Kako je srpska policija uhapsila bombaša iz Madrida u Beogradu (FOTO)

Ubrzo je za seriju koordiniranih napada od strane španskih vlasti optužena baskijska separatistička grupa ETA. Ta grupa odbacila je odgovornost, i sumnja je pala na islamske ekstremiste

Teroristički napad u Barseloni, koji se dogodio 17. avgusta u centru grada u popularnoj ulici La Rambla, potresao je celu Španiju ali i čitav svet, i još jednom je pokazao da je neophodna saradnja svih država kada je reč o borbi protiv terorizma. Tog dana je poginulo 15 ljudi, dok je više od 120 povređeno. Međutim, ovo nije najsmrtonosniji teroristički napad koji se dogodio u Španiji. Godine 2004. u Madridu su se dogodili napadi na četiri voza javnog železničkog prevoza. Tada su poginule 192 osobe, a 2.050 ljudi povređeno. Ovi događaji se smatraju najtežim terorističkim zločinom na tlu kontinentalne Evrope u istoriji. Jedan od osumnjičenih napadača je Marokanac Abdelmadžid Bušar, a uhapšen je upravo u Srbiji.

Krvnici planirali još veći pokolj u Španiji: Vozač kombija je već ubijen, a svi su na nogama zbog najtraženjeg tinejdžera (17)? (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Taj napad je predstavljao seriju koordinisanih eksplozija bombi na sistem javnog železničkog prevoza u Madridu. Deset bombi je eksplodiralo ujutru 11. marta 2004. godine u četiri putnička voza.

Vozovi su bili prepuni studentima i radnicima, a eksplozije su se dogodile tokom najveće gužve ujutru, na četiri različite železničke stanice. Mnogo leševa je ležalo na šinama kada su stigle spasilačke ekipe. Silina eksplozije je uništila vozove i odbacila je delove tela u vazduh.

Ubrzo je za seriju koordiniranih napada od strane španskih vlasti optužena baskijska separatistička grupa ETA. Ta grupa odbacila je odgovornost, i sumnja je pala na islamske ekstremiste kad je policija pronašla jedan kombi sa detonatorima i stihovima iz Kurana u njemu.

Kasnije, jedno pismo, navodno Al Kaidino, došlo je arapskom listu Al-Kuds u Londonu preuzimajući odgovornost za masakr. Odgovornost Al Kaide potvrđen je pronalaskom jedne kasete sa porukom te organizacije.

Mesec dana kasnije sedam terorista detoniralo je eksploziv u jednoj zgradi, ubivši sebe i jednog specijalca tokom policijske operacije.

Bombe na vozovima detonirane su uz pomoć mobilnih telefona sa pri-pejd karticom. Svaka od njih se sastojala od po 10 kg ukradenog industrijskog eksploziva Goma-2, zasnovanog na nitroglicerinskoj bazi.

Tadašnji španski predsednik vlade Hose Marija Aznar je proglasio trodnevnu žalost. Ubrzo povlači vojnike iz Iraka, zbog pritiska javnosti u Španiji oko legalnosti misije njihovih vojnika u toj zemlji. Postojala je sumnja da je razlog napada bilo špansko vojno učešće u Iraku.

Jedan od terorista Marokanac Abdelmadžid Bušar, koji je osumnjičen da je učestvovao u ovom napadu, uhapšen je u Beogradu u avgustu 2005. godine.

Za njim je tada bila raspisana međunarodna poternica, a sumnjalo se da je pobegao iz svog stana u Leganesu, predgrađu Madrida, neposredno pre upada španske policije 3. aprila 2004. godine.

Bušar je priveden u Srbiji zbog kršenja srpskih zakona o strancima, pošto je posedovao lažne iračke dokumente sa imenom Midhat Salah. Špansko ministarstvo je saopštilo da je Bušar uhapšen zbog ilegalnog boravka u Srbiji.

Agencija AFP je navela da je Bušar (22) uhapšen u Srbiji, u vozu na relaciji Subotica-Beograd, "zbog kršenja srpskih zakona o strancima", a da je kod sebe je imao lažan irački pasoš na ime Midhat Salah.

Prema navodima agencije AP, tokom kontrole dokumenata u vozu srpskoj policiji je bilo sumnjivo to što je Bušar odbio da govori, pa je poslala otiske njegovih prstiju Interpolu, koji je utvrdio da odgovaraju onima koje je Interpolu poslala Španija.

Agencija DPA je navela da je posle identifikacije uz pomoć Interpola Bušar prebačen iz jednog od beogradskih zatvora na sigurnije mesto. Potom je izručen španskim vlastima.

Osuđen je na kaznu zatvora od 15 do 18 godina, a trebalo bi da bude pušten na slobodu 2023. godine. Tokom istrage koja je vođena o ovim napadima u Madridu, uhapšeno je više od 70 ljudi.

Španske vlasti su rekle da je terorista ušao u Srbiju 22. jula preko granice sa Bugarskom i da je živeo u različitim gradovima dok je pokušavao da nađe način da stigne u Mađarsku ili u BiH.

Što se tiče napada u Barseloni, podsećamo da je španska policija već identifikovala napadače koji su izveli teroristički akt u centru Barsleone. Osumnjičeni, za koje se verovalo da su deo 12-člane ćelije, uhapšeni su, ubijeni od strane policije ili su stradali u eksploziji u jednoj kući u Kataloniji, koja se dogodila dan pre napada kombijem u četvrtak.

Marokanac Junes Abujakub (22), osumnjičen da je vozio kombi koji je uleteo među ljude na šetalištu u Barseloni, za kojim se tragalo ubijen je 21. avgusta, potvrdila je španska policija.

Mediji su preneli da je policija pucala na Marokanca iz bezbednosnih razloga.

(L.C.)