KO ĆE BITI SLEDEĆI PREDSEDNIK RUSIJE? Svi ljudi koji mogu da sruše Putina brže nego što se misli (FOTO) (VIDEO)
Rejting predsednika Rusije je iznad 80 odsto, ali njegovi protivnici se uveliko spremaju za izbore 2018. godine
Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je juče da će se kandidovati za novi mandat na predsedničkim izborima u martu naredne godine. Putinova kandidatura će biti četvrta u njegovoj političkoj karijeri, prenosi RT. Mnogi očekuju da će ova predsednička kampanja biti izuzetno zanimljiva posebno zato što su svoju kandidaturu najavile i dve poznate dame, ali i zbog najjačeg lidera opozicije Alekseja Navalnog, koji ima veliku želju da porazi Putina na izborima.
Preporučujemo
Mali Rusi su spremni da UMRU ZA PUTINA: Vojni kadeti se pesmom zaklinju na vernost ruskom predsedniku (VIDEO)
Englezi neće smeti ni da zucnu u Rusiji: Zabranjene i pesme o Putinu, za nerede prete kazne do 15 godina zatvora! (VIDEO)
Dužnost predsednika obavljao je od 2000. do 2008. godine u dva mandata, premijer je bio od 2008. do 2012. kada je počeo treći predsednički mandat.
Datum predsedničkih izbora u Rusiji će biti objavljen naknadno, ali se očekuje da će biti zakazani za 18. mart.
Putin je ranije na ceremoniji dodele nagrada za mlade dobrovoljce rekao da će uzeti u obzir njihovu podršku kada bude odlučivao o kandidaturi na izborima 18. marta, preneo je AP.
- Motiv iza odluke bi jedino mogla biti želja da se poprave uslovi života našeg naroda, da naša zemlja bude moćnija, bolje zaštićena i s pogledom u budućnost - rekao je Putin i dodao da je za ostvarivanje tih ciljeva neophodna podrška i poverene javnosti. Rejting predsednika Rusije je iznad 80 odsto.
Pored Putina, verovatno će se kandidovati ultranacionalista Vladimir Žirinovski i liberal Grigori Javlinski, kao i televizijska voditeljka Ksenija Sobčak, ćerka bivšeg gradonačelnika Sankt Peterburga koji je bio Putinov mentor devedesetih godina, ali i novinarka Ekaterina Gordon.
Posebna pažnja je usmerena i na Putinovog najvećeg neprijatelja, a koji važi za najjačeg lidera opozicije, Alekseja Navalnog.
Aleksej Navalni je ruski advokat, političar i finansijski aktivista. U ruskim i međunarodnim medijma je postao poznat kao kritičar korupcije i ruskog lidera Vladimira Putina. On je organizovao velike demonstracije koje promovišu reforme i napadaju političku korupciju, Putina i njegove političke saveznike.
Godine 2012. The Wall Street Journal ga je opisao kao čoveka kojeg se Putin najviše plaši. Navalni je član ruskog odbora za koordinaciju opozicije i vođa je partije Progres.
Preko svog bloga javno napada Putina i njegove saveznike, organizuje demonstracije, objavljuje dokumente kojima pokazuje da se navodno Putin i njegovi ljudi ne ponašaju u skladu sa svojim položajima. U jednom intervjuu 2011. godine je Putinovu partiju "Jedinstvena Rusija" opisao kao "žurku lopova", što je ubrzo posao popularan epitet. Iste godine je formirao Fondaciju za borbu protiv korupcije.
Navalni je više puta hapšen zbog svojih aktivnosti. Najznačajnije hapšenje se dogodilo 2012. godine, kada su ga federalne vlasti optužile za proneveru, što je on negirao.
Osuđen je 2013. godine na pet godina. Centar za ljudska prava je Navalnog označio kao političkog zatvorenika. Iz zatvora je pušten dan nakon izricanja kazne, a presuda je suspendovana u oktobru 2013. godine.
Godine 2014. Navalni i njegov brat su ponovo gonjeni zbog pronevere, a Navalni je stavljen u kućni pritvor i mogao je da komunicira samo sa porodicom.
U martu 2017. godine optužio je premijera Dmitrija Medvedeva za korupciju. Takođe je objavio da će se kandidovati na izborima za predsednika 2018. godine.
Navalniju će najverovatnije biti zabranjeno da se kandiduje zbog toga što je bio krivično gonjen u predmetu koji je bio široko politički motivisan. Međutim, on se na to ne obazire.
Njegove pristalice su uglavnom mladi ljudi, koji su upoznati jedino i samo sa Putinovom vladavinom. Nakon što je Putin juče objavio svoju kandidaturu za predsednika Rusije, Navalni se oglasio na Tviteru.
"Najbolji pokazatelj da se u Rusiji organizuju izbori jeste to da je Putin najavio svoju kandidaturu, a na kilometar od njega je ćelija u kojoj sedi Leonid Volkov, šef moje izborne jedinice. On je uhapšen zbog toga što je vodio izbornu kampanju".
Voditeljka Sobčokova saopštila je svoju odluku za kandidaturu preko videa na Jutjubu. Takođe, ona je objavila i pismo u ekonomskom listu “Vedomosti”.
