvo Radničke partije Kurdistana i njenih sirijskih frakcija. Jedino što trenutno stoji na putu Turcima da svoj plan realizuju jeste prisustvo američkih snaga na tom području i nespremnost Ankare da uđe u direktan sukob sa njima.

Odlazak Amerikanaca bi Turskoj odrešio ruke i otvorio joj vrata za delovanje na severu Sirije, dok kurdske snage prisutne na tom terenu ni u kom smislu ne predstavljaju dostojnog protivnika turskoj armiji. U diplomatskom ringu, veliku koristi bi svakako izvukla i Moskva, koja bi to predstavila kao sopstveni trijumf i krajnji proizvod ulaska Ruske Federacije u konflikt s jeseni 2015. godine. Na koncu, povlačenje američkih trupa iz Sirije bi pogodovalo i Teheranu, jer bi na taj način bila otklonjena svaka pretnja rutama koje je Iran uspostavio preko Iraka i Sirije, a koje predstavljaju svojevrsni geopolitički izlaz Teherana prema Mediteranu.

Da li bi to značilo i pomoglo da se rat u Siriji završi?

- Za sedam dugih godina koliko Sirijski građanski rat već traje, sukcesivno su otvarana tri pitanja, od kojih su dva već dobila svoje razrešenje. Prvo veliko pitanje ticalo se pokušaja obaranja Asadovog režima, što je sprečeno ulaskom Rusije u rat na njegovoj strani, nakon čega se situacija u potpunosti preokrenula, te niko ozbiljan čak ni na Zapadu više ne govori o slomu vlasti Bašara el Asada. Drugo pitanje se pojavilo u obliku snažnog prodora tzv. Islamske države iz Iraka i zauzimanja ogromnih teritorija na istoku Sirije.

Odlučnim delovanjem svih vojnih i (geo)političkih aktera, samozvani Kalifat je slomljen, a teritorije koje je kontrolisao su raspodeljene između režima u Damasku i kurdskih snaga. Time je konačno aktuelizovano i treće pitanje, status teritorija po kontrolom Kurda, koji su se u prethodnim godinama pokazali kao efikasna pešadija Amerike u borbi protiv tzv. Islamske države. Odlazak Amerikanaca bi svakako uslovio brzo rešavanje situacije na severu Sirije, kombinacijom vojnih i političkih metoda, čime bi i ovo poslednje otvoreno pitanje Sirijskog građanskog rata bilo zatvoreno.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/A.T./N.I.)