Da li će se ceo svet danas okrenuti protiv SAD zbog Jerusalima? Tramp zapretio svima koji glasaju, a evo koliko je moćan VETO u UN-u
Ovo je tek deseta vanredna hitna sednica SB UN, a poslednja je održana 2009. godine u istočnom Jerusalimu
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće danas hitnu vanrednu sednicu posvećenu američkom priznanju Jerusalima kao prestonice Izraela, na zahtev pojedinih arapskih zemalja i zemalja sa muslimanskom većinom.
Preporučujemo
Milion ljudi obolelo od kolere u najsiromašnijoj arapskoj zemlji: Nemaju vodu, ni hranu, država je na ivici katastrofe!
Izbori u Kataloniji koji neće rešiti probleme: Već je pričinjena velika ekonomska šteta, kompanije beže, kruzeri ne pristaju u Barselonu (FOTO)
Na sednici će se ponovo glasati o nacrtu rezolucije UN o povlačenju odluke predsednika SAD Donalda Trampa, rekao je izaslanik Palestine za UN, Rijad Mansur, prenosi Rojters.
SAD su u ponedeljak uložile veto na takvu rezoluciju, a današnje glasanje neće biti obavezujuće, međutim, Rojters navodi da će imati političku težinu.
Ovo je tek deseta vanredna hitna sednica SB UN, a poslednja je održana 2009. godine u istočnom Jerusalimu.
PRETNJE SAD SVIM DRŽAVAMA ČLANICAMA
Predsednik SAD Donald Tramp zapretio je da će ukinuti finansijsku pomoć zemljama koje su glasale za rezoluciju Ujedinjenih nacija usmerenu protiv njegove odluke da Jerusalim prizna kao prestonicu Izraela.
- Uzimaju od nas stotine miliona, čak i milijarde dolara, a onda glasaju protiv nas. Neka glasaju protiv nas, sačuvaćemo puno (novca). Nije nas briga - rekao je Tramp novinarima.
Istog mišljenja je i ambasadorka SAD u UN-u, Niki Hejli, koja je uputila putem Tvitera obaveštenje da će "SAD zapisivati imena" onih koji na Generalnoj skupštini UN budu glasali za neobavezujućgu rezoluciju.
- U UN se od nas uvek traži da činimo više i dajemo više. Stoga, kada mi donesemo odluku, po volji američkog naroda, o tome gde će biti NAŠA ambasada, ne očekujemo od onih kojima smo pomagali da nas napadaju. U četvrtak će se glasati o kritici naše odluke. SAD će zapisivati imena - poručila je Hejlijeva na ovoj društvenoj mreži.
SAD su u ponedeljak uložile veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju kojom se poziva na povlačenje odluke američkog predsednika Trampa da Jerusalim prizna za prestonicu Izraela, dok su preostalih 14 članica Saveta glasale za taj nacrt rezolucije. Ovim potezom su se SAD još više izolovale kad je reč o spornoj Trampovoj odluci donetoj ranije ovog meseca, ocenio je Rojters.
Američka ambasadorka u UN Niki Hejli rekla je da je uložila veto na rezoluciju UN "u znak odbrane američkog suvereniteta i uloge Amerike u mirovnom procesu na Bliskom istoku", prenosi AP.
- Nijedna zemlja neće govoriti SAD gde treba da uspostave svoju ambasadu - rekla je Hejli Savetu bezbednosti nakon što je uložila prvi američki veto posle više od šest godina.
Hejli je istakla da Tramp "veoma vodi računa da ni na koji način ne prejudicira ishod pregovora o konačnom statusu".
Američka ambasadorka je, takođe, optužila neke zemlje, koje nije imenovala, "za pokušaj iskrivljavanja odluke predsednika Trampa u korist njihovih sopstvenih agendi", naglasivši da je stav SAD "u potpunosti u skladu sa prethodnim rezolucijama Saveta bezbednosti".
Hejli je napomenula da su SAD dale Palestincima više od pet milijardi dolara od 1994. što je, kako je navela, više nego što je ijedna druga zemlja izdvojila.
