Koliko bi koštalo ujedinjenje Južne i Severne Koreje?

Leonid Petrov kaže da Južna Koreja treba dva puta da razmisli da li je njoj potrebno ujedinjenje i jedina vlada na poluostrvu. Što se tiče Severne Koreje, ona se trenutno suočava sa mnogo ozbiljnijim izazovima

Južna Koreja treba dva puta da razmisli da li joj je potrebno ujedinjenje sa Severnom Korejom. Pjongjang se oslanja isključivo na sopstvene nuklearne snage i rakete, ali ipak ne želi nuklearnu apokalipsu na poluostrvu, kaže za Sputnjik Leonid Petrov, stručnjak za Severnu Koreju, gostujući naučni saradnik Australijskog nacionalnog univerziteta.

Samo 2 i po minuta nas dele od sudnjeg časa: Na svetu postoji 14.995 nuklearki, koja zemlja ih ima najviše? (INFOGRAFIKA)

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, ujedinjenje Koreje bi koštalo deset biliona dolara (12.000.000.000.000 dolara), piše Sputnjik.

- To su preliminarni podaci, jer se ne zna u kakvim okolnostima će se ujediniti Koreja i da li će uopšte doći do toga. Severna Koreja je najsiromašnija zemlja bivšeg komunističkog bloka i nivo njenog ekonomskog razvoja se drastično razlikuje od južnokorejskog - precizira stručnjak.

Petrov kaže da je za ujedinjenje Istočne i Zapadne Nemačke tokom dve decenije bilo izdvojeno oko dva biliona evra, a ukoliko se Severna Koreja i Južna Koreja ujedine na miran način, neophodno je izdvojiti tri biliona dolara samo za to da nivo blagostanja stanovnika severa bude isti kao i na jugu.

- Naravno da će to biti plaćeno novcem iz džepova južnokorejskih poreskih obaveznika. Severna Koreja ima upola manje stanovnika nego Južna Koreja. Nivo obrazovanja i stručne osposobljenosti na severu je mnogo niži nego na jugu - ističe on za Sputnjik.

Prema rečima naučnika, veći deo novca će biti uložen u severnokorejsku infrastrukturu, koja je trenutno u veoma lošem stanju.

- Mada, sada se situacija poboljšava, uprkos sankcijama i izolaciji, manjku struje i goriva, severnokorejska ekonomija raste, i što kasnije dođe do ujedinjenja, to će biti jeftinije za Seul. Ali severnokorejska ekonomija je i dalje 20 puta manja od ekonomije juga - objašnjava Petrov.

Petrov smatra da ceo proces ujedinjenja ne bi trajao dugo.

- Kada su pre deset godina Sever i Jug počeli da sarađuju u okviru takozvane "sunčane politike", to jest politike normalizacije, imali su zajedničke trgovinske i turističke projekte. Južnokorejski predsednici su dolazili u Pjongjang, gde su sa severnokorejskim kolegama razgovarali o razvoju luka, železnica, auto-puteva, čak i o izgradnju produžetka Transsibirske železnice na Korejskom poluostrvu. Nažalost, svi projekti u okviru "sunčane politike" su zaustavljeni 2008. a odnosi su zamrznuti: Sever i Jug su prekinuli zajedničku trgovinu, zone saradnje su bile zatvorene - navodi Petrov.

On kaže da Južna Koreja treba dva puta da razmisli da li njoj potrebno ujedinjenje i jedina vlada na poluostrvu. Što se tiče Severne Koreje, ona se trenutno suočava sa mnogo ozbiljnijim izazovima.

"Severnokorejska vlada pokušava da se osloni na sopstvene vojne snage, nuklearno oružje i raketne sisteme. Ova činjenica izaziva veliku zabrinutost u Pekingu, i nisam siguran da će se Kina umešati u konflikt ukoliko dođe do preventivnog napada SAD na Severnu Koreju. Vlasti u Pjongjangu su svesni toga i to izaziva veliku nervozu kod njihove elite.“

Ipak, Petrov smatra da rata neće biti jer administracija Kim Džong Una „nije sklona samoubistvu“ i ne želi „nuklearnu apokalipsu“ na Korejskom poluostrvu, piše Sputnjik.

(Telegraf.rs)