Snažan predsednik snažne države: Putin ostaje na čelu Rusije, a ovako je postao jedan od najmoćnijih ljudi na planeti (FOTO) (VIDEO)

Za milione Rusa Putin je čovek koji je doneo stabilnost nakon političkog i ekonomskog haosa u 90-im i koji je obnovio vlast i ugled Moskve na međunarodnoj političkoj sceni, koji je bio izgubljen nakon raspada SSSR-a

Vladimir Putin odneo je pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji koji su održani u nedelju 18. marta. Stručnjaci ističu da su se ovakvi rezultati i očekivali s obzirom da su mu izlazne ankete davale čak 70 odsto podrške. 

Kako je Putin promenio Rusiju za 18 godina svoje vladavine (GRAFIKON)

Iako je omražen na Zapadu, gde ga jedni optužuju da im je oteo zemlju, a drugi da se meša u izbore, Vladimir Putin je i dalje voljen u svojoj domovini, gde ga smatraju simbolom oživljenog patriotizma.

DETINJSTVO I MLADOST

Putin je rođen u Lenjingradu (današnji Sankt Peterburg) 7. oktobra 1952. Njegova majka Marija Ivanovna Putina je bila radnik u fabrici, a otac Vladimir Spiridonovič Putin je bio regrutovan u Sovjetsku mornaricu da služi na podmornici početkom 1930-ih.

Vladimir Putin je imao još dva brata koji su rođeni sredinom 1930-ih. Jedan je umro nekoliko meseci nakon rođenja, a drugi je podlegao difteriji tokom opsade Lenjingrada. Deda Vladimira Putina, Spiridon Putin, je bio lični kuvar Vladimira Lenjina i Josifa Staljina.

Putin je u mladosti voleo da imitira obaveštajce koje su u filmovima glumili glumci poput Vjačeslava Tihonova i Georgija Žižonova. Osnovnu školu je upisao 1958. godine i bio je № 193. učenik te godine.

Po završetku osnovne škole 1966. upisuje srednju hemijsku školu kao № 281 učenik koju je završio 1970. godine. Po završetku srednje škole upisao je 1970. godine Pravni fakultet. Nakon toga se priključuje KGB-u.

Godine 1975. završio je kurs KGB-a u Okti kod Lenjingrada. 1977. godine radio je u kontra-obaveštajnoj službi Lenjingradskog KGB-a. Od 1985. do 1990. Putin je bio na dužnosti u Drezdenu, Istočna Nemačka. Nakon pada Berlinskog zida, vraćen je u Sovjetski Savez. U Drezdenu je 1989. sam odbranio zgradu KGB.

Putin je zvanično dao otkaz u državnoj bezbednosti 20. avgusta 1991. tokom državnog udara koji je predvodio KGB protiv sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova. U to vreme imao je čin pukovnika.

POLITIČKA KARIJERA

Početkom 1990. godine Putin je radio kao asistent na matičnom univerzitetu na kom je diplomirao. U junu 1991. je preuzeo mesto u Odseku za međunarodna pitanja na Lenjingradskom državnom univerzitetu, gde je vice-rektor bio Jurij Molčanov a rektor Stanislava Merkurnjeva. Gradonačelnik Lenjingrada u to vreme je bio Anatolij Sobčak, asistent na Lenjigradskom državnom univerzitetu iz Putinovih studentskih dana i njegov predavač (čija je ćerka njegova protivkandidatkinja na predsedničkim izborima u nedelju).

Merkurnjev je kasnije preložio Anatoliju Sobčaku da angažuje Putina kao pomoćnika za pravna pitanja. Maja 1990. godine Sobčak angažuje Putina na mesto savetnika predsednika Lenjingradskog Gradskog veća.

Po izboru Anatolij Sobčaka, na mesto gradonačelnika Sankt Peterburga 12. juna 1991. godine, Putin postaje Predsednik Odbora za spoljne poslove grada Sankt Peterburga čiji je zadatak bio da kao šef komisije bude uključen za sva pitanja privlačenje investicija u Sankt Peterburgu, saradnje sa stranim kompanijama i zajednička ulaganja.

Godine 1993. godine zbog svojih čestih putovanja po inostranstvu Sobčak imenuje Putina za svog zamenika. U martu 1994. godine, postavljen je za prvog zamenika gradonačelnika Sankt Peterburga, zadržavajući svoj položaj šefa Komiteta za spoljne odnose.

