Kako su Severna Koreja i SAD zamalo potpisale nuklearni sporazum pre 24 godine. A onda je jedan američki predsednik sve to PONIŠTIO (FOTO)

Situacija između Pjongjanga i Vašingtona je postala izuzetno napeta nakon dolaska Donalda Trampa na vlast, ali se nakon Zimskih Olimpiskih igara pojavila nova nada da će se nešto u budućnosti ipak promeniti

Severna Koreja i SAD su u lošim odnosima još od Korejskog rata. Amerika je u tom sukobu pružila podršku Južnoj Koreji, a nakon što je potpisano primirje potrudila se da pomogne Jugu da se razvije. Loše vibracije na relaciji Pjongjang - Vašington su se nastavile sve do danas, a čitav svet se u jednom trenutku ponadao da će se situacija između ove dve države srediti. To je bilo pre 24 godine kada su one potpisale nuklearni sporazum, ali je on skoro deceniju kasnije propao zbog neispunjavanja obaveza i odredbi iz ugovora.

Temeljna analiza odnosa Severne Koreje i SAD: Da li može doći do nuklearnog rata, kakvi su lideri Tramp i Kim, šta očekuje njihove komšije, ali i Srbiju (FOTO)

I dok su se Džimi Karter i Bil Klinton trudili da čitav proces uspe i da se konačna odnosi između ove dve zemlje srede, jedan predsednik SAD je sve to poništio. Radi se o Džordžu Bušu Mlađem. Situacija između Pjongjanga i Vašingtona je postala izuzetno napeta i nakon dolaska Donalda Trampa na vlast, ali se nakon Zimskih Olimpiskih igara pojavila nova nada da će se nešto u budućnosti ipak promeniti.

DŽIMI KARTER

Džimi Karter je u tekstu iz 2017. godine istakao da mladi severnokorejski lider Kim Džong Un, želi mir kao što su želeli i njegov otac i deda. Oni su prema njegovom mišljenju spremni za razgovore sa Vašigtonom, kako bi se potpisalo primirje i okončale sankcije zbog kojih milioni ljudi gladuje. Takođe žele i dobre odnose između svoje države i međunarodne zajednice, prenosi Vašington Post.

Karter naveo da je pre 20 godina, proveo dosta vremena u diskusijama sa zvaničnicima Severne Koreje, kao i građanima prilikom posete Pjongjangu i okolnim mestima. Svi su oni veoma racionalni i posvećeni očuvanju svog režima, istakao je Karter.

On je 1994. godine preuzeo ulogu mirotvorca i otpočeo je razgovore sa Pjongjangom o nuklearnom oružju. Prilikom tih pregovora Karter je nudio Severu čak dva nuklearna reaktora i pet milijardi dolara pomoći ako obećaju da će odustati od razvoja nuklearnog oružja.

Karter je tada pregovorao sa Kim il Sungom. Za svoje napore i zalaganje dobio je i Nobelovu nagradu za mir.

Ponovo je otputovao u Severnu Koreju 2010. godine kako bi osigurao oslobađanje Aijalona Gomeza.

Pred kraj 2017. godine kako su se pojačale tenzije između Severne Koreje i SAD, Karter je predložio novi mirovni sporazum između dve nacije.

Istakao je da se ponudio Trampovoj administaraciji da bude diplomatski izaslanik SAD u Severnoj Koreji.

SPORAZUM

Sporazum između SAD i Demokratske Narodne Republike Koreje potpisan je 21. oktobra 1994. godine. Cilj je bio zamrzavanje nuklearnog programa Severne Koreje, što bi polako dovelo do normalizacije odnosa između SAD i Severne Koreje.

Implementacija sporazuma je bila veoma nezgodna od samog početka, ali su ključni elementi doveli do toga da on propadne 2003. godine.

Godine 1985. Severna Koreja ja postala jedna od ugovornih strana u Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja. Taj sporazum je stupio na snagu 1992. godine. Iste godine je Severna Koreja podnela izveštaj i počela je inspekcija Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Ubrzo su se pojavile nedoslednosti o stanju na terenu, pa je IAEA tražila pristup dodatnim informacijama na dve lokacije koje služe za čuvanje nuklearnog otpada.

Severna Koreja je 1993. godine istupila iz ovog sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. Iste godine oni predlažu SAD da njihove vlade pregovaraju o paketu rešenja za sva pitanja koja su otvorena između ove dve države.

