Razorni zemljotresi, uragani, suše... Koja najveća OPASNOST PRETI SRBIJI i kako bi svet izgledao u slučaju apokalipse (FOTO) (VIDEO)
Vremenske nepogode koje su posledica klimatskih promena za nekoliko godina svet bi mogle da pretvore u globalnu pustaru
Velike klimatske promene u potpunosti su obeležile početak 21. veka i svet se nalazi pred najvećim iskušenjem od postanka modernog doba.
Ekstremni događaji poput velikih požara, poplava, zemljotresa, oluja i talasa tropskih vrućina direktne su posledice klimatskih promena i što je najgore - ovo nije ništa u odnosu na ono što nas tek čeka.
Posledice mogu biti fatalne. Direktnije, mogu zbrisati veći deo stanovnika sa lica Zemlje!
Evo koje su države najugroženije u slučaju prave, pravcate kataklizme u obliku razornih zemljotresa, uragana, cunamija, poplava snežnih oluja ili tropskih, nepodnošljivih vrućina. Tu negde je i Srbija, videćemo i gde tačno.
Zemljotres
Organizacija "GeoHazards International" je uz pomoć Ujedinjenih Nacija početkom 21. veka napravila sveobuhvatnu analizu uticaja razornih zemljotresa na stanovništvo.
Rihterova skala magnitude potresa od početka merenja zabeležila je najjači potres od 9,3 stepeni pa je to neka vrsta maksimalne granice udara na planeti.
Ukoliko bi se dogodio potres jačine 6,5 stepeni i više, ove države bi izgubile najveći broj stanovnika:
1. Katmandu, Nepal, 69.000 poginulih stanovnika
2. Istanbul, Turska, 55.000
3. Nju Delhi, Indija, 38.000
4. Kito, Ekvador, 15.000
5. Manila, Filipini, 13.000
6. Islamabad, Pakistan, 12.000
7. San Salvador (Salvador), Meksiko Siti (Meksiko) i Izmir (Turska) 11.500
8. Džakarta, Indonezija 11.000
9. Tokio, Japan 9.000
10. Mumbaj, Indija 8.000
Tajfun, uragan, cunami, ciklon-bomba
Poslednjih godina odomaćili su se, ne bez razloga, izrazi "super-tajfun" i "super-uragan" koji su dali novi "kolorit" razornim vetrovima i olujama po svetu.
Srbija na sreću teško može biti na udaru tajfuna i uragana ali postoje zemlje koje najviše strahuju od njih.
Tajfun: Kina, Filipini, Japan, Meksiko, SAD, Australija, Tajvan, Vijetnam, Madagaskar i Kuba.
Uragan: U najvećoj opasnosti su Kina, Japan, SAD i Kuba.
Cunami: Najveći broj stanovnika izgubio bi Japan, a onda i Čile, Filipini i SAD (Aljaska).
Ciklon-bomba: SAD su doživele najgoru snežnu oluju u poslednjih 100 godina.
Na Floridi je posle 30 godina pao sneg. Pored Amerikanaca, u najvećoj opasnosti od snežnih oluja i ciklon-bombi su Japanci, Kinezi i Rusi.
Poplave
Pariz je poslednji imao velike probleme sa nivoom Sene. Kako francuski stručnjaci kažu, imao je mnogo sreće.
U svetu se tačno zna koje bi države trpele nezapamćene posledice masovnih poplava. Među njima se nalazi i 13 evropskih zemalja, opet na sreću, ne i Srbije.
12 najugroženijih zemalja su:
Svet: Indija, Bangladeš, Kina, Vijetnam, Pakistan, Indonezija, Egipat, Mjanmar, Avganistan, Nigerija, Brazil, Tajland, Kongo, Irak, Kambodža.
Evropa: Bugarska, Češka, Estonija, Grčka, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija.
Suša i nestanak pijaće vode
Južna Afrika a u njoj Kejptaun, nalaze se pred "Nultim danom". Trogodišnja suša uticala je na to da su ljudi ostali bez pijaće vode.
Svet upozorava da će 12. aprila Kejptaun u potpunosti ostati bez vode, što će vrlo moguće prouzrokovati nemire, možda i rat na ulicama. Stoga je i vojska Južne Afrike već sada u stanju pripravnosti.
5 zemalja koje bi ostale bez ogromnog broja stanovnika usled suše i nestanka pijaće vode su:
Malavi - stanovništvo živi u ruralnim područjima, zarađuje manje od 900 evra godišnje. Dva puta je Malavi u poslednjih 20 godina bio pogođen sušom. Kažu da bi treći put zemlja bila najugroženija.
Bangladeš - Porast topljenja glečera na Himalajima uslovio je porast nivoa reka Gang i Bramaputra. Poplave bi imale katastrofalne posledice, baš kao i sušni periodi.
Sudan - najugroženija zemlja sveta ako dođe do nestašice hrane. To bi prouzrokovalo nemire i masovni priliv migranata u okolne zemlje.
Etiopija - još od osamdesetih godina prošlog veka živi od pomoći UN i sveta. U svakom trenutku među najugroženijim zemljama u slučaju suše ili nestašice vode/hrane.