- Imam 36 godina, a kada je Vladimir Putin došao na vlast, imala sam 18. Oni koji su se tada rodili, sad će prvi put izaći na izbore. Pa, neće valjda i moj jednogodišnji sin za 18 godina ići na izbore na kojima će Putin opet biti kandidat - izjavila je najpoznatija ruska trendseterica i voditeljka zabavnih emisija Ksenija Sobčak prilikom najave svoje kandidature na predsedničkim izborima.
Ruska Paris Hilton i ćerka Anatolija Sobčaka, čoveka iz čijeg su kaputa izašli Vladimir Putin i cela današnja politička elita Kremlja, proglasila je sebe kandidatkinjom "onih koji su protiv svih".
Nju nazivaju "ruskom Paris Hilton", jer je postala poznata pobedivši u rijaliti šouu "Dom 2". Takođe, poznata je kao devojka koja ide na žurke i koja je reklamirala drugi rijaliti iz kupatila, tačnije iz kade sa kupkom.
Kada su se prvo pojavile glasine o tome da će Sobčak da se kandiduje, opozicioni lider Aleksej Navaljni je upozorio da bi to moglo da ide na ruku Kremlja zato što bi njen ulazak u predsedničku trku podelio opoziciju.
Novinarka Ekaterina Gordon rekla je da ulazi u predsedničku trku, jer želi izbore da iskoristi kao kampanju za prava samohranih majki i dece. Gordon, koja radi kao televizijski i radio voditelj, rekla je da ulazi u trku kao samostalni kandidat za predsednika, prenosi Rojters.
Prema njenim rečima, ona nikada nije glasala, ali je razočarana i liberalnom opozicijom i prokremljskim političarima.
Gordonova nije član nijedne političke partije, a biće joj potrebno 300.000 potpisa kako bi bila kandidat za predsednika.
Ekaterina je oplela i po Kseniji Sobčak istakavši da se njih dve razlikuju, jer ona "nije rođena sa srebrnom kašikom u ustima".
VLADIMIR ŽIRINOVSKI
Vladimir Volfovič Žirinovski, rođen kao Vladimir Volfovič Edelštajn, ruski je političar, nacionalista, osnivač i lider desničarske Liberalno-demokratske partije Rusije, bivši zamenik predsednika ruske Dume i član Saveta Evrope.
Rođen je Almatiju, glavnom gradu Kazahstana. Almati su osnovali ruski Kozaci 1854. godine. Iz tog razloga Žirinovski smatra kako ima pravo da govori da se rodio u Rusiji među Rusima, iako je rođen u Kazahstanu. Bio je šesto, najmlađe, dete od tri sestre i dva brata. Njegov otac Volf Andrejevič Žirinovski bio je pravni savetnik.
Godine 1990. osnovao je Liberalno-demokratsku stranku Rusije (LDPR) čiji je i prvi predsednik. Iako bi se prema imenu stranke dalo naslutiti kako je možda reč o demokratskoj stranci u stvari je to samo varka. Reč je o tipičnoj postsocijalističkoj kvazinacionalističkoj stranci koja na naraslom nezadovoljstvu građana prošlim društvenim uređenjem i velikim razočaranjem u novonastalu situaciju u društvu pokušava da prodobije što više glasova i da tako dođe na vlast.
Svetskoj javnosti postao je poznat zahvaljujući predsedničkim izborima u Rusiji 1991. godine kada je osvojio više od 6.000.000 glasova (7,81%) i dospeo na treće mesto po broju osvojenih glasova.
Izgubvši trku za predsednika snage usmerava na parlamentarne izbore 1993. godine kada ulazi u novi ruski parlament, a njegova stranka postaje druga po broju poslanika. U martu ove godine je u parlamentu napravio scenu kada je rekao pretio političkim protivnicima iz "Jedinstvene Rusije", inače Putinove partije, da će ih sve upicati i obesiti, kada bude postao predsednik.
Takođe ih je sve optužio i za korupciju. Prvo je optužio sve zvaničnike da prikrivaju kriminalne bande i istakao je da je region Moskve najviše korumpiran.
Nakon toga su ga izbacili iz skupštinske sale, a kada se vratio odbio je da se izvini. On je takođe poznat i po kontroverznim izjavama, a nedavno je rekao da je u Rusiji vratiti na snagu državne carske simbole.
GRIGORI JAVLINSKI
Grigori Aleksejevič Javlinski je ruski ekonomista i političar. Najpoznatiji je po svom programu 500 dana, a to je plan za tranziciju SSSR u slobodnu tržišnu ekonomiju. On je takođe i lider socijalno-liberalne partije Jabloko.
Dva puta se kandidovao za predsednika Rusije. Prvi put 1996. godine protiv Borisa Jeljcina, kada je bio četrti sa 7,3 odsto glasova. Drugi put se kandidovao 2000. godine protiv Vladimira Putina, kada je bio treći sa 5,8 odsto glasova.
Nije se kandidovao 2004. i 2008. godine, pošto njegova stranka nije supela da pređe prag od 5 odsto i da uđe u Dumu na izborima 2003. godine.
Godine 2012. godine su ga ruske vlasti sprečile da se kandiduje za predsednika, uprkos tome što je sakupio 2 miliona potpisa ruskih građana.
Na predsedničkim izborima 2018. godine će se kandidovati isped svoje partije Jabloko. Javlinski ima doktorat iz ekomomije sa Centralnog ekonomskog matematičkog instituta u Ruske akademije nauka.
On je i profesor na Nacionalnom istraživačkom institutu Visoke škole ekonomije. Govori ruski, ukrajinski i engleski jezik.
(Telegraf.rs)