Posle Amerikanaca, na drugom mestu po broju komada oružja u kućama su - SRBI!

Na top listi 10 naoružanih nacija našle su se još Švedska (31,6), Urugvaj (31,8), Finska (32), Irak (34,2), Saudijska Arabija (35), Kipar (36,4), Švajcarska (45,7) i Jemen (54,8)

Osim Amerikanaca, koji su tradicionalno na vrhu lestvice naoružanih građana, vidljivo je i kako Evropljani ne zaostaju puno za njima, kako pokazuje istraživanje koje sprovodi Institut za međunarodne i razvojne studije iz Ženeve. Prema podacima iz 2016. godine, u Sjedinjenim Američkim Državama bilo je 88,8 komada oružja na sto stanovnika, a odmah iza Amerikanaca su Srbi koji su imali 58,2 komada različitog naoružanja na sto stanovnika.

Na 100 Amerikanaca ide 88 komada oružja, hiljade ginu! Zašto Amerikancima ne odgovara promena zakona, ni posle krvavog Las Vegasa?

Preporučujemo

O tome najbolje svedoči poslednji slučaj masakra u crkvi teksaškog gradića u kojem je poluautomatskom puškom naoružani Devin Patrik Keli ubijao svakog ko mu se našao na putu. Ova tragedija je još jednom otvorila pitanje gotovo nekontrolisane nabavke oružja širom SAD, ali i drugih zemalja sveta, prenosi Večernji list.

U top 10 naoružanih nacija našle su se još Švedska (31,6), Urugvaj (31,8), Finska (32), Irak (34,2), Saudijska Arabija (35), Kipar (36,4), Švajcarska (45,7) i Jemen (54,8). Prema istim podacima, Hrvatska je na 26. mestu od 178 država u kojima je sprovedeno istraživanje, i to sa 21,7 komada oružja na sto stanovnika.

Da podsetimo, ovde se radi samo o službenim podacima u koje nije uračunato ilegalno posedovanje oružja, pa se očekuje da je taj broj svakako veći.

U Iraku i Jemenu je takva situacija zbog nasilja koje već duži niz godina vlada u tim državama. Za Srbiju postoji objašnjenje zbog "zaliha" od nedavnih ratova, dok je u Sjedinjenim Državama takva kultura oružja prisutna od vremena Divljeg zapada. Iznenađenje na listi su broj naoružanih u Švedskoj, Finskoj ili na Kipru.

U Švajcarskoj se visok procenat ljudi pod oružjem može objasniti činjenicom da u toj zemlji nema obveznog vojnog roka, ali oni koji dobrovoljno prolaze određenu obuku naoružanje drže kod kuće. Ali, od samog broja naoružanih stanovnika više zabrinjava način na koji se to oružje koristi. U većini država u kojima nema ratnih sukoba upotreba je zabeležena većinom kroz sportske i lovačke aktivnosti ili pak putem počinjenih kriminalnih dela poput pljački i prepada. Izuzetak je SAD u kojem je broj masovnih ubistava u porastu poslednjih 25 godina, s vidljivom eskalacijom u mandatima Baraka Obame.

Poremećeni mozgovi

Naime, od 1981. do 2009. godine u SAD je zabeleženo 66 masovnih ubistava (pod masovna ubistva u SAD se uračunavaju oružani incidenti s osam ili više ubijenih osoba), dok je samo od 2009. do 2015. broj masovnih ubistava skočio na 162. Da stvar bude gora, sličan trend nastavio se i u mandatu Donalda Trampa koji i dalje kao glavni uzrok ovakvih masakara vidi u “poremećenim mozgovima”. Pravo na odbranu legitimna je stvar, ali postavlja se pitanje nije li vreme da počne da se kontroliše prodaja oružja tim “poremećenim mozgovima”.

Zabrana u Njujorku

Dok se mnoge države protive, Njujork je prvi koji je još 2013. godine doneo strogi zakon o nabavki oružja, i to posle masakra u osnovnoj školi Sendi Huk. Potpisom guvernera u Njujorku je potpuno zabranjena prodaja automatskog i drugog vojnog naoružanja, kao i pristup oružju psihički poremećenim osobama i onima koji su pretnja drugima.

Stroži zakon

Moćno Nacionalno udruženje vlasnika oružja na čelu s Vejnom LaPjerom glavna je kočnica strožih zakona u SAD-u. Samo je 2015. godine, prema podacima iz baze Opern Sikrets, potrošilo više od 20 miliona dolara na lobiranje i priloge za razne političke kampanje u SAD. Lovačka i sportska društva u Evropskoj uniji takođe se protive strožim zakonima i za lobiranje troše oko 10.000 evra godišnje.

(Telegraf.rs)