Istina o zaboravljenom genocidu: Samudaripen kao opomena čovečanstvu
Knjiga dr Dragoljuba Ackovića o stradanju Roma u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj otkriva potresna svedočanstva i istorijske činjenice koje ne smeju biti zaboravljene.
Stradanje Roma tokom Drugog svetskog rata često je ostajalo u senci dominantnih istorijskih narativa. Knjiga „Samudaripen Roma u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj“, autora dr Dragoljuba Ackovića, predstavlja značajan doprinos osvetljavanju tragedije jednog naroda, čije patnje ne smeju biti prećutane.
Preporučujemo
Danas čovek život temelji na sebi, bez drugog čoveka: Patrijarh osudio individualizam u Uskršnjoj poslanici
Tornado u Bečeju: Danas snimljen neverovatan vazdušni vrtlog, slike kao iz američkih filmova
– Izuzetno je važno govoriti o Samudaripenu, genocidu nad Romima tokom Drugog svetskog rata, naročito u kontekstu Nezavisne Države Hrvatske. U periodu od 1941. do 1945. godine dogodili su se brojni zločini koji su ostavili duboke i bolne posledice po naš narod. Tačan broj stradalih nije poznat, ali se procenjuje da je u NDH ubijeno između 80 i 100 hiljada Roma – kaže dr Acković. Više od tri decenije posvećeno istražujem ovu temu. Još 1997. godine objavio sam svoju prvu knjigu o stradanju Roma u Jasenovcu. Trenutno radim na još dve knjige koje će govoriti o genocidu nad Romima u Srbiji, kao i o stradanju Roma u Republici Srpskoj, koja će nositi naziv: „Donja Gradina – romski Aušvic“.
Jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca sa prostora bivše Jugoslavije, Lordan Zafranović, poznat po svom umetničkom angažmanu na temama fašizma i ratnih zločina, dao je snažnu i promišljenu recenziju ove knjige.
– Ovo je izuzetna knjiga. Njena najveća vrednost je u tome što se u njoj imenom i prezimenom popisuju svi Romi, sve Romkinje i svako dete koje je stradalo u Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata. To je ogroman broj nevinih žrtava i snažno svedočenje o okrutnosti režima u periodu od 1941. do 1945. godine, ne samo u Hrvatskoj, već i širom regiona – rekao je Zafranović. U svakom mom filmu težio sam da savremeno i jasno ukažem na opasnosti koje prete društvu. I danas svedočimo društvenim anomalijama koje mogu dovesti do obnavljanja mržnje i netrpeljivosti. Zbog toga ova knjiga ima izuzetan istorijski značaj.
Promocija ove knjige nije samo podsećanje na zločin, već i poziv na odgovornost, pamćenje i pravdu. Sećanje na Samudaripen nije samo romsko – to je univerzalna poruka čovečanstvu da zaborav nije opcija. Samo istinom i kulturom sećanja možemo graditi pravednije i humanije društvo.
(Telegraf.rs/A.N.)