Balkan postao tema rasprave u Velikoj Britaniji: "Koji su nama interesi tamo gde su bliski sa Rusijom, a ima posledica po NATO?"
Ključna pitanja su: koji je britanski interes, direktan ili indirektan, na Balkanu, kakve su posledice po NATO toga što neke zemlje regiona grade bliske vojne i ekonomske veze sa Rusijom i kako Velika Britanija može da podrži stabilnost u regionu?
Odbor za međunarodne odnose britanskog parlamenta pokrenuo raspravu o budućim odnosima Velike Britanije i Balkana nakon Bregzita.
Zapadni Balkan bi mogao u Evropsku uniju u dva talasa
Preporučujemo
Američka država vraća batine u školu: Učitelji će drvenom palicom kažnjavati neposlušne učenike
Najpopularniji automobili po državama: Japanci i dalje u samom vrhu, a Balkanci najviše vole isti automobil (MAPA)
Zainteresovane za učešće u raspravi "Posle Bregzita: Velika Britanija i Balkan" Odbor je pozvao da do 15. septembra dostave pisane predloge.
Politika Velike Britanije prema Balkanu koji je, kako se navodi u pozivu, posle sukoba iz devedesetih, ostao region nestabilnosti na granicama EU, do sada je u najvećoj meri bila povezana s politikom EU.
Sa očekivanim izlaskom iz Unije, London je dobio priliku da razmotri značaj Balkana za Veliku Britaniju i da preispita britanski angažman u tom regionu. Odbor navodi da u raspravi treba da se razmotre razvoj geopolitičke situacije u regionu i izazovi, posledice po Veliku Britaniju i kakav treba da bude odgovor britanske vlade.
Kako je navedeno na sajtu britanskog parlamenta, tema su i socijalni, politički i ekonomski izazovi s kojima se Balkan suočava.
Među ključnim pitanjima su koji je britanski interes, direktan ili indirektan, na Balkanu, kakve su posledice po NATO toga što neke zemlje regiona grade bliske vojne i ekonomske veze sa Rusijom i kako Velika Britanija može da podrži stabilnost u regionu.
Učesnici u raspravi takođe treba da ponude odgovor na pitanje šta Velika Britanija može da uradi da pomogne borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala u regionu, kao i koji su ključni ekonomski izazovi na Balkanu i da li Velika Britanija tu može da ima konstruktivnu ulogu.
Kako je navedeno u pozivu, pitanja su brojna, ali predlozi za raspravu ne moraju da sadrže odgovore na sva.
Takođe je preporučeno da pisani predlozi ne budu duži od tri stranice. Rok za odgovore je 15. septembar, a javna slušanja će biti održana do oktobra.
Odbor će izveštaj sa preporukama dostaviti gornjem domu parlamenta u decembru.
(Telegraf.rs/ Beta)