Aukcijska kuća iz Srbije prodavala falsifikate? Fondacija Mersad Berber: "Pokušavaju da legalizuju kriminal"

Fondacija Mersad Berber tvrdi da je aukcijska kuća iz Srbije u TV programu prodavala falsifikate dela  slikara, a u razgovoru su pojasnili na koji način se ovaj kriminalni postupak pokušava da se legalizuje, te kako to nove tehnologije dodatno omogućavaju.

U programu jedne beogradske televizije 20. marta u 21:30 je prezentovana televizijska aukcija reprodukcija slika slikara Mersada Berbera aukcijske kuće Srbinovski iz Novog Sada po ceni od 200 eura.

Preporučujemo

Iz Fondacije su se odmah potom oglasili na Fejsbuku navodeći kako su šokirani da aukcijska kuća Srbinovski iz Novog Sada prodaje "očigledne i grube falsifikate slikara Mersad Berbera".

U razgovoru za Klix.ba predsednik uprave Fondacije Ensar Berber pojasnio je na koji su to način pokušali da legalizuju postupak falsifikovanja dela slikara.

- Prvo treba razjasniti što znači termin 'reprodukcija'. Po izjavama iz aukcijske kuće koju sam mogao da pročitam u medijima, u svoju odbranu ističu da su prodavali reprodukcije i time žele to prikazati kao da je to nešto što je nekažnjivo i prihvatljivo za prodavati. Iz ovoga narativa kojim na "mala vrata" žele da legalizuju ovaj kriminalni postupak proizlazi da bi i štampanje novca, odnosno reprodukcija novčanica na svoju ruku te njegova distribucija na tržištu bila isto prihvatljiva pa ukoliko prođe, prođe. Ili da svako ko poseduje Berberovo umetničko delo ili ga slika negde na zidu, može da ga štampa u ličnoj radinosti i prodaje na tržištu - pojašnjava Berber.

Naglasio je da oni kao umetnička fondacija i porodica slikara svedoče ne samo grubim falsifikatima grafika i ulja na platnu već i falsifikatima Berberovih postera sa mnogobrojnih izložbi i pozorišnih predstava i kalendara koji se prodaju na brojnim online portalima, TV aukcijama, pijačnim štandovima, itd.

- Drugim rečima, sve se falsifikuje - poručuje Berber te nastavlja

- Upitao bih ih, odakle je poreklo tih reprodukcija? Šta znači reprodukcija za njih i da li im je prihvatljivo da se umetnikovo autorsko vlasništvo reprodukuj na svoju ruku, distribuira, trguje, prodaje, ubiru prihodi i to sve bez dozvole ili pristanka jedinog zakonskog nositelja autorskih prava Fondacije Mersad Berber?!.

Pokušava da se "zamuti voda" i legalno predstaviti prodaja falsifikata

Berber zatim pojašnjava kako su zapravo opravdavanjem da je reč o reprodukcijama pokušali "tendenciozno da 'zamute vodu' pod pojmovima grafičkog lista i reprodukcije".

- I time na 'mala vrata' da prikažu distribuciju i prodaju reprodukcija odnosno falsifikata dela Mersada Berbera kao nešto opšte prihvaćeno i legalno što je apsolutna laž i kriminal. Legalnom kupoprodajom se može smatrati isključivo ako su dobili od Fondacije Mersad Berber i naše izdavačke kuće koja jedina polaže autorska prava za sva umetnička dela slikara Mersada Berbera te uz naš certifikat o autentičnosti neko umetničko delo na daljnju prodaju. Iako niko ne može učinkovito da kontroliše trgovinu slika odnosno puteve koje slika ima od momenta kada je napustila svoje prvobitno prodajno mjesto, postoje mnogobrojni mehanizmi kojim se utvrđuje autentičnost umetničkog dela - kaže nam Berber.

Pojašnjava da je jedan od mehanizama provere u njihovom slučaju direktna komunikacija njihovih klijenata i galerija direktno s Fondacijom.

- Iz tog razloga izuzetno čudi činjenica da je TV aukcijska kuća izložila slike na dalju prodaju od nekog bračnog para, odnosno u javni eter, a da prethodno nisu imali nikakvo podrobnije saznanje o tim delima. Zašto momentalno nisu našu Fondaciju kao jedinog nositelja autorskih prava i jedine meritorne institucije za Berberova dela kontaktirali ako su imali bilo kakvu sumnju oko autentičnosti, nego su pustili licitaciju u eter kako bi 'opravdali' masovnu distribuciju falsifikata izjavom da se mnogobrojne Berberove reprodukcije nalaze posvuda te po tome ispada da i oni mogu iste neometano prodavati - nastavlja predsednik uprave Fondacije.

