Najopasnije serijske ubice iz Istočne Evrope: Ubijali žrtve pa im jeli srca, silovali ih mrtve, a najbrutalniji od svih bio je Stole iz Beograda

Ubice, pedofili, silovatelji i kanibali poticali su iz problematičnih porodica

Ove istočnoevropske serijske ubice kao da su se međusobno takmičile u brutalnosti i bizarnosti svojih ubistava. Oni su smatrani najopasnijim muškarcima na svetu,  i uglavnom potiču iz problematičnih porodica, a mnogi od njih su imali teškoće već u detinjstvu i  smatrani su delinkventima u ranoj mladosti, piše slavorum.org.

Andrej Čikatilo

Preporučujemo

Poznatiji kao Koljač iz Rostova, Ukrajinac, osuđen je na smrt 1992. godine zbog silovanja, sakaćenja i ubistva više od 50 žena i dece. Njegovog brata su navodno otele i pojele komšije koje su umirale od gladi. Andrej je bio izuzetan u školi, ali su ga drugovi maltretirali. Bio je i urednik školskog lista sa 14 godina. Probao je da se upiše na Moskovski državni univerzitet, ali mu je to, zbog očeve kriminalne prošlosti, uskraćeno.

IMPOTENTNI PEDOFIL

Sa devojkama je bio nesiguran i stidljiv, a prvi seksualni napad je počinio sa 17 godina kada je silovao devojčicu od 11. Usledilo je silovanje i ubistvo devetogodišnje devojčice, a kasnije je priznao da tada, prvi put u životu, nije bio impotentan.

Na sudu je priznao da je povremeno pio krv svojih žrtava i jeo njihovo meso.

- Znam da moram da budem uništen, ja sam greška prirode - rekao je pedofil ubica.

Smrtna kazna je izvršena hicem iz pištolja, 1994. godine.

Ondrej Rigo

Bivši zaposleni hotela "Karlton" u Bratislavi, Rigo je ubio 9 ljudi, s čijim je leševima imao seks. Opisivan je kao šizoidni sociopata sa veoma niskim koeficijentom inteligencije, koji je retko progovarao. A čak i pre nego što je počinio prvo ubistvo, imao je kriminalni dosije. Potiče iz disfunkcionalne romske porodice. Sa samo 14 godina završio je zatvoru za maloletnike.

PRVA ŽRTVA NALETELA NA PROVALNIKA

Svoj ubilački pohod započeo je ubrzo posle završetka Hladnog rata, u Minhenu, Amsterdamu i Bratislavi. Njegova prva žrtva "naletela" je dok joj je on obijao stan. Ubio je, što ga je uzbudilo, a potom je imao odnos s lešom, koje je napola prekrio ćebetom. Toliko mu se svidelo to što je uradio, da je počeo da primenjuje isti način ubijanja. Uvlačio se u stanove žrtava rano ujutru ili kasno uveče. Pošto je popio flašu "šljivovice" koju je našao u stanu Marije van der V, treće žrtve, to je bio detalj koji je na kraju doveo do njegove osude jer su mnogi svedoci potvrdili da voli da pije baš to piće.

ZMIJA KOJA JE PROGUTALA PLEN

Samo nekoliko sati posle zadnjeg ubistva, uhapšen je u hotelu u kojem je radio. Prema jednom istražitelju, tada je još "bio u transu, kao zmija koja je upravo progutala plen". Bilo je tragova krvi na njegovim cipelama i pantalonama, a u njegovom ormariću pronađeni su dragulji koji su pripadali žrtvi.

U početku je negirao da je počinio te zločine. A kasnije je tvrdio da ne oseća nikakvu krivicu. Osuđen je na kaznu doživotnog zatvora u slovačkom zatvoru najveće sigurnosti, a pred komisiju za puštanje na slobodu moći će da izađe 2019. godine.

Aleksander Bičkov

Rođen u porodici zavisnika od alkohola, Bičkov je od najranijeg detinjstva morao da skuplja metal sa otpada. On i njegov brat bi dobijali batine kada bi došli kući praznih ruku. Pošto mu je otac počinio samoubistvo, a brat posle napada bande, ostao invalid, Bičkov napušta pedagoške studije, da bi se brinuo o bratu.

