Srbija - 12 preminulih od morbila, Češka - 12 obolelih u februaru: Kolike su tamo kazne za nesavesne roditelje i kako deluje antivakcinalni lobi? (FOTO) (VIDEO)

Koje vakcine moraju da prime deca u Češkoj, a koje u Srbiji, kako funkcioniše program imunizacije je jednoj zemlji EU i sa kojim problemima se bore?

U Evropi je najmanje poverenje u bezbednost vakcina, pokazalo je istraživanje o pouzdanosti vakcina iz 2016. godine na svetskom nivou. Iako od malih boginja u svetu godišnje umre 89.000 ljudi, mahom u zemljama u razvoju, deo stanovništva, naročito u Evropi, ipak se protivi vakcinaciji. U Srbiji su od oktobra do danas od mаlih bоginja obolele 3.732 osobe, a od posledica komplikacije izazvanih morbilima preminulo je 12 ljudi. Zdravstvena situacija u Češkoj Republici je naizgled malo bolja, ali je i u ovoj državi u februaru zabeleženo 12 slučajeva oboljevanja od malih boginja.

Od malih boginja godišnje u svetu umre cela jedna Subotica: Situacija je sve kritičnija, a ljudi se i dalje protive vakcinaciji

Preporučujemo

U Češkoj su do pre deset godina skoro u potpunosti eliminisali male boginje, ali negativan trend protiv vakcinacije, koji postoji i u ovoj zemlji, doprineo je tome da su 2014. i 2016. godine pojavilo dosta slučajeva malih boginja kada je oko 150 osoba bilo zaraženo. Prošle godine morbilima je bilo zaraženo 146 osoba. Od 1980. godine u Češkoj nije zabeležena nijedna smrt od posledica komplikacija izazvanih malim boginjama.

KOJE SU OBAVEZNE VAKCINE?

Nakon raspada Čehoslovačke, sistem koji je postojao u tadašnjoj zajedničkoj državi, nastavio je da funkcioniše i u samoj Češkoj Republici. Početkom, da tako kažemo "samostalne države", 10 vakcina je bilo obavezno u programu imunizacije stanovništva. Danas je ta brojka manja za jednu vakcinu.

Kao deo programa obavezne imunizacije, u Češkoj godinama imaju u sistemu devet obaveznih i to protiv velikog kašlja, difterije, tetanusa, hemofilusa influensa tip B, hepatitisa B, dečije paralize, kao i vakcinu protiv malih boginja, rubeola i zauški, koje su obuhvaćene MMR vakcinom.

- Imali smo godinama be-se-že (BSG) vakcinu za tuberkulozu, ali smo pre četiri godine rešili da ne bude deo univerzlanog programa jer smo imali kontolisane brojke - 5 obolelih na prema 100.000 ljudi. Zbog toga nije bilo potrebe da se pridržavamo obaveznog rasporeda za turbelkulozu - rekao je za Telegraf.rs profesor Roman Primula, zamenik ministra zdravlja Češke Republike.

Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u Srbiji na spisku obaveznih vakcina nalazi njih 11. Zarazne bolesti protiv kojih se sprovodi obavezna aktivna imunizacija lica određenog uzrasta su: tuberkuloza, difterija, tetanus, dečija paraliza, veliki kašalj, male boginje, rubeola, zauške, hepatitis B, hemofilus influence tip B i streptokoka pneumonija.

PODACI O BROJU OBOLELIH

Kod nas su od morbila obolele 3.123 osobe, od kojih je 1.581 slučaj laboratorijski potvrđen u Institutu "Torlak". Prvi život morbili su odneli 27. decembra 2017. godine, a pre nekoliko dana je i dvanaesta žrtva preminula usled komplikacija izazvanih malim boginjama.

Danas, pet meseci nakon što je buknula epidemija malih boginja u Srbiji, u našoj zemlji gotovo da ne postoji grad i mestu u kojem nije zabeležen bar jedan slučaj obolevanja od morbila. Epidemija se, da podsetimo, prvo javila na Kosovu i Metohiji, gde je u početku postojao najveći broj obolelih, međutim, to neslavno prvo mesto vrlo brzo je zauzeo Beograd.

Ovaj grad je, prema rečima prof.dr Branislava Tiodorovića trenutno i najugroženiji, što ne važi za Vojvodinu i istok zemlje gde je obuhvat vakcinacijom najbolji.

- Obuhvat vakcinacijom je najlošiji Nišu i Beogradu, pa su samim tim ta dva grada i u najvećem riziku od obolevanja. Vojvodina je najsigurnija, jer je kao i uvek najažurnija u vakcinisanju a dobro se pokazala i istočna Srbija - rekao je Telegraf.rs prof. dr Tiodorović.

