Veliki Stiven Hoking 54 godine je prkosio bolesti i nije hteo da umre: Ovako je profesor govorio o sopstvenoj smrti (VIDEO) (FOTO)

Teško oboljenje ga je prikovalo za kolica i skoro u potpunosti oduzelo moć govora, ali njegov um, iako zarobljen u krhkom telu, je ostao blistav i nesalomiv

Čitav svet je ovog jutra potresla vest da je umro jedan od najvećih umova XX veka, britanski fizičar Stiven Hoking (76). On je preminuo u svom domu, a vest o njegovoj smrti medijima je saopštila porodica poznatog naučnika. On je svojevremeno govorio i svojoj smrti, kao i to da se ne bolji da umre.

Preporučujemo

U opasnosti smo da uništimo sami sebe zbog naše pohlepe i gluposti: Ovako je govorio genije koji otišao a nije ostvario najveći san

Profesor Hoking je živeo u iščekivanju svoje smrti još od rane mladosti. Sa 22 godine doktori su za Stiven Hokinga imali mračne prognoze, proživeće još samo par godina nakon što je otkriveno da pati od retke progresivne bolesti, amiotrofne lateralne skleroze.

Teško oboljenje ga je prikovalo za kolica i skoro u potpunosti oduzelo moć govora, ali njegov um, iako zarobljen u krhkom telu, je ostao blistav i nesalomiv. Živeo je više od 50 godina nakon dijagnostikovane bolesti i istovremeno je postao medicinsko čudo.

On je rekao da mu je vest o bolesti i sumornoj prognozi dala filozofski pristup smrti. Uvek je bilo toliko stvari koje je želeo da obavi pre nego što mu umre.

- Živeo sam sa mogućnošću smrti zadnjih 49 godina, ne bojim se smrti ali ne bih žurio da umrem. Toliko toga želim da uradim pre toga - rekao je on za Gardijan 2011. godine.

U istom intervjuu, Hoking je odbacio verovanja u život posle smrti i rekao da "ne očekuje da ga bilo šta pozdravi kada umre".

- Smatram da je mozak kompjuter koji će prestati da radi kada komponente zakažu. Za pokvarene kompjutere ne postoji nebo ili život posle smrti, to je bajka za one ljude koji se plaše mraka - rekao je on.

Rekao je i da nema potrebe da postoji život posle smrti da bi se ljudi ponašali dobro dok su živi.

- Trebalo bi tražiti najveću vrednost naših postupaka - rekao je on kada su ga pitali kako bi trebali da živimo.

- Nauka predviđa da će se mnoštvo različitih vrsta univerzuma spontano stvoriti ni iz čega. To je stvar slučajnosti u kojoj se nalazimo - rekao je on.

Profesor Hoking je bio kritičar ideja o životu posle smrti kao i o bogu. Rekao je da je prorodno verovati u božanstvo pre nego što shvatimo nauku, ali da ta nauka nudi bolje objašnjenje.

(Telegraf.rs/Independent)