Rusija i Amerika u borbi za crno zlato Venecuele: Madurova zemlja pred raspadom, kome će pripasti njena nafta?

Samo ovog proleća u žestokim sukobima simpatizera i protivnika režima Nikolasa Madura i pratećim okršajima civila i snaga bezbednosti najmanje 120 ljudi je poginulo

Ključni snabdevači savezničkih snaga naftom u Drugom svetskom ratu, zemlja sa najvećim dokazanim rezervama petroleuma i jedan od osnivača OPEK-a, Venecuela je danas država bez mnogo hrane i lekova, pred mogućim bankrotom, vojnim udarom i sankcijama Vašingtona neizvesnih posledica po dalje odnose dve Amerike i sutuaciju na globalnom tržištu nafte, piše "Politika".

Najkrvaviji protesti dostižu kritičnu tačku: Ljudi ginu na ulicama, misteriozna ubistva političarke i njenog sina. Nude se dva rešenja za Venecuelu (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Kako je latinoamerička država sa dokazanom rezervom od 300,88 milijardi barela nafte, inače treći petrosnabdevač SAD, dospela u situaciju da rasporalaže samo sa tri milijardi dolara deviznih rezervi u gotovini, dok inflacija galopira (700 odsto do kraja 2017. godine prema procenama MMF), a na ulicama eskalira krvavo političko nasilje?

Samo ovog proleća u žestokim sukobima simpatizera i protivnika režima Nikolasa Madura i pratećim okršajima civila i snaga bezbednosti najmanje 120 ljudi je poginulo, da bi koliko ovih dana predsednik SAD Donald Tramp spominjao "moguću vojnu intervenciju" u Venecueli kojoj se složno protive Latinska Amerika, opozicija u toj zemlji, velike američke kompanije i deo članova Senata SAD.

Evo koji su događaji doprineli da Zapad izgubi Venecuelu, a da prkosni latinoamerički petrodžin u poslednje dve decenije, od dolaska Uga Čaveza na vlast 1999. godine do danas, dospe do prosjačkog štapa.

Višedecenijsko zapostavaljanje drugih privrednih grana, ćudljiva kretanja na svetskom tržištu nafte od 1973. godine do 2014. kada je Venecuela iskusila maksimalni rast, a potom pad proizvodnje nafte, uz nasilnu nacionalizaciju petroresursa i dela lokalnih podružnica stranih (mahom američkih) naftaša, industrije praćenu masovnim otpuštanjima "nepodobnih" iz petrosektora, bežanijom stranog kapitala i eksperata - među ključnim su faktorima današnjeg osiromašenja Venecuele.

Državno prisvajanje ogromnih profita petrosektora radi kupovine socijalnog mira i smanjenja stope siromaštva (sa 50 na 27 odsto), nova "povoljnija" zaduživanja na Istoku, uz opsesiju Karakasa da po svaku cenu otplati što više ranijih dugova, takođe su doprineli činjenici da državna naftna kompanija Venecuele dobar deo sirovine od Kine i Indije, danas prodaje preko ruskih posrednika, zebeći od mogućih poteza zapadnih poverilaca.

U međuvremenu, naftna politika Venecuele i politička ovlašćenja režima u Karakasu - ponovo su danas, kao i ranijih decenija u centru političke, humanitarne i naftaške krize, nepredvidivog ishoda, piše "Politika".

Kako bilo, okidač tekuće krize dogodio se u martu. Pre pet meseci, članovi Vrhovnog suda (lojalni Maduru) nakratko su pokušali da preotmu vlast državnom parlamentu, koji je od 2015. godine u rukama opozicije i otvoreno protiv silovitog prodora Rusije u petrosektor Venecuele koji inače traje već 11 godina.

U povlačenje iz tog neuspelog pokušaja, Vrhovni sud Venecuele je predsedniku države dozvolio da lično sklapa naftne poslove bez odobrenja parlamenta, navodi Rojters.

Međunarodna zajednica upadljivo je oprečno reagovala na pokušaj političke uzurpacije Vrhovnog suda Venecuele. Erupciju gneva u zemlji, ispratila je oštra kritika Zapada "zbog rastućih diktatorskih tendencija Nikolasa Madura" i upadljiva uzdržanost Kine i Rusije koje su zagovarale nemešanje u unutrašnje poslove suverene države.

Za Venecuelu veze sa Pekingom i Moskvom su novijeg datuma. Nakon ustoličenja prosocijalistički orijentisanog predsednika države Uga Čaveza 1999. godine, kineski petrokapital je ušao u zemlju 2005. godine.

Već od 2006. godine Kina je Venecueli odobrila oko 60 milijardi dolara kredita. U isto vreme od 2006. godine do danas Rusija je Venecueli stavila na raspolaganje oko 17 milijardi dolara kredita.

Tako je vodeća ruska petrokompanija "Rosnjeft" odskora (2016. godine) postala akcionar u pet vodećih naftnih projekata Venecuele, kao i ključni deoničar u "Sitku", filijali državne naftne kompanije "Petroleus de Venecuela S.A." koja u SAD poseduje tri rafinerije, 48 petroterminala i mrežu naftovoda u 24 federalne države.

Oko četiri odsto prerađivačke industrije crnog zlata najjače ekonomije na svetu.  U slučaju da Venecuela bankrotira, 750 miliona dolara kredita stiže na naplatu do kraja avgusta, oko 3,8 milijardi dolara do kraja godine, "Rosnjeft" bi kako bi povratio izgubljena sredstva mogao da preuzme "Sitko" i time stekne kontrolu nad delom strateške energetske infrastrukture Amerike, upozorava Blumberg.

U slučaju bankrota Karakasa, broj zainteresovanih za tapije nalazišta nafte u Venecueli mogao bi biti širok i obuhvatiti i petrokompanije koje godinama vode spor kod Svetske banke zbog prinudne nacionalizacije pogone prošle decenije, piše "Politika".

Za sada je neizvesno u kom prevcu će se razvijati kriza u Venecueli. Naime trka za novim petrotapijama u slučaju bankrota mogla bi da stvori pometnju na svetskom tržištu nafte i da dovede do skoka cene barela, što bi išlo na ruku petrointeresima OPEK-a, Rusije, američkih proizvođača.

(Telegraf.rs)