U avgustu 1996. godine se seli u Moskvu gde postaje član administracije predsednika Borisa Jeljcina. Bio je šef ruske obaveštajne službe FSB (jedne od naslednica KGB) od jula 1998. do avgusta 1999. godine, a takođe je radio kao sekretar u službi bezbednosti od marta do avgusta 1999. godine.

PREMIJER, PA ONDA PREDSEDNIK

Putina je Boris Jeljcin postavio na mesto premijera u Vladi Rusije u avgustu 1999. godine. Putin je postao peti ruski premijer u manje od 18 meseci. Tada niko nije očekivao da će, javnosti nepoznati, Putin na tom mestu ostati duže od njegovih prethodnika.

Boris Jeljcin je 31. decembra 1999. godine neočekivano podneo ostavku i imenovao Putina za privremenog predsednika. Predsednički izbori su održani 26. maja 2000, a Putin je pobedio u prvom krugu, kada je ostvario ubedljivu pobedu sa 52,94 % pobedivši u većini guvernija osim u Čečeniji. Posle isteka svog prvog mandata Putin se ponovo kandidovao na izborima 2004. godine i pobedio sa 71,34 % glasova.

Vladimir Putin radio je na preporodu Rusije, za vreme njegove vlasti ekonomija Rusija rasla je u proseku za 7% svake godine. Putin je radio i na učvršćivanju centralne vlasti u svim guvernijama. Tako je smanjio rizik od otcepljenja dalekih oblasti pobunjenih separatističkim osećanjima.

Po završetku svog drugog mandata 2008. godine Putin je podržao Dmitrija Medvedeva na izborima, pritom je rekao da namerava da zadrži važnu političku ulogu u državi (uz dodatak da će to uraditi samo ako Medvedev pobedi na izborima). Posle pobede Medvedeva, Putin je izabran za premijera u novoj vladi. On je 2008. prihvatio da postane predsednik Jedinstvene Rusije, vladajuće stranke u Rusiji.

Vladimir Putin je izabran za predsednika na izborima 2012. godine. Nasledio je Dmitrija Medvedeva koji je njega nakon inauguracije nasledio na mestu premijera.

ZAŠTO RUSI VOLE SVOG LIDERA

Za milione  Rusa Putin je čovek koji je doneo stabilnost nakon političkog i ekonomskog haosa u 1990-im i koji je obnovio vlast i ugled Moskve na međunarodnoj političkoj sceni, koji je bio izgubljen nakon raspada SSSR-a.

- Putin je poput ogledala u kojem svako može da vidi šta želi - istaknuo je u razgovoru za AFP politički analitičar Konstantin Kalačov.

- Za jedne je čovek koji je podigao Rusiju koja je bila na kolenima, koji je obnovio vojsku i vojnu industriju. Za druge je onaj koji je podigao životni standard građana i osigurao da im se penzije isplaćuju na vreme - ističe on.

U inostranstvu o njemu imaju potpuno drugačiju sliku: Putin se neretko pojavljuje na naslovnicama novina kao simbol apsolutnog zla, prenosi Hina.

- To što ga smatraju najvećim neprijateljem Zapada znači da mu priznaju status najvećeg političara. Ako vas se boje, znači da vas poštuju - ističe Kalačov.

MOĆNI PREDSEDNIK

Godine 2007. proglašen je za „ličnost godine“ u izboru američkog časopisa „Tajm“.

Ugled Vladimira Putina u inostranstvu umanjilo je učestvovanje Rusije u ukrajinskom sukobu zbog čega su joj Sjedinjene Države i Evropska unija uvele sankcije 2014. godine.

U Rusiju redovno upiru prstom i zbog vojne pomoći režimu sirijskog predsednika Bašara al Asada. Ni otkriće oko dopingovanja sportista zbog čega je Rusija izbačena sa Olimpijskih igara 2018. godine, nije doprinelo porastu popularnosti ruskog predsednika u svetu, a u međuvremenu je stigla i optužba za trovanje bivšeg špijuna Skripala u Velikoj Britaniji, prenosi Hina.

U očima Vladimira Putina sve te zamerke zapravo pokazuju da snažna Rusija smeta Zapadu. Upravo zato je ruski predsednik odlučio da vodi kampanju za izbore 18. marta pod sloganom "Snažan predsednik snažne države".

