PUTIN PILOTIRA SUHOJEM, TRAMP ESKIVIRAO VOJSKU: Tačka biografije koja deli moskovskog cara i šefa Bele kuće (FOTO)

Vladimir Vladimirovič je čovek koji je deo vojnih struktura praktično celog života. Tramp je počeo svoj put na vojnoj akademiji, ali kada je došlo do toga da treba da se bori za svoju zemlju u Vijetnamu imao je bolju ideju: da ostane kod kuće

Zadnjih nedelja i meseci mnogo se priča o sličnostima između novog šefa Bele kuće i predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa sa jedne strane, i sa druge Vladimira Putina kao predsednika Ruske Federacije i neospornog lidera te zemlje već više od jedne i po decenije.

Ukazuje se na to da bi njih dvojica "mogli da se dogovore", pa se onda spekuliše o tome na koji način, a rusofobska klika u Demokratskoj partiji čak optužuje ruskog predsednika da je hakerisanjem doveo Trampa na vlast i da je Donald zapravo njegov čovek. To zvuči smešno i kad se napiše, a kamoli kada se izgovori.

Preporučujemo

Međutim, postoji jedna bitna razlika između njih. Vladimir Putin je nakon odsluženog vojnog roka i svršenih studija prava na Lenjingradskom univerzitetu bio vrbovan od strane KGB-a, prošao je njihovu elitnu obuku, radio je u Drezdenu u Istočnoj Nemačkoj kao špijun, ne plaši se da kopilotira u lovačkom avionu Su-27 na putu ka čečenskom ratištu, i tako dalje. Drugim rečima, Putin je praktično deo vojnih struktura celog života.

Sa druge strane, Donald Tramp je u svojoj 13. godini od roditelja bio upisan u Njujoršku vojnu akademiju gde je završio svoje osnovno i srednje obrazovanje, a sve zbog očeve i majčine želje da se disciplinuje i da kanališe svoju energiju na pozitivan način pošto je kao mali "bio prilično žestok momak".

Tramp je tamo učio, marširao, nosio uniformu, dobacio do kapetanskog čina tokom završne godine, a tokom kampanje za predsednika je čak izjavio i da mu je ova akademija pružila više vojne obuke nego što vojska pruži mnogim regrutima.

Ali, tu je stao. Upisao je Univerzitet Fordam u Bronksu avgusta 1964. godine, potom se prebacio na filadelfijsku Vortonsku školu Univerziteta u Pensilvaniji na kojoj je mogao da studira poslovanje nekretninama i paralelno sa tim radio za očevu kompaniju. 1968. je diplomirao.

Međutim, u tom periodu se takođe vodio Vijetnamski rat koji on nikada nije video. 1966. godine je proglašen vojnosposobnim nakon medicinskog pregleda, ali je u tom periodu četiri puta odložio uzimanje oružja u šake zbog studija. Nije mu padalo na pamet da se prijavi dobrovoljno.

Na kraju je oktobra 1968. odložio odlazak iz medicinskih razloga, a naredne godine na lutriji mu je zapao visok broj pa se trajno izvukao da ode u onu klanicu u koju se Vijetnam pretvorio. Što bi se reklo, za ideale ginu budale. I sirotinja.

(Telegraf.rs)