Inače, kaže kako su motivi koji su se prodavali na TV aukciji opisani kao "reprodukcije na platnu".

- Falsifikatori uz prisustvo novih tehnologija ne samo da štancaju i dupliciraju iste grafičke motive koje već imamo u našoj grafičkoj kolekciji već iste prebacuju i na platno i time prave nove prevare u kojim klijentima tvrde da prodaju ulja na platnu. Drugim rečima, ako dela Mersada Berbera u štampanom izdanju nisu došla od naše kuće kao jedinog nositelja autorskih prava, ili od neke ustanove kojoj smo mi kao Fondacija dali dozvolu, mogu se bez ikakve sumnje smatrati falsifikatima - dodaje.

Kako drugi mogu prepoznati da je reč o falsifikatima?

- Samo gledanjem u umetničko delo bilo da se radi o grafici ili ulju na platnu, neko ko je dobar poznavalac Berberovog opusa mogao bi detektovati o čemu se radi, ali najučinkovitije je da se klijenti obrate direktno nama kroz naše galerije i Fondaciju u Sarajevu i Zagrebu. No, postoje i mnogi drugi parametri kojim se to može determinisati. Kao prvo, gde se prodaje određeno umetničko djelo? Cena? U našem slučaju, maloprodajne cene grafika slikara Mersada Berbera su internacionalno unificirane i javno dostupne tako da svako odstupanje od tih cena budi sumnju. Da li je to respektabilna galerija ili je npr. pijaca? - pojašnjava dalje Berber.

Kaže da postoje slučajevi da i u galerijama možete naleteti na "fejk" sliku, ali je to dosta ređe.

- Ako kupovina ide od privatne osobe onda je bitan i 'Provenance' odnosno da se dođe od početnog mesta prodaje, pa retrospektivno kako je slika menjala vlasnika/e do poslednje osobe u lancu kod koje se nalazi slika. U slučajevima starih majstora, utvrđuje se pigment boje, platno, x - zrake, itd.", navodi dalje.

Fondacija Berber u svom fundusu poseduje različite motive slika u tehnici ulje na platnu Mersada Berbera koje su stručno odabrane da budu prezentovabe i u tehnici grafike.

- Dosta naših najatraktivnijih motiva koje smo radili pre više od 25 godina nemamo više u ponudi iz jednostavnog razloga što smo tokom vremena te edicije rasprodali u celosti s obzirom da su bile odštampane u limitiranim izdanjima. Da je drugačije i dan danas bi raspolagali sa istim motivima i trgovali njima, ali nešto što je prodato, prodato je i nikada nije rađen reprint - dodaje.

Ističe da se s falsifikatorima bore i bave već 30-tak godina, a pogotovo intenzivno zadnjih 20 godina isključivo na našim balkanskim prostorima.

- Od krucijalne važnosti je ukazati na kriminalne radnje u sektoru umetnosti, te uz pomoć medija što više informisati poštovaoce umetnosti. Na žalost, uz slabu implementaciju zakonodavstva i ujedno time lošeg sankcioniranja falsifikatora i distributera krivotvorina, mediji predstavljaju najjače oružje po pitanju informiranosti građana i buđenju njihove svesti - pojašnjava.

Takođe, naglašava da bi, iz ličnog iskustva, bili zadovoljni radom policije bilo da učinkovito reaguju na dojave ili samostalno vrše akcije na mrežu falsifikatora.

- Nažalost, naše sudstvo i zakoni su mrtvo slovo na papiru i ne procesuiraju dovoljno učinkovito ovu vrstu kriminala i ne stoje uz autore kako bi zaštitili njihova autorska prava na način kako se to radi u zapadnom svetu gde oštećeni naplaćuju milionske iznose za povredu svojih autorskih prava. Da je zakonodavna vlast temeljnije radila svoj posao i da rigoroznije sankcioniše involvirane u ovu vrstu kriminala sa visokim penalima i zatvorskim kaznama, teško da bi se neko usudio baviti ovakvim kriminalnim radnjama. Ovako, nažalost, imamo galerije koje propadaju i zatvaraju se, umetnike na rubu egzistencije, a crno falsifikatorsko tržište koje cveta i prodaje tone bezvredno štampanog materijala iz gepeka, po pijacama, online portalima i TV aukcijama - dodaje Berber.

Za kraj kaže kako je uveren da će se usklađivanjem zakona sa Evropskom unijom stvari na tržištima regije pooštriti i zakonski procesuirati, "a do tada najučinkovitija borba će i dalje biti da se potencijalni kupci i poštovatelji umetnosti kroz sve vrste medija i istraživačko novinarstvo informiraju i upozore na postojeće izvore prodaje krivotvorina".

(Telegraf.rs)