Tinja rat Putina i Trampa zbog drastičnih sankcija: Ko je sebi pucao u noge? Svi gube, žestoka reakcija znači kraj najvećeg sna Kremlja

Američki Kongres odobrio je još jedan paket dosad najdrastičnijih ekonomskih sankcija protiv Rusije, što je zaprepastilo i Brisel...

Brojna pitanja iskrsavaju nakon što su SAD i Rusija ponovo međusobno zapretili uvođenjem sankcija, iako je na prvi pogled izgledalo da su se odnosi ove dve svetske sile konačno sredili.

Putinove reči kao munje posle uvođenja novih američkih sankcija protiv Rusa!

Preporučujemo

Samo dve nedelje nakon dva srdačna sastanka predsednika Trampa i Pitina - jednog službenog od skoro dva i po sata i drugog neslužbenog, jednosatnog, nakon večere - američko-ruski odnosi stropoštali su se na najniži nivo od raspada SSSR-a.

Naime, američki Kongres je skoro jednoglasno odobrio je još jedan paket dosad najdrastičnijih ekonomskih sankcija protiv Rusije, što je zaprepastilo i Brisel. Iako to mora još potvrditi Senat pa potpisati Tramp, Moskva već priprema odgovor kojim namerava nauditi SAD-u.

- Odgovor SAD-u mora biti simetričan i adekvatan, ali bolniji za Amerikance - rekao je Konstantin Kosačov, predsednik Odbora za spoljnu politiku ruskog parlamenta. Dok je ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao da je "novi krug američkih sankcija protiv Rusije izuzetno ciničan".

Prvi Putinov udarac na nove sankcije Amerike: Pale prve zabrane i ukidanja ambasadama i diplomatama!

- Eksteritorijalna praksa u američkom zakonodavstvu je neprihvatljiva, jer dovode do kolapsa sistema međunarodnih odnosa - rekao je Putin, preneo je RT.

Kako piše Rojters, jedan od najvažnijih elemenata predloženog zakona o sankcijama je odredba prema kojoj SAD "treba nastaviti da održava i traži jedinstvo s evropskim i drugim ključnim partnerima u sankcijama koje se implementiraju protiv Ruske Federacije, koje su bile učinkovite i instrumentalne u suzbijanju ruske agresije u Ukrajini".

Ovim zakonom, odobreno je uvođenje novih sankcija i Iranu i Severnoj Koreji. Cilj ovog zakona je da se, konstatuje američka agencija, Moskva kazni zbog mešanja u predsedničke izbore 2016. godine i vojnog angažovanja u Ukrajini i Siriji.

- U poslednjih osam meseci koju je cenu Rusija platila zbog napada na naše izbore? Vrlo malu - kazao je sentaor Džon Mekejn.

Ukoliko Tramp potpiše zakon, to bi bio veliki zaokret, piše AP i podseća da je američki predsednik u više navrata izrazio sumnju u zaključke američkih obaveštajnih agencija u vezi sa ruskim mešanjem u izbore u SAD.

Zakon ima 184 strane, a na "meti" su ključni sektori ruske ekonomije, uključujući i prodaju oružja i izvoz energenata. AP napominje da je zakon pretrpeo izmene posle primedbi američkih naftnih i kompanija za proizvodnju prirodnog gasa uz argument da bi sankcije usmerene ka ruskom energetskom sektoru mogle da se vrate kao bumerang.

Senatori su izglasali zakon o sankcijama uprkos primedbama koju je prema njemu imao američki predsednik Donald Tramp, navodi Rojters. Zakon će biti upućen Beloj kući, gde će ga Tramp ili potpisati ili staviti veto.

Početak Drugog hladnog rata

Nemački državni radio "Dojče vele" prenosi ocene brojnih ruskih političara i eksperta koji govore da je ovo definitivan početak novog hladnog rata.

