NAJBEDNIJE DRŽAVE U SAD: Američki Jug se ni posle 150 godina nije oporavio od Građanskog rata (FOTO)
Od dvanaest najsiromašnijih američkih saveznih država, osam ih je bilo u Konfederaciji. Među dvanaest najbogatijih saveznih država, postoji samo jedna koja je bila konfederativna. Zbog čega je to tako?
Misisipi je najsiromašnija američka savezna država, dok je Merilend najbogatija. To pokazuje zvanična statistika iz 2015. godine. Naravno, ovde je reč o BDP-u po glavi stanovnika, ne o ukupnom bogatstvu; kada je reč o ukupnom bogatstvu na prvom je mestu Kalifornija.
Pored Misisipija, dve države koje su takođe na samo dnu su i Zapadna Virdžinija i Arkanzas, dok su uz Merilend na vrhu Nju Džerzi i Aljaska. Razlika u prihodu po glavi stanovnika između Misisipija i Merilenda je $39.689 naspram $73.971.
Zapravo, hajde da pogledamo kojih je dvanaest američkih saveznih država najsiromašnije, i krenimo sa samog dna. (Zašto baš dvanaest? Pa, zato što je u Konfederaciji bilo jedanaest država-članica, kao i nekoliko teritorija na Divljem zapadu, koje smo odlučili da računamo kao jednu dodatnu državu.)
Prvo su tu pomenuti Misisipi, Zapadna Virdžinija i Arkanzas, zatim dolaze Alabama, Kentaki, Tenesi, Luizijana, Novi Meksiko, Južna Karolina, Montana, Severna Karolina i Florida.
Od pobrojanih država, u Američkom građanskom ratu na strani Juga - dakle, Konfederativnih Američkih Država - bili su Misisipi, Arkanzas, Alabama, Tenesi, Luizijana, Florida, te Severna i Južna Karolina. Osam.
Šta više, Južna Karolina je bila prva država koja je proglasila secesiju, a sledio ju je upravo Misisipi dvadesetak dana docnije.
Ne-konfederativne države u dvanaest najbednijih u SAD su samo Kentaki, Zapadna Virdžinija, Novi Meksiko i Montana.
Međutim, Novi Meksiko i Montana tada nisu ni bile države već teritorije, dok je Kentaki suštinski bio južnjačka i robovlasnička država koja je proglasila neutralnost, koju ni jedna strana nije bila spremna da ispoštuje, ali su se Severnjaci bolje snašli i stavili je pod svoju kontrolu.
Dodatno, Novi Meksiko je kao teritorija objavio secesiju i pridružio se Konfederaciji, tako da se i on može tretirati kao da je bio na južnjačkoj strani konflikta, uprkos tome što je Unija već 1862. godine Bitkom kod prolaza Glorijeta osigurala kontrolu nad većim delom te teritorije. Montana je jednostavno bila geografski predaleko od konflikta.
Zapadna Virdžinija je država koja je nastala zahvaljujući Građanskom ratu, i to tako što su se zapadni okruzi Virdžinije otcepili od nje nakon što je skupština te države proglasila secesiju 17. aprila 1861. godine, a pre održavanja uspešnog referenduma 23. maja.
Ovde ima velike ironije, zato što je igrom slučaja jedina bivša konfederativna država među dvanaest najbogatijih upravo Virdžinija.
Kako stoje ostale bivše južnjačke države? Teksas je na 23. mestu po BDP-u po glavi stanovnika, dok je Džordžija na 34. poziciji, ne toliko daleko od Floride koja je najbogatija od najsiromašnijih južnjačkih država. Zapravo, razlika između njih dve, izražena u BDP-u je dve hiljade dolara. Na 30. mestu se nalazi Arizona koja je takođe, kao i Novi Meksiko, bila konfederalna teritorija.
Kao osnovni razlog za relativno siromaštvo Američkog Juga (a reč "relativno" je bitno naglasiti zato što je najsiromašnija država SAD od Srbije bogatija od 2,5 do 8 puta, zavisi kako računate BDP) navodi se nizak stepen obrazovanja, međutim, stvari možda nisu tako jednostavne.
Prvo, ruralni Jug je i pre i tokom i posle rata bio ekonomski u velikoj meri slabiji od industrijskog Severa. Rušenje institucije ropstva na kojem je počivala cela njegova privreda je bio smrtonosni udarac (koji je jednostavno morao da se zada). Kada je propala rekonstrukcija u deceniji posle tog konflikta, došlo je povratka rasista na vlast koji su uspostavili segregaciju, koja je dodatno osakatila i sputala ekonomiju na Jugu.
Drugo, ekonomske prilike se teško menjaju i postoje samo izuzeci od pravila koje važi u većini slučajeva. Pogledajte jug Italije ili istok Poljske, i videćete da granica siromašnijih regija prati liniju bivšeg feudalnog Napuljskog kraljevstva odnosno u slučaju Poljske prostor koji je držala feudalna Carska Rusija.
Vekovi su potrebni da se jedan prostor promeni, a od Američkog građanskog rata je prošlo samo šest ili sedam generacija. Postoji nasleđe kulture, mentaliteta, infrastrukture, privrednih veza i vrednosti te mnogih drugih stvari. Nije to tako jednostavno.
U ovome uostalom leži i jedan od odgovora na pitanje zbog čega je naša država relativno siromašna u odnosu na zapadnoevropsko okruženje.
Kažemo jedan od odgovara, zato što uvek možemo da se ugledamo na Japan koji je uspeo da razbije "pravilo" koje smo gore pominjali i da vrlo brzo od feudalne i zaostale zemlje postane jedna od najbogatijih na svetu.
Zašto se ne ugledamo na Japan? Zato što je lakše kukati i krivite druge za sve nesreće i nedaće, umesto pogledati sebe, raditi na sebi i raditi time za društvo u celini.
(O. Š.)