Radnici iz istočne Evrope posustaju u migraciji na zapad EU
Od 2010. godine je broj iseljenih pao u devet od 11 istočnih zemalja
Talas iseljavanja iz zemalja istočne Evrope u zapadne zemlje na silaznoj je putanji, piše britanski Ekonomist navodeći i da se ponegde već može govoriti o "bumerangu radne snage" i povratku onih obrazovanijih kućama.
Preporučujemo
Ne prilazite, ovaj grad u Nemačkoj je radioaktivan! Počeli su čak da dele tablete s jodom zbog zračenja - one sprečavaju rak (VIDEO)
Putin tuži američku vladu zbog zaplene konzulata: "Da vidimo kako funkcioniše taj hvaljeni američki pravosudni sistem"
Od 2010. godine je broj iseljenih pao u devet od 11 istočnih zemalja.
Iz istočnih zemalja je, pišu u Ekonomistu, u Britaniju godišnje stizalo u periodu od 2010. do 2015. više od 30.000 migranata, iz zemalja koje su u Evropsku uniju ušle 2004. godine, a lani je taj broj pao na samo 5.000. Delimično je to, jasno, zbog Bregzita, ali smatraju da se može objasniti i rastom potražnje za radnicima u istočnoj Evropi, prenosi Jutarnji list.
Kako se navodi, u Rumuniji je stopa nezaposlenosti pala na 5,3 odsto, a u Češkoj na 2,9 odsto. Čak 73 odsto mađarskih proizvođača kažu da ne mogu da pronadu radnike koji im trebaju. S druge strane, plate rastu – u Češkoj su porasle pet odsto u odnosu na godinu ranije, a u Mađarskoj za 15 odsto, zbog velikog skoka minimalne plate.
Navodi se međutim da je daleko od toga da je u EU na relaciji zapad-istok nastupila harmonija po pitanju radnika.
Podseća se da je prošle nedelje francuski predsednik Emanuel Makron obilazio neke istočnoevropske članice u misiji zaštite francuskih radnika od "nepoštene konkurencije".
Radi se o tome da kompanije iz istočne Evrope dobijaju poslove u razvijenijim članicama poput Francuske i na gradilišta, kad su u pitanju građevinske kompanije, dovode svoje radnike koji su (još uvek) jeftiniji od lokalnih.
Za tu se praksu primjenjuje termin "izaslani radnici" koji se koristi u smernici Evropske komisije o uslovima angažovanja i plaćanja tih radnika, a koju je Makron kritikovao kao izdaju evropskoga duha.
Nakon toga se još susreo i sa slovačkim i češkim premijerima te je, čini se, dobio obećanja da će te zemlje pristati na dogovor o reformi pravila za strane radnike kojima bi se smanjio "socijalni damping" u starim članicama EU, odnosno ti bi radnici morali biti jednako plaćeni kao i lokalni.
Ostaje da se vidi kako će na taj predlog reagovati ostale istočnoevropske zemlje koje su do sada blokirale promenu te smernice, a medu njima i Hrvatska, pa zakuhavanje oko tog pitanja treba očekivati uoči oktobarskog samita EU.
Strani radnici čine tek jedan odsto evropske radne snage, ali izazivaju pažnju, a brojni su i primeri manipulacija kompanija u nastojanima da angažuju jeftinije radnike s istoka EU.
Nezadovoljne time kako evropska smernica rešava pitanje stranih radnika, neke članice su već same pooštrile regulativu.
Tako je, na primer, austrijska kompanija Andritz letos je kažnjena sa 22 miliona evra zbog angažovanja radnika Đuro Đaković Montaže (kazna još nije pravosnažna) na obnovi kotla u austrijskoj fabrici celuloze 2014. godine.
(Telegraf.rs / Tanjug)