U Češkoj Republici ne postoji registar za imunizaciji, s toga ne znaju koje su tačne brojke što se tiče obolelih i broja dece koji su primili vakcinu. Međutim, uskoro planiraju da promene i tu činjenicu.

- Trenutno pregovaramo sa ljudima iz IT sektora da za sledeću godinu da oformimo registar. Imamo sistem na osnovu kojeg dostavljamo podatke Evropskoj uniji (EU), gde uzimamo podatke svake godine za jedno slovo abecede. Računamo koliko je dece sa imenom koja počinju sa određenim slovom imunizovano za tu sezonu, ali taj sistem nije precizan. Čak smo nedavno promenili redosled imunizacije. Godinama smo imali sistem 3+1, kao i mnoge zapadne zemlja. Ali smo od 1 . januara uveli sistem 2 + 1, čuvamo jednu vakcinu - rekao je prof. Primula, koji je ujedno i predsednik Odbora za vakcinaciju u Češkoj Republici.

Iako je u Srbiji zbog epidemije malih boginja koja vlada od oktobra prošle godine, počela vakcinacija MMR vakcinom zdravstvenih radnika, u Češkoj ne postoje obavezne MMR vakcine za iste. Ono što se promenilo u zdravstvenom sistemu je da u Specijalnom insititutu za majku i dete u Pragu odlučuju ko će od osoblja dobiti MMR vakcinu.

Trenutno je predlog Ministarstva zdravlja Češke Republike da se u dve profesije u sistemu uvede obavezna MMR vakcinacija, i to za osoblja odeljenja infektivnih klinika i hitne službe.

KAZNE ZA NEVAKCINACIJU

U Češkoj postoje kazne u zakonu za roditelje koji odbijaju da vakcinišu decu, ali prema rečima profesora Primule, jednog od vodećih stručnjaka u zdravstvu, trude se da ih ne primenjuju često. Roditelji u Češkoj koji plate novčanu kaznu, nisu posle toga u obavezi da vakcinišu decu.

- To je kao moguća kazna, ali ne korišćena toliko često. Ukoliko je korišćena, zasnovana je na određenom postupku koji počinje od strane državnih službi. Dobiju izveštaj na pimer pedijatra i ako nešto nije u redu oni istražuju, i nakon toga mogu da pokrenu tužbu i roditelji mogu da plate kaznu u iznosu od 10.000 čeških kruna (što je malo ispod 400 evra, ili 46.331 dinara). Balans kako se prihvata vakcina je prilično uzak prostor, zbog čega ne volimo da praktikujemo kazne.

Sprečavanje obavezne imunizacije u našoj zemlji smatra se prekršajem, a lekari su dužni da obaveste sanitarnu inspekciju ukoliko roditelji odbiiju da vakcinišu dete. U Srbiji je prošle godine podnet je ukupno 781 zahtev prekršajnom sudu za odbijanje vakcinacije, a kazne za odbijanje vakcina kreću se od 30.000-150.000 dinara.

ZAGOVARANJE PROTIV VAKCINACIJE

Za kolektivni imunitet potrebno je da vakcinu primi 95 odsto mališana, a što je više nevakcinisane dece, rizik od epidemije je veći. Manjem broju vakcinisane dece širom sveta i samim tim uzrokovanjem epidemije morbila u Evropi doprinele su i grupe koje se bore protiv vakcinacije, a koje pojavu autizma i razne druge bolesti prepisuju MMR vakcinama iako ne postoji nijedan dokaz za tu tvrdnju. U Srbiji antivakcinalna kampanja traje od 2009. godine, a protiv pojedinih osoba koje su u javnosti pozivale da se ne vakcinišu deca, podnete su prekršajne prijave.

Češka se bori sa istim problemom i postoje dve grupe koje imaju čvrste stavove protiv vakcinacije. Antivakcinalni lobi u Češkoj ima žestoke rasprave na društvenim mrežama i platformama koje su zaštićene šiframa, u koje ne može svako da pristupi. Pomenute stvaraju velike probleme u zdravstvenom sistemu, a onaj ko se ne slaže s njima povodom vakcinisanja, ubrzo ih izbacuju iz grupa. Njihov primarni cilj je da se ne vrši imunizacija.

- Ako me pitaju šta bi trebalo da bude njihov predlog za imunizacijski dekret, oni bi rekli da samo ne žele da bude imunizacije i bili bi veoma srećni. Borimo se sa njima, imamo javna saslušanja na kojima učestvuju ljudi iz Ministarstva zdravlja. Ponekad možemo da diskutujemo s njima, ponekad ne, jer imaju nerealna pristup i samo žele da odlože imunizaciju. Mislim da im nije glavni cilj protiv vakcinacije autizam, već zato što ne žele da budu u sistemu koji je obavezan. Generalno te grupe veruju da se time ulazi u njihovu slobodu odlučivanja, da su deca vlasništvo roditelja i da ne smemo da se mešamo u te stvari - naglašava prof. Primula.

