Univerzitetski profesori zbog smanjenja plata postaju beskućnici, nemaju šta da jedu i odaju se prostituciji! Tužne priče Trampove Amerike
Neki spavaju u automobilu, neki su na rubu gladi, a neki su prisiljeni da se bave - prostitucijom
Svi brojevi su fantastični, baš sve raste! Otvaramo fabrike, zapošljavamo ljude, podaci s berze nikad nisu bili bolji... - te su reči izašle iz usta predsednika SAD-a Donalda Trampa kojima svakodnevno hrani svoje fanove i birače.
Ali, te njegove reči ne upijaju baš svi, pogotovo oni najobrazovaniji. Njima plate ne rastu, njima ne cvetaju ruže u životu. Štaviše, nekima od njih život se pretvorio u pakao.
The Guardian je napravio veliku priču o univerzitetskim profesorima koji su zbog smanjenja plata prisiljeni da rade neke stvari koje nisu sanjali ni u najgoroj noćnoj mori. Neki spavaju u automobilu, neki su na rubu gladi, a neki su prisiljeni da se bave - prostitucijom!
Upravo to se dogodilo jednoj profesorki iz velikog američkog grada koja je, iz očiglednih razloga, poželela da ostane anonimna. Kaže da joj je predavanje život i da ništa više ne voli od podučavanja svojih studenata. Međutim, kada je univerzitet odlučio da "stegne kaiš", profesorki nije preostalo ništa drugo nego da potraži neki posao. I našla ga je...
- Već sam nekoliko puta imala seks za jednu noć. U neku ruku čak mi se i svidelo. Pomislila sam - koliko to grozno može da bude?
Ugledna profesorka je prelomila - jedini način za preživljavanje je prostitucija. Po ceo dan bi predavala na univerzitetu, a posle bi se prebacila u kafić. Tamo bi odradila šestosatnu smenu.
PONOSNA ŠTO ODGAJA NOVE GENERACIJE
Sredovečna gospođa priznaje da joj užasno teško pada činjenica da mora da se bavi takvim poslom.
- Potpuno sam predana poslu, bila sam ponosna na sebe što sam dobila priliku da odgajam nove generacije, da stvaram od njih intelektualce. I stvarno sam dobra u tome. Zato mi se srce lomi što niko to ne prepoznaje i što nas adekvatno ne plaćaju.
Profesorka godišnje zaradi oko 40.000 dolara, a radi otprilike 60 sati nedeljno. Čak i više od proseka. Međutim, mesečno samo za stan plaća 1.500 dolara, a kad se tu dodaju i neki krediti, na kraju joj ne ostane previše. S druge strane, sat vremena pružanja seksualnih usluga naplaćuje 200 dolara. Retko viđa klijente dok traju predavanja na fakultetu, ali za vreme letne pauze radi punom parom.
"ŠTA AKO MI STUDENT POKUCA NA VRATA?"
- Užasavam se pomisli da će mi jednog dana pokucati neki student na vrata. Takođe, ni ovaj posao mi ne garantuje finansijsku stabilnost. I dalje se budim usred noći...
Ova priča profesorke-prostitutke je ipak malo preradikalna za ostale priče iz američke prosvete, ali i ostali primeri dovoljno govore o slomu ove plemenite delatnosti. Kapris Loles (65), inače profesorka engleskog i aktivistkinja za poboljšanje radnih uslova, pre 20 godina ostvarila je san i posle razvoda kupila predivno imanje u Koloradu od 1.100 kvadrata.
Međutim, vreme je odmicalo, a njena vrlo niska plata od 18.000 dolara godišnje nije porasla ni centa i s vremenom je ostala bez novca za plaćanje hipoteke i ostalih troškova. Na kraju je morala da iznajmi kuću i danas ima tri cimerke.
I OD LOŠEG IMA GORE
- Živim od plate do plate i usput grcam u dugovima - rekla je Kapris koja je nedavno završila u bolnici zbog trovanja hranom. Naravno, i to joj je bio strašan udarac po džep...
Lolesova čak nije ni u lošoj situaciji u poređenju sa 61-godišnjom Mindi Persival, profesorkom sa univerziteta Florida. Ona živu u kamp kućici usred šume, severno od Majamija. Na prvi pogled okruženje i ne izgleda tako grozno, ali sama kućica je na rubu raspadanja. Nema mašine za pranje rublja, a ponekad nema vode.
- Nikad nisam bila bliže dnu. Samo što nisam postala beskućnica...
ŽIVOT U AUTOMOBILU
Da situacija po nju bude još gora, automobil joj je uništen u uraganu Irma i sada je na posao vozi bivši student. Ona mora dnevno da plaća 20 dolara za gorivo.
- Trudim se da napravim nešto od svog života, ali ide mi jako teško...
Još teže ide Elen Džejms-Peni koja podučava na univerzitetu San Hoze u Silicijumskoj dolini. Ona sa svojim suprugom i psima živi u - automobilu. Zapravo, ona živi u automobilu, a on u šatoru koji razapne kraj automobila.
- Imam nekoliko pravila. Sve mora da bude uredno, ne smem da izgledam kao da sam beskućnica. Nigde nismo predugo parkirani kako nas policija ne bi uhapsila.
DESETOGODIŠNJA AGONIJA
Mizerija Džejms-Penijeve traje već 10 godina, ali ona ne želi da skriva svoj život od svojih studenata. Kad neko od studenata kaže da je u kampus ušao neki beskućnik, Elen odmah kaže:
- Upravo gledaš u beskućnicu!
Tada u prostoriji zavlada tišina.
Elen je prošle godine zaradila 28.000 dolara, ali suočena s velikim dugovima i ogromnim cenama nekretnina u Silicijumskoj dolini, ona jednostavno nije u mogućnosti da živi bilo gde osim u autu. U celoj priči ne pomaže joj ni muž Džim koji zbog problema s leđima ne može da vozi kamione...
- Ne stidim se, to može da se dogodi svakome. Uvek kažem svojim studentima da svako od njih može da postane beskućnik. Možda je potrebna samo jedna bolest, samo jedna neisplaćena plata...
(Telegraf.rs)