Klintonova admnistaracija je to prihvatila i uslovila je takve razgovore da Severna Koreja dozvoli IAEA pristup svim potrebnim informacijama i da se ponovo pokrenu razgovori sa Južnom Korejom o nuklearnim pitanjima.

Severna Koreja je 1994. godine ponudila IAEA jedinstvenu insprekciju koja je bila manja od one iz 1992. godine.

Nakon teških pregovora IAEA je 16. februara 1994. godine objavila da je Severna Koreja prihvatila "inspekcijske aktivnosti" koje je Agencija zatražila.

Kao odgovor na to Klintonova administracija je pristala da suspenduje vojnu vežbu sa Južnom Korejom i započene novi krug pregovora sa Severom.

TEŠKOĆE U PRIMENI SPORAZUMA

Ubrzo nakon što je sporazum potpisan neki republikanski senatori su izrazili svoje protivljenje sporazumu. Kongres SAD 1996. godine nije mogao da obezbedi dovoljno sredstava da ispuni svoje obaveze, što je bilo snabdevanje naftom.

Neki analitičari veruju da je Severna Koreja pristala na sporazum kako bi joj SAD ukinule ekonomske sankcije, koje su na snazi još od Korejskog rata. Zbog opozicije u Kongresu, SAD nisu mogle da ispune svoj deo sporazuma.

Morali su da traže međunarodnu pomoć za finansiranje elektrana. Formalni pozivi za podnošenje ponuda nisu izdati do 1998. godine. Severna Koreja je upozorila da će ponovo da pokrene svoja nuklearna istraživanja ukoliko SAD ne ispuni svoj dogovor oko nuklearnih reaktora.

Američki zvaničnici su 1998. godine svedočili u Kongresu da nije bilo fundamentalnih kršenja bilo kojeg aspekta sporazuma od strane Severne Koreje.

Diplomata Robert Galuči je upozorio da bi sporazum mogao da se sruši ako SAD ne ispune svoje obaveze. Dolazilo je do sve većeg neslaganja između dve zemlje.

Godine 1999. Severnoj Koreji i dalje nisu ukinute ekonomske sankcije i nisu bili uspostavljeni diplomatski odnosi između SAD i Severne Koreje. Ona je ponovo zapretila da će se vratiti svom nuklearnom programu i istraživanjima.

Izgradnja prvog reaktora je počela u avgustu 2002. godine. Bilo je predviđeno da oba reaktora krenu da funcionišu od 2003. godine, ali je sve kasnilo.

SPORAZUM JE PROPAO

U januaru 2002. godine Džordž Buš je označio Severnu Koreju kao "osovinu zla". Iste godine je delegacija SAD posetila Severnu Koreju. Tamo su im poručili da SAD ima dokaz da Sever razvija program obogaćenog uranijuma.

Delegacija SAD je verovala da Severna Koreja i dalje radi na nuklearnom programu. Vlasti Severne Koreje su istakli da je pomoćnik državnog sekretara Džejms Keli svoje tvrdnje izneo na arogantan način i da nije uspeo da priloži nikakve dokaze za svoje tvrdnje, kao što su recimo satelitski snimci.

Odnosi ove dve zemlje su se ubrzo pogoršali i vratili su se otvorenom neprijateljstvu.

Godine 2002. zaprećeno je da će biti zaustavljene isporuke naftnih goriva kao odgovor na prethodne događaje. Isporuke su obustavljene u decembru.

Sledeće godine Severna Koreja je ponovo najavila da se povlači iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja. Godine 2005. ona je izjavila da je proizvela nuklearno oružje za samoodbranu. Naredne godine je izvela svoj prvi test.

Američke obaveštajne agencije veruju da je Severna Koreja proizvela nekoliko vrsta jednostavnog nuklearnog oružja.Svaka strana je okrivila onu drugu zbog toga što je sporazum propao.

ZAŠTO JE SPORAZUM PROPAO?

Cilj sporazuma je bio da se spreči da Severna Koreja napravi bombu, a reference vezane za poboljšanje odnosa i trgovine su bile izuzetno nejasne.

Dogovor je u Kongresu bio veoma kontroverzan. Klinton je sporazum koncipirao tako da nije bila potrebna ratifikacija Senata. Postojala je i međunarodna komponenta sa Južnom Korejom, Japanom i Evropskom agencijom kako bi se organizovala implemantacija sporazuma.

Profesor sa Univerziteta Ajova je istraživao političke posledice ovog sporazuma.