- SAD nikada nisu bile posvećenije miru na Bliskom istoku - istakla je ona, nazvavši večerašnje glasanje "uvredom koja se neće zaboraviti".
Kako je zaključila, "ovo je još jedan primer da Ujedinjene nacije nanose više štete nego što donose koristi u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba".
U tekstu rezolucije o kojem je Savet bezbednosti UN glasao, a koji je pripremio Egipat, izražava se "duboka žalost zbog nedavnih odluka u vezi sa statusom Jerusalima", premda se ne pominju ni SAD ni Tramp, navodi britanska agencija.
U nacrtu se ističe da bilo kakva odluka ili akcija o izmeni karaktera, statusa ili demografskog sastava Svetog grada Jerusalima nema pravni efekat, ništavna je i nevažeća, te da se mora odbaciti u skladu sa relevantnim rezolucijama Saveta bezbednosti.
Takođe, u nacrtu rezolucije se sve zemlje pozivaju da se uzdrže od uspostavljanja diplomatskih misija u Jersualimu.
LEKCIJA ZA SAD
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorio je američkog predsednika da "ne može da kupi demokratsku volju Turske" svojim novcem, misleći na predstojeće glasanje u Savetu bezbednosti o Jerusalimu.
Erdogan je naveo da očekuje da će svet održati "dobru lekciju" SAD. Komentar turskog predsednika došao je nakon pomenutog tvita američke ambasadorke u UN da će zapisivati sva imena koja budu glasala za rezoluciju.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu opisao je Ujedinjene nacije kao "kuću laži", a uoči glasanja u toj instituciji o nacrtu rezolucije u kojoj UN pozivaju SAD da odbace prihvatanje Jerusalima kao izraelske prestonice.
- Država Izrael u potpunosti odbacuje to glasanje, čak i pre nego što se odobri (rezolucija). Jerusalim je naša prestonica i nastavićemo da gradimo u njoj i strane ambasade, predvođene SAD, premestiće se tamo. To će se dogoditi - izjavio je Netanijahu.
SAVET BEZBEDNOSTI UN
Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija je najvažnije telo Organizacije ujedinjenih nacija, zaduženo za održavanje mira i bezbednosti u svetu.
Dok ostali organi Organizacije ujedinjenih nacija samo daju preporuke članicama UN, Savet bezbednosti ima ovlašćenja da donosi odluke koje članice moraju da poštuju, kako stoji u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija. Odluke Saveta se nazivaju rezolucijama. Predsedavanje Savetu bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.
Predstavnici članica Saveta bezbednosti moraju uvek da budu prisutni u sedištu OUN u Njujorku kako bi se sastanci mogli održavati bilo kada. Ovaj zahtev je usvojen u Povelji Organizacije Ujedinjenih nacija, jer je njen prethodnik, Liga naroda, često bila u nemogućnosti da održava sastanke u kriznim situacijama.
Postoje dve kategorije članstva u Savetu bezbednosti OUN. To su stalne članice i izabrane članice.
MOĆ VETA
Pravo veta u Savetu bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija ima pet stalnih članica Saveta bezbednosti, koje im omogućava da spreče usvajanje bilo koje rezolucije. Te države članice su pet glavnih pobednica Drugog svetskog rata: SAD, Rusija (koja je zamenila Sovjetski Savez), Francuska, Narodna Republika Kina (koja je zamenila Republiku Kinu) i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Savet bezbednosti UN ima 15 članica, predstavnici deset zemalja biraju se na određeni period, dok ostaje pet "stalnih stolica", uz pravo da vetom spreče usvajanje neke rezolucije. Ostalih deset članica bira Generalna skupština na period od 2 godine počevši od 1. januara, sa zamenom pet članica svake godine. Afrika daje tri člana, Južna Amerika, Azija, Zapadna Evropa i ostali daju po dva člana, a istočna Evropa jednog člana. Jedna od članica je i iz arapskih zemalja, iz Azije ili Afrike.
