Neda Ilić sa Brezovice čuva od zaborava možda najlepši srpski zanat: Otkriva iz kog je kraja nošnja najskuplja

Narodna nošnja zauzima posebno mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda. Neda Ilić sa Brezovice, u opštini Štrpce, izradom nošnji se bavi dugi niz godina, a ovih dana je posebno angažovana jer izrađuje nošnje za predstojeći praznik Lazareva subota kada se devojčice iz ovog kraja oblače u nošnju i pevaju pesme.

Ona je vez i izradu nošnji naučila od svoje majke i starijih članova porodice, a vremenom je to samo usavršavala.

Preporučujemo

- Od malena volim rukotvorine, majka me tome učila. Bila sam igrač folklora i nisam uzimala tuđe nošnje već sam imala svoju. Tetka je bila krojač, ona je to krojila. Mi smo šile, vezle, najpre je to radila majka, ja sam naučila od nje, a sada to prenosim svojoj ćerki, a ona će posle svojoj, kako bi to otrgli od zaborava - kazala je Ilić.

Ističe da je prvi komplet nošnje koji je samostalno sašila bio namenjen njenoj ćerki.

- Ovde sam došla sa sedamnaest i po godina i vrlo mlada sam postala majka, već u osamnaestoj rodila sam sina, a nakon toga i ćerku. Ovde je bio običaj da se deca od malena, već za prve Lazarice oblače u nošnju i ja sam htela da sama sašijem nošnju za svoju ćerku. Moja ljubav prema narodnoj nošnji je počela baš tada kada sam rodila ćerku - kazala je Ilić.

Pojašnjava da se nošnja za devojčice sastoji od kecelje, prsluka, kolana, čarapa, kratke košulje, duge takozvane pavte, dok za dečake izrađuje prsluke, košulje i čarape.

- Narodna nošnja se pravi od folklornog pliša ili čoje, tu su ukrasne trake i demac, odnosno konac za vez. Što je konac tanji i vez je lepši, ali i iziskuje više vremena i truda i teže je za rad. Za rezultat se dobije nešto poput slike i živog cveća na devojčici - kazala je Ilić.

Ističe da ceo proces koji uključuje krojenje, fircanje, ušivanje i vez obavlja sama.

- Za izradu jedne nošnje je potrebno oko nedelju dana, ako želite da budete ponosni na svoj rad, a ja sam na svoj rad ponosna jer tu dajem svoj maksimum. Nema lepšeg osećaja od onoga kada vidim decu u mojoj narodnoj nošnji koja je prepoznatljiva i većina Sirinićana zna da je to moj rad i da se time bavim - kazala je Ilić.

Navodi da je u proteklom periodu bila povećana potražnja za nošnjama, jer se uskoro proslavlja i Lazareva subota kada se devojčice oblače u nošnju i pevaju lazaričke pesme.

- Poslednjih mesec i po dana počela je izrada narodnih nošnji i polako se trudim da posao privedem kraju jer se za desetak dana bliži Lazareva subota. Dala sam maksimum i mislim da sam prevazišla sebe po broju izrađenih narodnih nošnji. Potrudiću se da sve završim na vreme i da ovaj praznik dočekamo kako i priliči srpskom narodu i nama u Sirinićkoj župi, da uživamo u pesmi devojčica i u njihovim nošnjama - kazala je Ilić.

Iako uživa u izradi nošnji iz svih krajeva, posebno je vezana za nošnju svog rodnog grada Prizrena, pa joj je želja da do kraja godine za sebe uradi upravo tu nošnju.

- Prizrenska nošnja je jedna od najkomplikovanijih za rad, ali i najskupljih. Nažalost ja je nemam, ali ću se potruditi da u toku godine napravim jednu prizrensku nošnju za sebe, u sećanje na svoje korene i mesto odakle sam potekla. Prizrenska nošnja sadrži: dimije, pojas, pletene čarape- nanule, belu košulju sa zlatnim nitima, mintan preko toga, anteriju, i čelenku. Nažalost, od svega toga napravila sam samo čelenku, ali ću se potruditi da kompletiram čitavu nošnju - kazala je Ilić.

Samo u proteklih mesec i po dana ova vredna žena je izradila više od trideset kompleta nošnji, kojima je usrećila mnoge devojčice.

(Telegraf.rs/Kosovoonline)