KUKAVICA, NE VUK

Bio je opsednut literaturom koja se bavila kriminalom i kanibalizmom. Pošto je devojka Svetlana raskinula s njim, počeo je da planira prvo ubistvo, kivan na devojku jer mu je rekla da je kukavica.

- Rekla je da sam kukavica, ne vuk. Pokazaću joj - napisao je u svom dnevniku.

Prvo ubistvo počinio je 2009, kada je imao 23 godine. Svoje žrtve, najčešće muške alkoholičare, mamio je u svoju kuću obećanjima o votki i kasapio ih običnim kuhinjskim nožem, jeo njihova srca, a njihove ostatke sahranjivao u dvorištu. Među njegovih 11 žrtava bio je i Vladimir, majčin ljubavnik.

SKUVAO SAM SRCE I POJEO GA S KEČAPOM

- ... Onda sam ga ubadao u glavu. Ubo sam ga i u leđa nebrojeno puta, samo da budem siguran. Posle sam odvukao telo u žbunje. Koristio sam metalne ploče za krov i grane da prikrijem telo. Drugu osobu sam ubio tokom jeseni. Prerezao sam mu grkljan i kada je umro, odvukao sam ga u šiblje. Rasekao sam mu stomak i grudi i izvadio srce. Telo sam sakrio, ali sam srce zadržao. Kod kuće sam srce skuvao i pojeo ga uz kečap i hleb. Bilo je fino, malo premasno, ali sam svejedno uživao. Sve je išlo super, dok nisu počeli da otkrivaju leševe. Pričalo se da je u gradu serijski ubica, da ubija, odseca glave i druge delove tela muškarcima. Svi su znali sve o tome.

Pošto je opljačkao prodavnicu iz koje je ukrao noževe i 10.000 rubalja, Bičkova je uhvatila policija. Priznao je ne samo krađu, već i ubistva i kanibalizam.

Bičkov je 22. marta 2013. godine, sa 25 godina, osuđen na doživotnu robiju.

Stole Trifunović

Trifunović je smatran najopasnijim i najinteligentnijim serijskim ubicom, koji je tokom svog pira ubio 60 ljudi. Odrastao je uz oca alkoholičara, koji je prostitutke dovodio kući, pa je majka sve to gledala. Priznao je da je još kao dete fantazirao o tome da ubija prostitutke. Kao tinejdžer, počinio je seriju seksualnih zločina, pa je kao petnaestogodišnjak silovao dvanaestogodišnju devojčicu. Po Beogradu, pre Drugog svetskog rata bio je "poznat", šunjao se po parkovima noću, čekajući parove. Praksa mu je bila da muškarca udari metalnom štanglom da izgubi svest, pa bi onda silovao ženu.

NESHVAĆENI PESNIK

Prvo ubistvo je počinio 1948. godine, prethodno je silovao žrtvu, a potom je zadavio, što mu je postao način na koji je ubijao. Obožavatelj Džeka Trboseka i Onorea de Balzaka, Trifunović je pisao poeziju, koju je žrtvama čitao pre nego što bi ih ubio. Jedna žrtva koja je preživela, posvedočila je da se Trifunović žalio da ljudi ne cene dovoljno poeziju i prozu. Iz stana poznatog beogradskog glumca Trifunović je ukrao lažnu bradu i kostim, pa ga je tako maskiranog bilo veoma teško uhvatiti.

DVOSTRUKI ŽIVOT

Vodio je dvostruki život, a u tom drugom, "normalnom", bio je smiren muž i vredan građevinski preduzimač godinama. Među njegovim žrtvama je bila i sestra njegove žene koju je silovao i ubio baš kao i sve ostale. Greška zbog koje je uhvaćen, a nije imala veze sa ubistvima, već podmetnutim požarom u kafeu poslovnog partnera, koga je prevario.

KOBNA GREŠKA

Pošto je zaboravio da ukloni svoje otiske sa kante benzina, Tirfunović je uhapšen i proglašen krivim i za paljevinu i za ubistva.

- Za razliku od svih ostalih, nemačka okupacija me je "oslobodila". Pružila mi je priliku da počinim mnoge zločine, za koje bih inače bio uhvaćen i osuđen mnogo ranije - govorio je Trifunović.

Trifunović se ubio u svojoj zatvorskoj ćeliji dok je čekao suđenje, proburazivši srce i vrat sa dve metalne šipke.

(Telegraf.rs)