Novinarka Tatjana otkrila kako je pobedila sopstvenog ubicu: "Ovo je priča o tome kako se boriti za svoj život" (FOTO)
Voditeljka i zamenica glavnog i odgovornog urednika radija "Eho Moskve", objavila je potresno pismo povodom napada na nju
Ruska novinarka radio stanice "Eho Moskva", Tatjana Felgenhauer, napadnuta je nožem na radnom mestu nakon što je Boris Gits 23. oktobra upao u kancelariju i izbo je u predelu vrata. Ona se nalazila u komi sedam dana, a nedavno je objavila pismo povodom incidenta.
Preporučujemo
Tramp i Putin se ponovo sastaju: Američki predsednik ima cilj u kojem samo Rusi mogu da mu pomognu
Porodica ubijene novinarke poručila da NE želi da državne vlasti budu na sahrani!
Pre neki dan se oglasila po prvi put od kada se dogodio incident i zahvalila kolegama, porodici i prijateljima na podršci.
- Morate da se borite za svoj život - navela je voditeljka i zamenica glavnog i odgovornog urednika radija "Eho Moskve", koja je jedna od najpopularnijih radio stanica u Rusiji i uglavnom se bave politikom i aktuelnim vestima.
Istražitelji su identifikovali napadača kao 48-godišnjeg muškarca koji ima rusko i izraelsko državljanstvo, a nakon napada je uhapšen.
Iz njenog pisma prenosimo vam najzanimljivije delove, u kojem se zahvalila ljudima koji su joj pritekli u pomoć:
"Zdravo svima. Danas je 30. oktobar i tačno nedelju dana od kada je neko pokušao da me ubije. Potrebno mi je još vremena da shvatim šta se dogodilo, ali bih sada želela da vam se zahvalim.
Hvala ti, Aleksandre, naš čovek iz obezbeđenja, koji je uspeo da odvuče čoveka sa nožem od mene. Hvala ti, Igore, naš drugi čovek u obezbeđenju, koji je požurio da pomogne Aleksandru. Hvala ti, Ida, koja nije izgubila razum, reagovala je odmah i uradila je sve kako bi hitna pomoć što pre došla po mene.
Hvala ti, anonimna ženo. Ona je samo videla Idu i mene kako jurimo ka prvom spratu i zvala je Hitnu pomoć. Ta žena nije otišla, nije okrenula glavu i pretvarala se da žuri. Pomogla mi je da držim zatvorenu ranu na vratu, jer ja više nisam imala snage, a to je bio početak mog gušenja. Pitala sam je da li bi mi pričala nešto kako ne bih izgubila svest. Moja draga, anonimna posmatračice, bila si tako hrabra! Pronaći ću te!
...Shvatam da sam srećna što sam i dalje sa vama. Ali, ne mislim da je to bila sreća.
Beskrajno "hvala" nisu samo reči. Nije samo ljubazna banalnost ili formalnost. Ovo je priča o tome kako se boriti za svoj život. Morate da se borite pesnicama. I život mora da bude sačuvan.
Sva moja zahvalnost za ljude koji nisu bili ravnodušni, koji su bili hrabri. Da budem iskrena, nisam mislila da ću se toliko očajnički boriti za moje pravo na život. I ne bih bila toliko hrabra da nije bilo svih vas, kojima zahvaljujem.
Zato što kada ste borac i kada su ljudi koji su spremni da se bore za vas, onda priča ima srećan kraj - priča kako je devojka pobedila ubicu."
(Telegraf.rs)