Tako je u govoru u parlamentu početkom marta predstavio novo "nepobedivo" rusko oružje poručivši Zapadu: "A sad nas slušajte!"

Predsednik igra ulogu "osovine zla" oko koje se Zapad "konsoliduje i mobiliše", komentirao je jedan ruski novinar.

PUTIN I SRBIJA

Putin uživa popularanost širom Rusije i u mnogim državama sveta, naročito u zemljama u razvoju. U mnogim zemljama sa većinski pravoslavnim stanovništvom Putin se ceni zbog svojih dela učinjenih na rehabilitaciji položaja pravoslavne crkve u Rusiji.

Putin je popularan i u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori zbog principijelnog stava Rusije u odbrani suvereniteta Srbije. On je proglašen za počasnog građanina više srpskih gradova: Novog Sada, Sombora, Vrnjačke Banje, Raške, Apatina, Vrbasa, Požarevca, Ljubovije, Odžaka, Svilajnca i Loznice.

U očekivanju posete Vladimira Putina Republici Srbiji 2007. godine, u svojstvu predsednika Ruske Federacije, tadašnji patrijarh SPC Pavle je predložio, a Sveti arhijerejski sinod prihvatio, da se Vladimiru Putinu dodeli najviše crkveno odlikovanje, Orden Svetog Save prvog reda, u znak duboke zahvalnosti za ljubav prema toj crkvi i za dragocenu podršku u nastojanju da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije. Ovaj orden je Vladimiru Putinu uručio patrijarh Irinej u Hramu Svetog Save, 23. marta 2011. godine.

Odlikovan je i Ordenom Republike Srbije Prvog stepena. Orden mu je svečano uručen 16. oktobra 2014. godine, prilikom državne posete Republici Srbiji, povodom 70 godina od oslobođenja Beograda i 100 godina od početka Prvog svetskog rata.

PRIVATNI ŽIVOT

Bio je oženjen Ljudmilom Putin od koje se razveo u junu 2013. godine.

Par je u braku dobio dve ćerke, koje godinama žive povučeno, daleko od očiju javnosti.

Prošle godine je Putin priznao javnosti da je postao deda i da ima unučiće.

Vernik je Ruske pravoslavne crkve i često ističe zasluge svoje majke za svoje versko opredeljenje.

Trenira boks, sambo i džudo ( ima crni pojas), bavi se skijanjem i voli da igra hokej. Obožava životinje i ima nekoliko pasa.

Fotografije sa njegovog godišnjeg odmora su uvek prava senzacija, koja se svake godine željno iščekuje. Veliki broj Ruskinja mu se divi i smatra ga idealnim muškarcem.

Nakon razvoda su ga povezivali sa brojnim ženama, ali nijedna veza nikada nije zvanično potvrđena.

DRŽAO ORUŽJE PORED KREVETA

Vladimir Putin je o svom životu izneo veoma zanimljive činjenice u intervjuu za dokumentarni film koji je uradio ruski novinar Andrej Kondrašov. U filmu je jedan od Putinovih prijatelja, poznati violončelista Sergej Roldugin, rekao da je Putin držao vatreno oružje blizu svog kreveta tokom '90-tih godina.

Tokom tih godina je nastupio veoma težak period u Rusiji i kriminal je bio u porastu, a Putin je rekao da je morao da nađe način da se zaštiti.

- U svojoj kući na selu sam držao pušku pored kreveta, to je tačno. Ali to je bilo drugo vreme, bilo je bolje da se čovek zaštiti, nego da posle zažali - rekao je on.

Tom prilikom je i otkrio da je planirao da se zaposli kao taksista, nakon što je njegov mentor Anatolij Sobčak izgubio izbore 1996. godine u Sankt Peterburgu.

- Razmišljao sam šta da radim, da možda potražim posao kao taksista. Ne šalim se, morao sam nešto da radim, jer sam imao dvoje male dece. Ali kada su mi ponudio posao u Moskvi u kabinetu predsednika, prihvatio sam i preselio se Moskvu - rekao je on.

Pogledajte da li je Putin zaista najmoćniji čovek na svetu:

Putinov pobednički predsednički govor 2012. godine:

VIDEO: Demonstracija načina na koji Vladimir Putin hoda

(Telegraf.rs/A.T.)