Od genijalaca do generacija koje ne znaju da govore: Alarm pred školu - neka deca ne razlikuju ime i prezime!

Psiholozi, pedagozi, sociolozi, logopedi, ali i pedijatri već neko vreme upozoravaju da se današnje generacije suočavaju sa problemom koji ranije nije bio ovoliko zastupljen - otežanom komunikacijom, a ona je jedna od ključnih stvari dalje socijalizacije mališana, pa i samog polaska u školu.

Iako se povećava broj upisane dece vrtićkog uzrasta na razne aktivnosti mimo obdaništa i broj škola za balet, ples, sport, crtanje, glumu, muziku i druga interesovanja je u porastu, čini se kao da mališanima manjka onog osnovnog - uspešnog verbalnog prenosa misli i ideja.

Preporučujemo

Dakle, nije u pitanju sposobnost izgovora i pravilan vokabular, već sama komunikacija na osnovu koje stručnjaci i procenjuju zrelost deteta za polazak u školu.

Problemi vidni i na standardnom pedijatrijskom pregledu

Mnogi smatraju da se problem ogleda u elektronskim uređajima, a među njima je i pedijatar dr Saša Milićević koji tvrdi da je niz problema uočljiv kod kontrole pedijatra, a među njima su izuzev otežane komunikacije i nepravilno držanje, kriva kičma, kratkovidost, gojaznost...

- Kada govorimo o različitim psihičkim faktorima, deca su sve više introvertna, sve manje komunikativna. Njihov rečnik je sve siromašniji jer prosto nemaju neku potrebu da koriste neke reči u kontaktu sa računarom, njima je važno da ukjucaju "da" ili "ne" i ostalo ih zapravo ne interesuje. Tako da je rečnik jako, jako uzan, a drugo imam utisak da ova savremena sredstva koja deci omogućavaju da saznaju mnoge stvari zapravo smanjuju potrebu za nekim mentalnim naporom kako bi deca različite informacije međusobno, ali i sami sa sobom povezivali, tako da nekako deca su previše vezana za taj računar - primetio je pedijatar.

Majka pošalje poruku da pozove decu na ručak!

Koliko daleko sve to može da ode, Milićević je kazao setivši se jednog primera u koji je lično upućen.

- Znam za jedan slučaj majke koja decu kada zove na ručak ona im pošalje poruku. Ona ima tri sina i pošalje im poruke: "Dođite deco, ručak je" i oni dolaze sa onim slušalicama na ušima, brzo taj ručak odrade i onda se vraćaju nazad - ispričao je.

Kako je rekao, sve gorenavedeno ima svoje posledice.

- Naravno da tehnološki razvoj ne može da se zaustavi i ne treba da se zaustavi, ali moramo da imamo u vidu da deca treba da se bave sportom, treba da imaju kontakt sa roditeljima da ne bismo u kasnijem periodu imali pacijente koji su previše zatvoreni, koji su nesposobni da napišu jedan pismeni sastav. Prosto nemaju maštu, ta mašta im je na mobilnom telefonu. Drugo tu su deca koja imaju taj položaj nepravilan, imaće bolove u vratu, imaće bolove u kičmi - poručio je pedijatar.

Šta je zapravo neophodno da deca znaju pre škole?

Čini se da ipak nije najbolja priprema dece za akademski razvoj upis u mnogobrojne aktivnosti van vrtića i škola, već zapravo zajednički rad sa njima i fizička aktivnost, a upravo taj rad sa decom savetovala je i najbolja učiteljica u Srbiji Ivana Bošnjak Bošnjak.

Pitali smo je šta je zapravo najvažnije da đaci prvaci znaju pre polaska u školu, a njen odgovor nije sadržao poznavanje stranih jezika, pisanje eseja i pesmica ili snalaženje oko matematičkih problema. Naprotiv, u pitanju je nešto posve drugačije.