- Pošto je dogovor postignut u formi predsedničkog izvršnog sporazuma, a ne formalnog ugovora, Senat nije mogao da da saglasnost u skladu sa Ustavom SAD.

Dominantni republikanski Kongres je 1995. godine počeo seriju saslušanja. Neki su zahtevali da se ovaj "dogovoreni okvir" tretira kao formalni sporazum, ali se ovom odupirala administracija Bila Klintona.

- Kongres je treblo da igra ključnu ulogu u procesu implementacije i ratifikacije sporazuma - rekao je on.

Džordž Buš je bio veoma skeptičan u vezi sa ovim sporazumom. Nova administracija je prekinula razgovore o projektilima sa Pjongjangom i provela je mesece u pokušaju da razvije svoju politiku, prenosi Vašington Post.

Obaveštajne službe su donele svoj zaključak da se Severna Koreja ne pridržava sporazuma, pa je Bušova administaracija poslala svog čoveka da se suoči sa Severnom Korejom.

Prestali su da snabdevaju Severnu Koreju mazutom, što je bilo od suštinskog značaja za sporazum, pa je onda Severna Koreja počela da proizvodi svoje nuklearno oružje.

Nakon što su izveli svoj prvi test 2006. godine, Bušova administracija je očajnički pokušavala da ponovo pregovara sa Pjongjangom, ali su ti napori propali.

Zanimljivo je i to što su zvaničnici Klintonove administracije rekli da znaju da je Severna Koreja sve vreme varala oko svog nuklearnog programa 1998. godine.

Drugi su rekli da nikada nisu mislili da će morati da izgrade reaktore, jer su mislili da će se režim srušiti pre nego što do toga dođe.

BIL KLINTON U SEVERNOJ KOREJI

Bivši američki predsednik Bil Klinton je 2009. godine boravio u nenajavljenoj i neočekivanoj poseti Severnoj Koreji gde ga je, kako se izveštava, primio i severnokorejski lider Kim Džong Il.

Jedan zvaničnik Stejt departmenta, u kojem je prvi čovek supruga Bila Klintona Hilari, izjavio je da je cilj posete oslobađanje dve američke novinarke koje su uhapšene u martu i osuđene na robiju zbog ilegalnog prelaska granice i, kako je navedeno, neprijateljskih dela protiv Severne Koreje, prenosi BBC.

Klinton je, kako se navodi, stigao u Pjongjang avionom koji nije nosio nikakve američke oznake.

Za većinu posmatrača bilo je to veliko iznenađenje, ali na sreću ne i za njegove domaćine - na aerodromu su ga dočekali buketi cveća i poveća grupa severnokorejskih zvaničnika, među njima i glavni pregovarač o nuklearnim pitanjima.

Ipak, Stejt department je tvrdio da nuklearni program Severne Koreje nije na devnom redu Klintonove posete - bivši američki predsednik, imao je samo jedan cilj, a to je oslobađanje novinarki Lore Ling i June Li koje su osuđene na 12 godina robije i prislini rad jer su, snimajući severnokorejske izbeglice kako ilegalno ulaze u Kinu, nehotično prešle na severnokorejsku teritoriju.

Činjenica da je Klintona, po svemu sudeći, primio severnokorejski lider Kim Džong Il je dobar znak.

SPORAZUM SAD SA IRANOM

Slična situacija kao ova sa Severnom Korejom se dogodila SAD i sa Iranom. Administaracija Baraka Obame je 2015. godine uspela da potpiše sporazum sa Iranom koji se odnosio na to da oni odustanu od razvoja nuklearnog oružja u zamenu za to da im se otklone sankcije.

Od kada je Donald Tramp došao na vlast cilj mu je bio da taj sporazum poništi, pošto ga je kritikovao da nije dobar po SAD.

Sredinom januara je odlučeno da Nuklearni sporazum sa Iranom ostaje na snazi za sada. Međutim, Donald Tramp je postavio ultimatum.

U roku od 120 dana sporazum bi trebalo da se poboljša ili se SAD iz njega povlače. Druge potpisnice sporazuma: EU, Rusija i Iran oštro osuđuju ovakav stav Vašingtona i ističu da se Teheran pridržava svih odredbi.

Kako će se ova situacija završiti i ko će iz nje ovog puta izaći kao pobednik ostaje da vidimo.

VIDEO: NADUVANA SEVERNA KOREJA ISTINA ILI MIT?

(Telegraf.rs/A.T.)