TV duel koji je Nemačka dugo čekala: Ko je "pobedio" u obračunu Merkelove i Šulca? Kakav je njihov stav o Srbiji i Balkanu? (FOTO) (VIDEO)

Na temu Turske, oboje su pozvali na ekonomski pritisak na Ankaru i prekid pregovora o turskom članstvu u EU, oštro kritikujući predsednika Redžepa Tajipa Erdogana nakon hapšenja nemačkih državljana

Nemačka kancelarka Angela Merkel iz redova demohrišćana ukrstila je koplja pred kamerama u jedinom predizbornom televizijskom duelu sa izazivačem iz redova socijaldemokrata, Martinom Šulcom, a iz debate na teme od migracija do spoljne politike izašla je kao pobednik, pokazuju ankete.

Poslanici Bundestaga za veću upotrebu nemačkog posle Bregzita

Preporučujemo

Merkelova je tokom duela na birače ostavila bolji utisak od njenog rivala, prema rezultatima ankete TV mreže ZDF koja je sprovedena među gledaocima tokom prve polovine debate i objavljena ubrzo po njenom završetku, a koja pokazuje da Merkelovoj više veruje 33 odsto birača, a Šulcu 17, preneo je Rojters.

Prema rezultatima druge ankete za TV ARD, Merkelova je kompetentnija, kredibilnija i simpatičnija od Šulca, a jedina kategorija u kojoj je Šulc imao bolji rezultat je — veća borbenost.

Iako pojedini mediji naglašavaju da je Merkelova dobila debatu, ima i onih koji smatraju da se ovaj "okršaj" završio bez pobednika. Smatraju da je u jednom pogledu, ipak, duel je doneo više koristi Šulcu: ohrabrio je njegove potencijalne birače, utoliko da glas protiv favorizovane Angele Merkel neće biti uzaludan, prenosi "Politika".

Merkelova je u debati izrazila uverenje da je donela ispravne odluke o održavanju granica zemlje otvorenim za izbeglice i postizanju dogovora s Turskom o obustavi priliva migranata u Evropu, navodi Blumberg.

Šulc, koji zaostaje za njom u predizbornoj trci za novog kancelara, napao ju je na početku sučeljavanja jer nije pritisla druge zemlje EU da prime više izbeglica, na šta mu je ona odgovorila da „postoje trenuci u životu kancelara kad on mora da donese odluke“, prenosi Sputnjik.

Na temu Turske, oboje su pozvali na ekonomski pritisak na Ankaru i prekid pregovora o turskom članstvu u EU, oštro kritikujući predsednika Redžepa Tajipa Erdogana nakon hapšenja nemačkih državljana, mada je Merkelova istakla da ne namerava da prekine diplomatske odnose.

Nezaobilazna tema debate bila je i kriza sa Severnom Korejom, a s tim u vezi Šulc je žestoko kritikovao američkog predsednika Donalda Trampa, za koga je rekao da nije prava osoba za rešavanje tog problema, i koga je opisao kao nepredvidivog i uvredljivog.

Merkelova je, s druge strane, rekla da će pokušati da izvrši uticaj na Trampa i ubedi ga da je nužno mirno rešenje za krizu sa Pjongjangom.

Šulc je bio samouvereniji u drugoj polovini debate, kada je „osuo paljbu“ po zvaničnicima u automobilskoj industriji zbog skandala sa dizelom i zatražio da vlada zauzme čvršći stav s tim u vezi.

On je optužio Merkelovu da „štiti direktore automobilske industrije“ koje bi trebalo kazniti zbog afere „Dizelgejt“, na šta je ona odgovorila da „ne zatvara oči i da je veoma ljuta“.

- Oni su stub naše ekonomije, a dovode u opasnost stotine hiljada radnih mesta i ljudi koji nisu ništa pogrešili - rekla je kancelarka, dodavši da postoji 80.000 ljudi u toj industriji koje ne bi trebalo kazniti.

Najvažnije je, istakla je, da se obezbedi da vozila poštuju zakon o zaštiti prirodne sredine, a vlasti će se, gde god je to pravno moguće, postarati za nadoknadu građanima oštećenim u skandalu vezanom za softver emisija štetnih gasova.