- Vašington je Moskvi zvanično objavio hladni rat - kaže novinar i publicista Konstantin Egert za nemački radio. On ukazuje na simboliku kojom je Kongres praktično stavio Rusiju u istu liniju sa Severnom Korejom, jer je u izglasanom zakonu o sankcijama i paket protiv Pjongjanga i Teherana.

- Zapečaćen je status Rusije kao neprijatelja - kaže Egert. Rusija je, kako on kaže, za američki establišment postala deo metaforičke „osovine zla” koju je uspostavio bivši predsednik Džordž Buš mlađi.

Egert smatra da je moguća eskalacija u Siriji ili na istoku Ukrajine - kao vid ruske reakcije. Reč je o najoštrijim sankcijama SAD protiv Rusije od početka rusko-ukrajinskog konflikta 2014. godine.

Predstavnički dom je nove mere obrazložio pokušajem Moskve da se hakerskim napadima umeša u predizbornu kampanju za američke predsedničke izbore, što Moskva negira. Nova ograničenja pogađaju između ostalog energetski sektor, ključnu branšu ruske privrede. Pre nego što predlog zakona bude prosleđen predsedniku na potpis o njemu mora glasati Senat.

I dok jedni smatraju da je propala Putinova nada da se odnosi sa Amerikom konačno stabilizuju, drugi smatraju da bi slaba reakcija Kremlja bi bila interpretirana kao slabost, napisao je Taratuta u blogu za radio Eho Moskve.

- Žestoka reakcija bi značila kraj najvećeg sna Kremlja, naime da se postigne saglasnost sa Trampom i da se odnos sa Amerikom jednom poboljša. Žestoka reakcija je najverovatnija - smatra Taratuta.

Gubici sa obe strane

Kako god bilo, sankcije koje su osmislili bolno će udariti na ekonomiju obe države. Poslovni sektor i mnoge korporacije sa obe strane biće na udaru ovih novih mera, pa se već kalkuliše da bi obostrani gubici mogli biti izraženi u milijardama. Prema zamisli američke strane, sankcije će udariti po ruskim projektima vađenja nafte i plina, kao i gradnji naftovoda i plinovoda, ali bi uzdrmale i ruski informatičko-tehnološki sektor. Vodeće ruske energetske kompanije Rosnjeft, Gazprom, Lukoil, Gazprom Njeft i Surgutnjeftegaz bile bi zakinute za nabavku savremene tehnologije (Rusi nemaju svoju tehnologiju za bušenje nafte na velikim dubinama u polarnim uslovima, nego koriste američku).

Uz to bi bile onemogućene za zajedničke projekte s američkim naftnim kompanijama poput ExxonMobila i Chevrona, koje sarađuju s tim ruskim kompanijama. Gubitak bi bio obostran jer vodeće američke firme žele da vade naftu u Rusiji. Zbog obustave prodaje tehnologije u pitanje bi došli i neki ruski strateški projekti kao što su Turski tok, Severni tok 2 i Sahalin 2. Američkim kompanijama zabranilo bi se da ulažu u Rusiju u projekte vrednije od 10 miliona dolara ili da sudeluju u privatizaciji ruskih firmi. Rusi se boje da bi to izazvalo urušavanje stranog, ali i vlastitog kapitala, što bi usporilo rast BDP-a, koji je krenuo prema gore.

Plin i nafta

S druge strane, Kremlj je već, piše moskovski Komersant, pripremio niz drakonskih uzvratnih mera koje će, kako kaže Aleksej Arbatov iz ruskog Centra za međunarodnu sigurnost, pogoditi obe strane. Takođe upozorava da bi “naši potencijalni odgovori mogli ispasti natezanje vlastitih ušiju”. Arbatov ističe da američke sankcije udaraju u najbolnije rusko mesto - plin i naftu te da bi učinkovitiji odgovor bila reforma rukovodstva države, kako bi se izvukli iz kandži zavisnosti o nafti i plinu.

