Ovih 5 simptoma zanemarujemo, a znak su ozbiljnog stanja: Lekar sa "Dedinja" objasnio kada umor nije bezazlen

Hronični umor karakteriše iscrpljenost koja ne prolazi čak ni nakon odmora i traje duže od šest meseci. Osobe koje pate od ovog sindroma suočavaju se s naglim padom energije, slabljenjem koncentracije, bolovima u mišićima i nesanicom.

Iako na prvi pogled deluje kao običan umor koji će proći uz dobar san, ova složena i često pogrešno shvaćena bolest daleko je ozbiljnija.

Preporučujemo

O ovoj temi u podcastu Zdravo sa Ivanom razgovarali smo sa prof.dr Branislavom Milovanovićem, kardiologom sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje koji je nedavno objasnio koliko je ovaj problem prisutan, naročito nakon epidemija kovida.

- Prvo, javlja se umor koji traje duže od šest meseci. Drugo, imamo pad energije posle fizičkog napora. Obično se to desi drugi ili treći dan posle nekog većeg fizičkog napora. Zatim, treći je poremećaj spavanja. Ili mnogo spavate, ili malo spavate, budite se ili ustajete umorni. Zatim, četvrti kriterijum je vezan za kognitivne probleme, to su problemi sa pamćenjem, sa koncentracijom, javlja se magla u glavi, zaboravljanje, ispričao je u podcastu Zdravo sa Ivanom, profesor Milovanović.

Peti kriterijum su poremećaji vezani za krize svesti i nestabilnosti pri ustajanju, kada se javlja lupanje srca.

Što se lečenja tiče, postoji protokol, kako dodaje profesor, samo je važno javiti se na vreme lekaru i što pre otkriti uzrok hroničnog umora.

Statistike pokazuju da žene češće obolevaju, naročito između 30. i 50. godine. Međutim, sve češće se beleže slučajevi i među mlađom populacijom. Neki stručnjaci sindrom povezuju s virusnim infekcijama, stresom ili imunološkim poremećajima, dok drugi ukazuju na uticaj savremenog načina života – hronični stres, neadekvatnu ishranu i manjak fizičke aktivnosti.

Postkovid sindrom

Takođe, jedan od od najvećih problema kod hroničnog umora i postkovid sindroma je to što simptomi mogu biti nespecifični, što otežava dijagnostiku. Lekari često ne mogu utvrditi tačan uzrok simptoma jer se preklapaju sa simptomima drugih stanja poput depresije ili autoimunih bolesti.

- Tek kada je došlo do ove epidemije, onda se saznalo da postoji ovaj sindrom, a on zapravo postoji. I sad mnogo puta mene pacijenti pitaju da li je to retka bolest? Uopšte nije retka, to je ono što je najzanimljivije, objasnio je profesor Milovanović u podcastu Zdravo sa Ivanom.

Najčešći simptomi postkovid sindroma

Umor i iscrpljenost (često se javlja i nakon najmanjih fizičkih aktivnosti)

Kratkoća daha i otežano disanje

Problemi sa koncentracijom i pamćenjem ("moždana magla")

Bolovi u mišićima i zglobovima

Glavobolje

Anksioznost i depresija

Kašalj koji ne prolazi

Poremećaji sna

Gubitak čula mirisa i ukusa (koji se ne vraćaju odmah)

Bol u grudima

Ko je u riziku?

Iako se postkovid sindrom može razviti kod bilo koga, češće se javlja kod starijih osoba, žena, osoba sa hroničnim bolestima i kod onih koji su imali težu kliničku sliku.

(Telegraf.rs)