S početkom od 20.15 sati, tokom 90-minutne debate koju su prenosila četiri najveća nemačka televizijska kanala, Merkelova i Šulc odgovarali su na pitanja novinara, na teme od migracija do spoljne politike.

Prema ranijim predviđanjima, oko 20 miliona Nemaca — skoro trećina birača u zemlji od 80 miliona stanovnika — pratilo je ovaj televizijski duel u „vrućoj“ fazi kampanje uoči nemačkih izbora 24. septembra.

Natezanje oko konačnog scenarija TV duela presekla je kancelarka Merkel: „Ili po mojim pravilima ili TV duela neće biti”, kratko je saopštila producentima emisije, da bi potom predočila zahteve.

Tako je došlo samo do jedne TV rasprave, kao i u svim dosadašnjim predizbornim diskusijama Merkelove s protivkandidatima, a posle kojih je ona dobijala izbore.

Merkelova je osujetila i nameru TV režije da diskusiju prati publika u studiju, s pravom da postavlja pitanja i sprečila da rasprava krene u po nju neželjenom pravcu, prenosi "Politika".

To je dovelo do negodovanja medija i do protesta Nemačkog udruženja novinara. U ime ZDF-a Nikolaus Brender je kratko izjavio: „Dogovor o scenariju TV duela iznuđen je ucenom iz kancelarkinog kabineta”.

Nekolicina vodećih komentatora je kritikovalo da režija nije delo TV novinara, već kancelarke lično. A predsednik Udruženja novinara Frank Iberal je izjavio da nije trebalo prihvatiti te zahteve, a potom objasniti gledaocima zašto do rasprave neće doći.

Angela Merkel je raspoloženo uzvratila da se (njen) dosadašnji koncept pokazao kao dobar: „Na izborima se ne daju glasovi pojedincima, već strankama. Shodno tome ni TV diskusiji ne bi trebalo pridavati preveliki značaj.”

Podsećamo, Martin Šulc je nemački političar, član Socijaldemokratske partije Nemačke, predsednik Progresističke alijanse socijalista i demokrata i bivši predsednik Evropskog parlamenta od 17. januara 2012. do 17. januara 2017. godine. On je trenutno u trci za kancelara Nemačke.

Za "Bild" je istakao da ima nameru da poboljša odnose sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i da nastavi politiku "popuštanja zategnutosti u odnosima sa Rusijom".

- Zaista nam nije potrebna jednostrana trka u naoružanju, kao što želi Donald Tramp. Ili kao što bi to, možda, želeo Vladimir Putin - naglasio je bivši predsedavajući Evropskog parlamenta.

Nemački političar smatra da Moskva trenutno vodi „prilično neobavezujuću“ spoljnu politiku.

- U njoj nema doslednosti. Rusi rade po principu svrsishodnosti: kada su im to ide u korist, oni su partneri. Kada im se to ne isplati, oni su protivnici - objasnio je Martin Šulc.

Dok je bio predsednik Evropskog parlamenta on je 2015. godine izjavio da "spremnost Srbije na kompromise nije ostala neprimećena u Briselu". Tom prilikom je izrazio zahvalnost Vladi Srbije što se angažuje na unapređivanju odnosa u regionu.

Angela Merkel je nemačka političarka. Članica je Hrišćansko-demokratske unije, od koje je nominovana na mesto kancelara SR Nemačke na izborima za Bundestag 2005. godine.

Nakon višesedmičnog pregovaranja po završetku izbora, Angela Merkel 21. novembra 2005. postaje prva kancelarka u istoriji Nemačke.

Na čelu je tzv. „velike koalicije“ CDU/CSU i SPD. Uspešno posredujući u pregovorima oko budžeta EU, Merkelova je stekla zavidnu reputaciju na međunarodnoj sceni. Koalicija koju je vodila Angela Merkel je pobedila i na izborima 2009. godine i na izborima 2013. godine.

Ona je u martu ove godine u Berlinu razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i tom prilikom je izjavila da je Srbija na dobrom putu što se tiče reformi koje sprovodi.

(Telegraf.rs)