- Pitanje je veoma "škakljivo" i nekom će se odgovor učiniti jednostavnim, a uvek će biti onih koji će smatrati da je ovo što ja smatram, nedovoljno. Dete treba da ume da održava ličnu higijenu, da sasluša i razume instrukciju. Takođe, da prenese kratku poruku roditeljima ili drugarima. Trebalo bi da zna svoje ime i prezime (u poslednje vreme dešava se da deca ne znaju šta im je ime, a šta prezime), ime i prezime svojih roditelja. Bilo bi dobro da ume jasno da izrazi osnovne potrebe, za toaletom, hranom… Treba da zna da se samo obuče i veže pertle. Da se starijima obraća sa "Vi" - kazala je za Telegraf.rs

Kako nam je pojasnila, srž je u kominkaciji sa detetom i radu na njegovoj spoznaji i osnovnim stvarima, dok čitanje, pisanje, računanje dolaze kasnije i ako je lepo rađeno sa detetom, doći će prirodno.

- Iz mog dugogodišnjeg iskustva, deca koja dođu sa "znanjem čitanja i pisanja" uglavnom umeju da nepravilno pišu velika slova, a sve će kasnije, većinom, pisati malim slovima. Nisam, za sve ove godine, primetila da su bolje napredovala deca koja su znala da čitaju i pišu pre početka polaska u školu. Mi smo obučeni da radimo sa uzrastom učenika prvog razreda, zajedno uče, prvo elemente slova, a zatim slova. Dete mora u da "u svojoj glavi" veže glas za slovo, a to je retko ko sposoban pre sedme godine. Uglavnom umeju da "crtaju" slova. Dakle, već prilikom prvog diktata, ne bude razlike između onih koji su znali slova i onih koji su ih učili u školi. Nije loše ako dete u školu krene sa raspoznavanjem slova, no, ni to nije presudno za napredak - rekla je u intervjuu za Telegraf.rs, ali i napomenula da je umesto računanja bolje dete naučiti da jasno razaznaje brojeve, makar na prstima, ali i da mu pojmovi "veće, manje, jednako" ne predstavljaju problem, odnosno da ih jasno razlikuje.

Razgovori sa detetom najveći podsticaj uz fizičku aktivnost

Stručnjaci su složni - razgovor je esencijalan za pravilan razvoj dece i oko toga se ne treba oslanjati na drugare, vaspitače, učitelje, trenere, već početi od kuće i komunikacije unutar porodice.

Ta komunikacija ipak ne predstavlja monologe u kojima se detetu objašnjava nešto, već podsticaj mališana da sam ispriča što više, makar o osnovnom. Na primer, podsticaj razgovora kroz pitanja poput:

• Ako bi izdvojio nešto danas da ti se najviše dopalo, šta bi to bilo?
• Danas je loše vreme, imaš ideju šta bismo mogli da radimo?
• Šta ti se najviše dopada kod najboljeg druga/drugarice?
• Bliži se vikend, hajde da zajedno osmislimo neke aktivnosti koje bismo mogli da ostvarimo.

Kroz plan dešavanja lako je smisliti i fizičke aktivnosti za mališane, a svakodnevnim radom pospešuje se i komunikacija naročito ukoliko se njom deca odvrate od elektronskih uređaja i mašta im se podstakne verbalnim putem.

Najbolji saveti za roditelje budućih prvaka, ali i same đake

Iako saveti mogu biti brojni, važno je utvrditi šta je to što detetu najviše znači kako bi se primenili oni koji će zaista biti delotvorni jer svako dete se razlikuje.

No, svojevremeno smo zamolili učiteljicu Bošnjak Bošnjak da izdvoji nekoliko koji se generalno mogu primeniti za sve, a tiču se polaska u školu i evo šta nam je rekla da je ključno.

Saveti za roditelje

• Opustite se.
• Vaše dete treba da ide uzlaznom putanjom.
• Pohvalite svaki njegov uspeh.
• Dete treba da svakim danom bude bolje od sebe, a ne od nekog drugog deteta.
• Kad dođe kući, ne pitajte: "Šta je bilo za domaći? Da li te je neko dirao?" Deca daju očekivane odgovore. Na pitanje: "Da li te je neko dirao?", smisliće odgovor koji će dovesti roditelja do svađe sa drugim roditeljem. Pitajte dete: "Šta se danas lepo dogodilo u školi? Da li si nešto novo saznao?"
• Igrajte se sa decom.
• Pustite dete da samo izvršava svoje obaveze.
• Budite detetu oslonac, a ne zamena.

Saveti za decu

• Radujte se polasku u školu, u njoj ćete provesti osam godina.
• Poštujte svoju učiteljicu/učitelja, volite svoje drugove.
• Pristojno se ponašajte, čuvajte sebe od drugih i druge od sebe.

(Telegraf.rs)