Ministarstvo zdravlja Češke i dalje nije započelo javnu kampanju za vakcinaciju i nemaju sajtove koji zagovaraju zbog čega je bitna imunizacija, već je to zasad ograničeno samo za medicinske radnike, ustanove i profesionalce. Međutim, nedavno je Ministarstvo donelo akcioni plan za vakcinaciju, gde je u planu pokretanje sajtova koji se tiču vakcinacije i programa imunizacije, telefonske linije, paketi o informacijama...

POVEZIVANJE SA AUTIZMOM

Mnogi roditelju u strahu od autizma zapravo rizikuju zdravlje svoje dece odlučujući se da ih ne vakcinišu. Na vakcinaciju MMR vakcinom nisu ih naterale ni izjave lekara i činjenica da je jedina veza između ove vakcine i autizma to što se vakcina prima kada se inače, javlja autizam. Dete ovu bolest u to doba može da dobije vakcinisalo se ili ne.

S tim u vezi Institut "Batut" ne beleži od 2006. do danas slučaj da je neko obolelo od autizma pošto je primio vakcinu. Čak ni roditelji čija su deca primila ovu vakcinu pa dobila autizam ne tvrde da je to od ove injekcije.

Rizik od autizma je mnogo manji u odnosu na obolevanje od malih boginja kojem je podložno 10-ak generacija u Srbiji. Prema rečima epidemiologa Predraga Kona iz Zavoda za javno zdravlje Beograd, to su sve generacije rođene od 1971. do 1982. godine, pa i do 1993. godine jer su tada svi vakcinisali samo jednom dozom.

- Svako ko je je primio dve doze MMR vakcine, ima vakcinalnu zaštitu koja je približna prirodnom imunitetu. I sa jednom dozom osoba ima zaštitu, ali ona nije dovoljna da spreči pojavu bolesti, što opet zavise od imuniteta i kolektiva u kojem borave - priča dr Kon za naš portal.

DRUGI UGAO PROBLEMA

Iz Udruženja alternativne medicine Češke smatraju da bi informisanost stanovnika trebalo da bude veća povodom vakcinacija i ističu da većina jeste za obaveznu imunizaciju, ali dovode u pitanje sam kvalitet vakcina. Miroslava Pohunkova iz Udruženja za Telegraf.rs ističe da je na svakom roditelju da detetu pruži maksimalnu pažnju što se tiče zdravlja i jačanju imuniteta.

Kao jedan od problema ističe da su ljudi sa lošijim socijalnim primanjima najviše ugroženi. Oni su, po njenim rečima pod pritiskom medija koje prate i da se time izaziva kod njih strah.

- Oni iako pristupe vakcinaciji nemaju dobar imunitet jer se loše hrane, nemaju kvalitetan život. Na njima se odražavaju negativnosti tih vakcina, ali se ne vidi da široki spektar stvari oko njih nije u redu.

Pohunkova roditeljima koji dolaze u njenu apoteku preporučuje lekarku koja ima individualni pristup svakom mališanu po pitanju vakcinacije.

- To je jedini lekar u okolini koji individualno pritupa svakom pacijentu i pravi kombinaciju vakcina koji odgovara određenom detetu. Radi to u skladu sa zakonom, da ne budu opterećeni ni roditelji ni dete. I da to dete bude zaštićeno adekvatnim načinom, s obzirom na to da zna što je zaista neophodno određenom mališanu - priča nam Pohunkova, ali ističe da se kod mlađih generacije koriste vakcine koje sadrže aluminijum, a koje utiču na degerativne procese u mozgu i ostalih delova tela. Za nju je to predstavlja jedini problem današnjih vakcina.

Pre uvođenja vakcine protiv malih boginja, koja je u primeni skoro 50 godina, procenjuje se da je godišnje umiralo oko 2,6 miliona osoba svake godine. U Evropi je prošle godine zabeležena 21.000 slučajeva malih boginja, što je četvorostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu.

Ove godine broj obolelih je porastao 400 odsto, sa više od 20.000 zabaleženih slučajeva , od toga 35 smrtnih. U 15 zemalja Evrope zabeležene su epidemije, a najviše slučajeva ima u Rumuniji, Italiji i Ukrajini.

Šta su vakcine i kako funkcionišu?

(Nataša Ivanovski)