Na ovih 10 načina je Severna Koreja postala nikad jača vojna sila koja proizvodi skupo i moćno oružje

Severna Koreja zarađuje čak i od prodaje lažne vijagre

Iz minuta u minut portali prenose sve žešće pretnje američkog predsednika Donalda Trampa i šefa Severne Koreje Kim Jong-una, ali malo se zna o tome kako je uopšte ova mala istočna zemlja postala tako ozbiljni konkurent na tržištu oružja.

Zbog čega Severna Koreja toliko mrzi Ameriku? (FOTO)

"Skaj Njuz" navodi kako je Kancelarija za civilnu obranu američkog Guama u Pacifiku izdala brošuru pod nazivom "Pripreme za neposrednu pretnju projektilima" kojom upozorava stanovnike kako da se ponašaju u slučaju da Severna Koreja ostvari pretnju i zaista lansira četiri projektila prema tom ostrvu, gde se nalaze dve američke vojne baze. Stanovnicima se, među ostalim, preporučuje da u slučaju napada iz Pjongjanga ne gledaju u eksploziju te da traže zaklon, ako je moguće pod zemljom.

Prve žestoke pretnje praćene "vatrom i besom" koji će snaći Pjongjang, predsednik SAD-a uputio je nakon što je američka obrambeno-obaveštajna agencija DIA potvrdila kako veruje da Severna Koreja ima nuklearne glave koje mogu nositi njeni projektili, uključujući i projektile s interkontinentalnim dometom.

Severna Koreja jedna je od najzatvorenijih zemalja sveta pod totalitarnim režimom, a već duže od decenije je pod sankcijama, pa je mnogima pravo čudo kako ta siromašna država uopšte preživljava, dok im poput fantastike zvuči priča o stvarnom razvoju skupog nuklearnog programa kakve uspevaju da "neguju" uglavnom samo one najmoćnije države.

Kako iscrpljena ekonomija Severne Koreje, u kojoj je gladno oko četiri miliona stanovnika, uspeva da osigura novac za supermoderno oružje?

Za "Slobodnu Dalmaciju" tamošnji doktor Darijo Kuntić, stručnjak za međunarodnu sigurnost, otkriva deset mogućih načina na koje Severna Koreja nalazi načine da finansira svoje vojne industrije i razvoj oružja.

1. Četvrtina BDP-a za nuklearno oružje

Pjongjang godinama radi na obuci kadra, razvijaju svoje programe naoružanja i postaju sve sofisticiraniji u tome. Oni tako ispale neki projektil, pa ako nije bilo uspešno, pokušaju ponovno za dva meseca i vidi se da postaju sve bolji. BDP Severne Koreje kreće se negde oko 30 milijardi dolara. To je procena južnokorejske banke iz 2015. godine. Za izradu nuklearnog oružja Severna Koreja troši 25 posto BDP-a, što je, dakle, četvrtina proračuna.

2. Trgovinska razmena s Kinom i do 80 posto

Kada su u pitanju finansije, čak tri četvrtine, a neki kažu i 80 posto spoljnotrgovinske razmene Severne Koreje obavlja se s Kinom i zato Amerikanci stalno govore da Peking može učiniti više. Upravo je to jedan od razloga prigovora lidera SAD-a koji navode kako Kina može prekinuti ili znatno srezati tu trgovinsku razmenu. Činjenica je, međutim, da se severnokorejska ekonomija čak i razvila u vreme Kim Jong-una u odnosu na razdoblje njegovog oca, i to upravo zahvaljujući Kini i dotoku juana.

3. Izvoz ruda

Isto tako Severna Koreja dolazi do strane valute izvozom ruda poput gvožđa, nikla i uglja koje uglavnom prodaje Kini, i to u provincijama koje se graniče s njihovom zemljom. Kina je inače danas i stopirala uvoz uglja i ostalih sirovina iz Severne Koreje za celu ovu godinu.

Peking je ovaj potez načinio sprovodeći sankcije Ujedinjenih nacija usvojene ranije ovog meseca, a koje moraju biti primenjene 30 dana nakon što je Savet bezbednosti izglasao rezoluciju o tome 6. avgusta, navodi Rojters.

Savet bezbednosti UN uveo nove sankcije Severnoj Koreji: Žestok udarac režimu Kim Džong Una

4. Izvor retkih metala

Veliki plus Severnoj Koreji donosi izvoz retkih metala koji se mahom koriste za izradu pametnih telefona, televizora, pa čak i hibridnih vozila.

5. Industrijski kompleks između Koreja

Takođe, izvor strane valute bio je industrijski kompleks između Severne i Južne Koreje. Mislim da je taj kompleks trenutno zatvoren, ali u prošlosti je Severna Koreja to koristila kako bi došla do strane valute.

6. Prisilni rad 50.000 Severenokorejaca u inostranstvu

Postoji i izvor koji je robovlasnički. To je zapravo prisilni rad građana Severne Koreje u inostranstvu, posebno u Kini, Rusiji, a spominju se i Afrika, Bliski istok, pa čak i Evropa. Navodno oko 50.000 severnokorejskih radnika radi u svetu za male novce, s tim da te plate za njihovu zemlju i nisu toliko niske. Reč je o jako teškim uslovima jer se radi po 20 sati bez odmora, ali Severna Koreja od toga zaradi više od dve milijarde dolara godišnje.

7. Izvoz oružja u zemlje Afrike, Azije...

Severna Koreja takođe izvozi oružje poput RPG-a ili ručnih raketnih bacača, i to u zemlje Afrike, Azije i Bliskog istoka, a, naravno, koristeći rupe u međunarodnom trgovinskom sastavu i sastavu javnih nabavki. Oružje postiže dobru cenu na tržištu. Ako govorimo o izvozu nekoliko desetina hiljada komada u zemlje Afrike, gde se non-stop ratuje, potražnja je sigurno velika, a time i zarada.

8. Prodaja lažnih lekova poput vijagre

Zanimljivo je da Severna Koreja čak i na međunarodnom crnom tržištu prodaje i lažne lekove, a vijagra je, na primer, jedan od njih.

9. Pranje novca

Klasični izvor je pranje novca preko međunarodnih računa.

10. Hakovanje stranih bankovnih računa

U Severnoj Koreji razvili su sofisticirane hakerske metode. Oni tako hakuju strane bankovne račune i sve to režimu omogućava veliki dotok novca i nabavu robe - od luksuznih proizvoda do delova za izradu oružja za masovno uništenje, potvrdio je dr Dario Kuntić iz Instituta za evropske i globalizacijske studije.

Severna Koreja je, očito, pravi fenomen jer je, uz sve restrikcije i nestašice, uspela da izraste u vojnu velesilu, naoružanu najmodernijim balističkim projektilima velikog dometa.

Iako se mnogi plaše nepredvidljivog vođe Severne Koreje, stručnjaci podsećaju da je režim u Pjongjangu uspeo da opstane u vreme hladnog rata i nakon pada Sovjetskog Saveza zbog toga što je pažljivo planirao i nije izazvao sukob koji bi mu doneo uništenje. Pitanje je sada hoće li se sadašnji bučni vođa SAD-a i njegov ratoborni protivnik iz Severne Koreje uspeti suzdržati i ne izazvati nuklearni rat od kojeg svi strepe.

(Telegraf.rs/ Rojters)