Za 20 godina ćemo se boriti zbog vode i hrane: Mračne prognoze i 10 scenarija za svet pred kojima žmurimo (VIDEO)
Do 2050. čovečanstvo će se boriti za ono što sada uzima zdravo za gotovo
Sa kojim problemima se čovečanstvo suočava danas, velikoj većini ljudi savršeno je jasno, a budućnost od 30-ak godina čini se vrlo mračnom već danas i zato je već sad vreme da se razmišlja o problemima koji će čovečanstvo pritiskati 2050.
"BBC Future Now" istražio je tačno to i složio svoju top listu 10 stvari koje će najviše uticati na čovečanstvo, prenosi "Express".
Genetsko modifikovanje ljudi
Menjanje DNK ljudi kako bi bili otporni na određene bolesti čini se poput svetog grala medicine. Istorija čovečanstva, a posebno 20. i 21. veka uči nas, međutim, da pri svakoj savršenoj i spasonosnoj ideji valja računati na otvaranje vrata propasti. Ovde je to etička dilema o tome na kojem mestu će takva genetska manipulacija prerasti u nivo nalik "dizajniranje beba" u fazi embriona, kako bi deca ispala određenog stupnja inteligencije, određenog izgleda... Čovečanstvo će morati, prvo, definisati šta čini čoveka, a potom i u svakoj laboratoriji, univerzitetu i korporaciji postaviti etičare koji će držati stvar pod kontrolom.
Starije stanovništvo nego ikad pre
Ljudi je na svetu sve više, ali i žive sve duže. Danas je na svetu stogodišnjaka pola miliona. Do kraja veka biće ih 26 miliona. EU, Japan, Kina, društva će imati veliki udeo stanovnika starijih od 65 godina, a o njima će trebati neko da brine. To znači troškove medicinske nege, pa i ličnu negu, za šta su Japanci već počeli da razvijaju robote i počeli da useljavaju mlade iz zemalja trećeg sveta.
Izgubljeni gradovi
Klimatske promene, otapanje polova i glečera, posledično rast nivoa mora, nema načina po kojem bi gradovi poput Majamija do polovine 21.veka mogli izgledati ovako kakvi su danas. U opasnosti je skoro ceo Bangladeš, cele minijaturne nacije po Pacifiku, Holandija, delte velikih reka Nila, Temze, Amazona...
Evolucija socijalnih medija
Već danas jedva izdržavamo haos po internetskim društvenim mrežama; zbog lažnih vesti, manipulacija, širenja terorističke, političke, rasističke, korporativne i kakve li već ne propagande. Internetski trol je postao jednako ozbiljna pretnja poput hakera koji traži način za krađu identiteta, provalu u baze podataka i ucene. Fejsbuk je danas star samo 13 godina, šta nas onda čeka za još 30?
Novi geopolitički sukobi
Poslednje godine, od 2001. naovamo, potpuno su izmenili svet, geopolitički do neprepoznatljivosti. Bliski istok je razoren, niz je država koje su nefunkcionalne zbog ratova, Severna Koreja je počela lansirati već i neke vrlo nezgodne projektile, a ima i nuklearnu bombu, konačno, videli smo šta se događa nepripremljenom Zapadu kad mu na vrata zakuca egzodus od samo dva miliona očajnih izbeglica. A tek počinje. Hakeri muljaju po nacionalnim izborima, nacionalisti i ekstremna desnica su u rastu, opasne tehnologije su sve dostupnije, bitke za resurse sve intenzivnije...
Sigurno putovanje automobilom
Pored urbanizacije i vozova koji jure brzinom metaka, u svetu je automobila sve više. Srednja klasa jako se razvija u Kini, pojavljuje se u Indiji i ti ljudi i za sebe žele ono što ima ili je imao Zapad. Sve projekcije govore da će automobila biti toliko da će uticati na životnu sredinu, infrastrukturu, energente, a na vrata nam kucaju i tehnologije automobila bez vozača...
Borbe za resurse
Da, reč je o vodi, o energentima, o hrani... A to je samo deo priče. Retki metali, o kojima zavise mnoge visoke tehnologije, 90 posto njih nalazi se u Kini. I projekcije kažu da će biti potrošeni za 20 godina.
Kolonizacija drugih svetova
Svemirski turizam već godinama je ozbiljan projekat kojim bi se istraživanje jeftinih, jednostavnih i sigurnih putovanja u svemir moglo samofinansirati, postati isplativo. Stiven Hoking apsolutno nije jedini, a smešno je i pomisliti da bi bio prvi koji je upozoravao da je čovečanstvo vrlo brzo mrtvo ako se ne otisne u svemir. Iz niza razloga. Mnogima je odavno jasno i to da su dosadašnja putovanja u svemir smešno muvanje po vlastitom dvorištu.
Bildovanje moždanih sposobnosti
Kafa, čaj, ali i razna prirodna ili veštačka sredstva, neretko i droge; sve to se već danas koristi po univerzitetima, kompanijama, u svakidašnjem životu kako bi ljudi povećali intelektualne sposobnosti. Nismo ni svesni koliko se u tom procesu oslanjamo na kompjutere, pametne telefone i slične uređaje. Danas se već otvoreno sanja o sredstvima koja bi od mozga ciljano nakratko činila superuređaj. Ili o implantatima. Zato se otvara pitanje zašto bi se nekome dopuštalo da pije kafu u tu svrhu, jer nije problematično ni etički ni medicinski, a ne bi mu se dopustilo da koristi superdroge? Isto je i s tehnološkim dostignućima. A što će nauka, farmakologija ili kibernetika, biti u stanju 2050. a što ne mogu danas...
Veštačka inteligencija i dominacija
Još je Ajzak Asimov naveliko pisao i razmišljao o tome kako da čovek zaštiti svoj integritet u svetu u kojem će se sve više oslanjati na veštačku inteligenciju. A ona se razvija sve brže, da nije materijalnih ograničenja poput svojstava subatomskih čestica, bio bi to klasični primer eksponencijalnog rasta. Međutim, sve je dobro dok se sve ono što se isprogramira odvija kako treba. Ali, šta kad dođe do kvara? Šta kad dođe do greške u proceni situacija? Šta kad neko gadno zabrlja? Šta kad...
I dok retko ko od nas ozbiljno shvata ova upozorenja, ikao mnogi uredno čitaju pomenutog Asimova, Hokinga i druge SF autore, pogledajte ovaj video koji na najbolji mogući način prezentuje kako se i zašto populacija toliko povećala, kao i šta će sa nama svima biti u budućnosti.
(Telegraf.rs)