Gde prestaje nestašluk, a počinje ozbiljan problem? Vaspitne mere u školama, evo kakva je procedura

Nedavno je osmogodišnjak u jednoj beogradskoj osnovnoj školi teško povredio školskog druga i učiteljicu. Gde prestaje nestašluk, a počinje ozbiljan problem i kako sistem izlazi na kraj sa sličnim situacijama? Stručnjaci sve češće naglašavaju da vaspitne mere treba da budu usmerene na uzrok ponašanja, a ne na samu posledicu.

U jednoj klupi sedi đak koji viče, na drugoj strani klupe onaj koji ćuti. Između njih je nastavnik, pokušavajući da pronađe ravnotežu. Vaspitne mere sve češće se preispituju. Kako škole danas odgovaraju na izazove koji nisu samo obrazovni, već duboko vaspitni?

Preporučujemo

- Ukor više deluje na drugu decu, nego na onu koja su počinila nešto. Nekako druga deca kada vide da je neko kažnjen za to ponašanje više vode računa o tome da oni ne dođu u tu situaciju, a deca koja su pod kaznom misle da je to nepravedno za njih - kaže Branka Tišma, psiholog u školi.

Procedura je da nastavnik ili osoba koja je primetila da se nešto neuobičajeno dešava sa učenikom prijavljuje razrednom starešini, tada oni obavešavaju roditelje i po potrebi uključuje se psiholog ili pedagog. Dete dobija javnu ili upisanu opomenu ili ukor razrednog starešine.

Ukoliko učenik ponavlja incidente kroz duži vremenski period, tada se pokreće tim za borbu protiv nasilja.

Vaspitne mere nekada i sada

Nekada su vaspitne mere bile strog pogled nastavnika ili razgovor sa nastavnikom. Danas se one često pretvaraju u izveštaje, psihološke analize i sastanke.

- Roditelji teže doživljavaju te procedure koje se dešavaju i gledaju kako da zaštite svoje dete od posledica. I to onda pravi jednu veliku problemsku situaciju, jer ako je dete spremno da uradi nešto, treba da bude spremno i na posledice. Posledice nisu trajne - kaže psiholog Branka Tišma.

U svakoj generaciji postoji onaj jedan učenik koji upada u probleme i dobija ukore, ali često iza loših ocena iz vladanja stoji dublja priča.

Svaka škola ili vrtić ima tim koji brine o bezbednosti dece ako se posumnja na nasilje, taj tim procenjuje situaciju i pravi plan zaštite. Oni ne kažnjavaju, već sarađuju sa direktorom i drugim institucijama npr. policijom ili socijalnom službom kako bi dete bilo zaštićeno.

- Roditelji su uvek najvažniji saradnici nas koji radimo u školi i oni koji najbolje mogu da pomognu u situaciji kada se javi neko problematično ponašanje u školi - kaže psihoterapeut Jelena Kenjić.

Uzrok ponašanja

Stručnjaci sve češće naglašavaju da vaspitne mere treba da budu usmerene na uzrok ponašanja, a ne na samu posledicu. Umesto da se dete kazni za ono što je uradilo, važno je otkriti zašto se tako ponašalo koje potrebe su ostale nezadovoljene i šta stoji iza tog postupka.

- Problematično ponašanje uvek izazve neko osećanje loše, negativno, neka nelagoda koje dete oseća u vezi sa nekim sopstvenim položajem nekim svojim doživljajima, svojim mestom u društvu, svojim napredovanjem u školi, svojim kontaktom sa drugim vršnjacima - kaže psihoterapeut.

I dok se traže rešenja i najbolje vaspitne mere, jedno je sigurno dete koje pravi problem nije dete koje treba da ostane samo.

(Telegraf.rs/RTS)