Senegal - iako je jedna od najmnogoljudnijih država Afrike i u njoj ima i razvijenih gradova, Senegalci se često susreću sa sušnim periodima koji direktno utiču na agrokulturu i nestašicu hrane.
Suša je uništila ceo Balkan: Zbog lošeg roda voća i povrća zimu dočekujemo bez domaće rakije!
Ostale zemlje koje bi u slučaju apokalipse prve ostale bez vode su:
Antigua i Barbuda, Bahrein, Kipar, Barbados, Komori, Malta, Dominikanska Republika, Katar, Sveta Lucija, Jamajka, San Marino, Singapur, Trinidad i Tobago, UAE, Zapadna Sahara, Saudijska Arabija, Kuvajt, Oman, Libija, Izrael, Kirgizija, Istočni Timor, Iran, Jemen, Palestina, Jordan, Liban i Somalija.
Tropske vrućine - Srbija 2054. pred kataklizmom?
Naučnici sa Univerziteta na Havajima upozoravaju da Zemlji predstoji apokaliptična budućnost zbog nepovratnih klimatskih promena koje je izazvao čovek, i to već sredinom veka, a ista prognoza odnosi se i na region.
Život u velikim gradovima uskoro neće biti moguć. Očekivana letnja temperatura biće 50 stepeni ukoliko se ne smanji ispuštanje štetnih gasova.
"Tropska apokalipsa" će prvo pogoditi Indoneziju i to već 2020. godine a potom i Australiju, Kinu i druga područja Azije.
Njujork će se "pržiti" na suncu 2047. a Podgorica 2048. godine. Skoplje će se teško oporaviti od "crvenog usijanja" 2049. a Ljubljana i Sarajevo 2051. godine. Zagreb će se topiti 2053., Beograd 2054. a London 2056. godine.
Ovo usijanje prouzrokovaće humanitarnu katastrofu jer se očekuje da usled nje stotine miliona ljudi beži u šume, hladnja područja čak i kao migranti, što neće naići na dobrodošlicu nekih zemalja u komšiluku.
Po tom scenariju, nije nemoguće da izbiju i lokalni ratovi usled globalnog otopljenja.
O nestanku miliona biljnih i životinjskih vrsta da ne govorimo.
Gradovi će posle topljenja leda nestati
Severni pol je prvi put u poslednjih 100 godina plovno prohodan. Ledene ploče su se odvojile, nivo mora podigao a suše su, s tim u vezi i požari, krenuli da uništavaju šume.
Zbog otopljavanja leda najviše strepe Maldivi jer je ova zemlja samo 2 metra iznad nivoa mora.
Geografska karta, objavljena na internet sajtu časopisa National Geographic prikazuje Zemlju onakvu kakva bi izgledala nakon potpunog topljenja leda i porasta nivoa mora od 65 metara.
Na mapi Zemlje kakva bi mogla da bude za 5.000 godina, Evropa je gotovo u celosti uništena! Nekim "preživelim" gradovima priobalja hodali bi duhovi jer ne bi bilo preživelih.
London, Venecija i cela današnja atlanstka obala bi nestali, zajedno sa Holandijom i Danskom. U Južnoj Americi, nestali bi Paragvaj i glavni grad Argentine Buenos Ajres, a u SAD Kalifornija i istočna obala.
Afrika bi bila pošteđena ali bi u njoj život zbog vrućina bio nemoguć. U Egiptu, Aleksandrija i Kairo bi nestali u Sredozemnom moru.
Što se Azije tiče, deo Kine, Bangladeša kao i cela indijska obala nestali bi s lica zemlje. Obale Australije, na kojima živi 80 odsto stanovništva, takođe bi bile poplavljene.
A šta bi se dogodilo kada bi internet pao?
Paralelno sa globalnim klimatskim promenama, svet se menja i industrijski odnosno tehnološki.
Nove tehnologije donele su nove navike pa je tako danas život bez interneta i mobilne telefonije nezamisliv.
Ima stručnjaka koji već duže vreme tvrde da će u jednom trenutku čitav internet da doživi apokalipsu te da će ona snažno pogoditi neke delove sveta i uticati na život uopšte.
Ovih 15 država bi u slučaju nestanka interneta doživele potpuni kolaps.
1. Kina - 1,388,232,693 stanovnika, 738,539,000 korisnika interneta (53,2%)
2. Indija - 1,342,512,706 / 462,124,000
3. SAD - 326,474,013 / 286,942,000
4. Brazil - 211,243,220 / 139,111,000
5. Indonezija - 263,510,146 / 132,700,000
6. Japan - 126,045,211 / 118,453,000
7. Rusija - 143,375,006 / 109,552,000
8. Nigerija - 191,835,936 / 91,598,000
9. Meksiko - 130,222,815 / 85,000,000
10. Bangladeš - 164,827,718 / 73,347,000
11. Nemačka - 80,636,124 / 72,290,000
12. Vijetnam - 95,414,640 / 64,000,000
13. Velika Britanija - 65,511,098 / 62,091,000
14. Filipini - 103,796,832 / 57,607,000
15. Tajland - 68,297,547 / 57,000,000
Svet - 7,519,028,970 stanovnika / 3,885,567,619 (51.7 % internet korisnika)
(I.Đukić - Telegraf.rs)