Svaki član Saveta bezbednosti ima samo jedan glas. Odluke po proceduralnim pitanjima se donose potvrdnim glasom devetorice članova, a odluke po meritornim pitanjima potvrdnim glasom devetorice, ali uključujući tu i glasove stalnih članica što znači da veto bilo kojeg člana može da spreči donošenje odluke.
U periodu od 1945. do kraja 2009. godine, na 215 rezolucija o suštinskim pitanjima stavljen je veto.
Od osnivanja Organizacije ujedinjenih nacija, prema podacima sa Vikipedije, SSSR odnosno Rusija, upotrebila je najviše puta pravo veta (124), Sjedinjene Američke Države 82, Velika Britanija 32, Francuska 18 i Kina 6 puta.
SSSR je najviše posezao pravom veta za vreme Hladnog rata, pa su čak i njegovi najpoznatiji ministri spoljnih poslova Vjačeslav Molotov i Andrej Gromiko bili dobili nadimke Gospodin veto i Gospodin njet. Tokom Korejskog rata predstavnik SSSR nije prisustvovao sednicama Saveta bezbednosti što se smatralo ulaganjem veta, pa da bi se to izbeglo izglasana je Rezolucija Ujedinjeni za mir. SSSR je takođe zahtevao i da sve bivše sovjetske republike imaju zasebne stolice, čemu se SAD protivio.
SAD su uglavnom ulagale veto braneći Izrael i na odluke kojima se osuđivalo ponašanje izraelskih vojnika i kritikovala politika Izraela. Francuska je upotrebila veto u slučaju nezavisnosti Komorskih ostrva i otcepljenja ostrva Majot. Takođe vetirala je rezoluciju iz 2003. godine o intervenciji na Irak.
Kritičari smatraju da je bezuslovni veto od strane pet vlada najnedemokratskiji karakter UN. Takođe, tvrde da da je pravo veta glavni uzork međunarodne neaktivnosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
SAD su 1945. odbile da se pridruže Ujedinjenim nacijama ukoliko ne dobiju pravo veta.
Sistem veta ustanovljen je kako bi se zabranilo UN da preduzmu bilo kakvu buduću akciju direktno protiv svojih osnivača.
SFRJ, SRBIJA I VETO
Savet bezbednosti UN u proteklih 20-ak godina posvetio je više od 150 rezolucija problemima izazvanim ratovima i raspadom bivše SFRJ, a samo u tri slučaja rezolucije nisu prošle jer je neka od stalnih članica uložila veto.
* Rusija je u decembru 1994. sprečila usvajanje rezolucije kojom se, zbog teške humanitarne situacije na području Bihaća, traži striktnija kontrola granica SRJ sa Hrvatskom i BiH.
* Kina se u februaru 1999. usprotivila usvajanju rezolucije kojom se produžava mandat snaga UN u Makedoniji za još šest meseci, zbog prethodne odluke Skoplja da prizna Tajvan kao nezavisnu državu.
* SAD su 30. juna 2002, dan uoči osnivanja stalnog Međunarodnog krivičnog suda, glasale protiv nacrta rezolucije kojom se produžava mandat misije UN u BiH, kako svoje vojnike u mirovnim snagama ne bi izložili riziku suđenja pred sudom koji ne priznaju.
* U Savetu bezbednosti UN nije prošla ni rezolucija kojom je u martu 1999. tražen hitan prekid bombardovanja SRJ, kada su nacrt teksta kojim se osuđuje primena sile bez odobrenja Saveta bezbednosti podržale; samo Rusija, Kina i Namibija, dok je preostalih 12 članica Saveta bezbednosti glasalo "protiv".
* 8. jula 2015. Rusija je uložila veto na britanski predlog rezolucije o Srebrenici, kojom se osuđuje genocid u julu 1995. godine, a koju je predložila Velika Britanija i podržale Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije.
Kinezi su bili uzdržani. Ruski ambasador je predlog rezolucije nazvao "politički motivisanim i kontraproduktivnim". Predstavnici deset zemalja podržali su rezoluciju, četiri zemlje su bile uzdržane, a ambasador Rusije pri UN Vitalij Čurkin bio je protiv i uložio veto.
(L.C.)