No, Kremlj najavljuje mere, i to od proterivanja 35 američkih diplomata iz Rusije (SAD je 2016. proterao toliko ruskih), preko “nacionalizacije” vile i skladišta američke ambasade do uskraćivanja podrške SAD-u u Veću sigurnosti UN-a oko Severne Koreje. Uz to, puno su važnije ruske ekonomske mere. Jedna od njih je zabrana prodaje obogaćenog uranijuma za američke nuklearke. Ruski uranijum pokriva 20 posto tog američkog tržišta. SAD će, piše Komersant, morati da traži zamenu, a Rusija kupca. Tržište je, napominje list, suženo, ali će SAD pre naći zamenu za prodavca, nego Rusija za kupca.

Pucanj u nogu

Drugi udarac je zabrana prodaje ruskog titanijuma koji se koristi u proizvodnji Boinga. Najveću buru u ruskoj javnosti izazvala je mogućnost smanjenja proizvodnje i prodaje proizvoda Coca-Cole, Pepsi-Cole i McDonald’sa, koji u Rusiji imaju fabrike.

- Zašto mi ne bismo Coca-Coli i hamburgerima udarili sankcije i onemogućili uvoz u Rusiju - predlaže zastupnik Nikolaj Gerasimenko. Rusi razmišljaju i o onemogućavanju rada Googleu, Facebooku, Appleu, Adobeu i Microsoftu. Međutim, prema mišljenju nekih ruskih analitičara, obustava tih “usluga” mogla bi izazvati reakciju građana.

No, u pitanju su još i Mars, Pedigree i Whiskas. Zanimljivo je da je sankcijama ugrožena i Međunarodna svemirska stanica u kojoj rade ruski i američki astronauti, a bez “Amerikanaca koji to izdašno sufinansiraju” ceo bi se program doveo u pitanje, čak bi mu pretilo i gašenje.

-Rusija bi time pucala sebi u nogu - zaključuje Andrej Ionov, predsednik Ruske svemirske akademije.

Ovo nisu prve tako drastične sankcije SAD-a protiv Rusije. Ako se izuzme potpuna blokada sovjetske Rusije u 20-im godinama 20. veka nakon što su boljševici preuzeli vlast, američki predsednik Džon F. Kenedi je 1962. ubedio je tadašnje evropske saveznike i članice NATO-a da odustanu od prodaje SSSR-u cevi za tada najveći projekat komunističkog režima - naftovod Družba kojim su Rusi nameravali dostavljati i prodavati svoju naftu Istočnoj, a u perspektivi i Zapadnoj Evropi. SAD je tada bio najveći opskrbljivač Evrope naftom.

Tačno 20 godina kasnije, 1982, tadašnji američki predsednik Ronald Regan uveo je embargo na prodaju zapadne tehnologije za gradnju plinovoda Urengoj - Pomari - Užgorod kojim se Istočna Evropa nameravala snabdevati ruskim plinom. SAD je već na jesen 1982. godine odustao od embarga pod pritiskom Nemačke, Velike Britanije i Francuske čije su firme sa Sovjetima sklopile ugovor o prodaji tehnologije, piše Jutarnji.hr.

Amerikanci žele Rusima onemogućiti:

- kupovinu tehnologije za bušenje nafte na velikim dubinama u polarnim uslovima

- kupovinu cevi za plinovode i naftovode

- kupovinu IT tehnologije

- američka ulaganja u Rusiju veća od deset miliona dolara

- zajedničke projekte s američkim energetskim kompanijama

Rusi žele Amerikancima onemogućiti:

- prodaju proizvoda Coca-Cole, Pepsi-Cole, Marsa i Whiskasa

- upotrebu Googlea, Facebooka, Applea, Adobea i Microsofta u Rusiji

- prodaju titanijuma (za Boing)

- prodaju obogaćenog uranijuma za američke nuklearke

- potporu u obuzdavanju Severne Koreje

(Telegraf.rs)