Skrining koji spašava živote: Evo šta morate da znate o ranom otkrivanju plućnih bolesti, astmi i alergijama

Nalazimo se u periodu kada još uvek haraju virusi, što ne prija plućnim bolesnicima. O astmi, alergijama, tuberkulozi, ali i o skriningu na rak pluća koje je pokrenulo Ministarstvo zdravlja, u podcastu Zdravo sa Ivanom, razgovaramo sa dr Mihailom Stjepanovićem, direktorom Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

Preporučujemo

Alergije

Respiratorne alergije, uključujući alergijski rinitis i sezonske reakcije na polen, u ovom momentu naša su svakodnevnica. Zagađenje vazduha, posebno u urbanim sredinama, dodatno pogoršava simptome poput kijanja, kašlja, zapušenog nosa i suzenja očiju.

- Tu su još uvek i virusne infekcije, grip koji je ove zime i proleća bio jačeg intenziteta nego prošle godine, kaže dr Stjepanović.

Astma

S druge strane imamo i astmu, koja predstavlja hronično zapaljenje disajnih puteva koje izaziva otežano disanje, zviždanje u plućima i napade gušenja. Iako genetika ima važnu ulogu, faktori sredine, poput duvanskog dima, aerozagađenja i infekcija u detinjstvu, značajno doprinose razvoju astme.

- Astma je jako zastupljena bolest i baš kada dođe do ukrštanja između virusa, bilo da je virusna ili bakterijska infekcija i plus alergija, onda dođe do problema i do pogoršanja stanja. Svaka hronična bolest mora da bude pod kontrolom, a oboleli da uzima terapiju i da bude pod kontrolom pulmologa. Što se tiče asme, ona jeste u porastu, više se oboljeva od asme, tome doprinosi stil života, aerozagađenje, gojaznost, manjak izičke aktivnosti, kaže dr Stjepanović.

Ministarstvo zdravlja pokrenulo skrining na rak pluća

Skrining na rak pluća sprovodi se od novembra meseca u Srbiji uz podršku Ministarstva zdravlja. Prema javnim podacima rak pluća je vodeći uzrok smrti među malignim bolestima, a pacijenti se, nažalost, javljaju tek kada bolest već odmakne.

- Uz veliku podršku Ministarstva zdravlja na Klinici za pulmologiju UKCS  skrining je počeo 7. novembra prošle godine, te je do kraja marta obavljeno 1.500 niskodoznih skenera na ispitanicima. To su oni ispitanici koji pripadaju određenim rizičnim grupama. To su osobe koje su starije od 50 godina i koje imaju 30 godina pušačkog staža, jer su one u najvećem riziku da mogu da obole od karcinoma pluća. Kod nešto malo manje od 50 ispitanika su nađene promene koje imponuju kao tumorske promene, većina njih je već i operisana i praktično su izbegli teže posledice ili fatalni ishod, izjavio je dr Stjepanović u podcastu Zdravo sa Ivanom i dodao da se skriningom nastavlja.

Simptomi raka pluća

Simptomi raka pluća su kašalj, sa ili bez iskašljavanja, malaksalost, gubitak na telesnoj težini. Ali ima i dramatičnijih simptoma, kao što je iskašljavanje krvi. 

Kako lekar pojašnjava, simptomi u početku mogu biti potpuno nespecifični, kašalj koji duže traje i ne prolazi uz primenu antibiotika, može se javiti i prolongirano febrilno stanje, gubitak apetita, bolovi u grudima. Ono što treba napomenuti je da većinu bolesnika koji obole od karcinoma predstavljaju pušači koji su već naviknuti na intenzivan kašalj ali i iskašljavanje.

Dijagnoza je isključivo patohistološka, i na taj način se određuje koji tip raka pluća u pitanju.

- Nažalost, bilo je i pacijenata kojima smo našli metastatsku formu bolesti, kada ne možemo da mnogo toga da učinimo, osim da idemo na dijagnozu i onda na hemoterapiju ili eventualno na biološke terapije, objasnio je pulmolog.

U ovoj epizodi govorili smo i o tuberkulozi, sarkoidozi, kao i o prevenciji plućnih bolesti.

Najnoviju epizodu podcasta Zdravo sa Ivanom možete pogledati u videu sa početka teksta ili na našem YouTube kanalu.

(Telegraf.rs)