Nema prevremenog raspuštanja đaka! Telegraf istražuje: Da li je moguće da nastave ne bude do juna i šta dalje?

Iz dana u dan svi očekuju informacije o tome šta će se desiti sa nastavom i da li će deca napokon krenuti na časove. Do ekipe portala Telegraf.rs stiglo je i da se deci u nekim osnovnim školama govori da se na nastavu neće ni vraćati. Sa druge strane uveliko se priča o planovima za nadoknadu nastave, radnim subotama, skraćenom gradivu...

Dok svi čekaju na odgovore i konkretan plan, portal Telegraf.rs stupio je u kontakt sa nastavnicima, direktorima osnovnih škola širom Srbije, sindikatom, predsednikom Foruma srednjih stručnih škola i Ministarstvom prosvete.

Preporučujemo

Svi su ujedinjeni u jednom stavu - ovo dalje ovako ne može. A ono što je Telegraf saznao i što je sigurno, nije moguće raspustiti đake pre zvaničnog završetak godine, jer za to nisu ispunjeni uslovi, i nije moguće završiti godinu i zaključiti ocene bez ikakve nadoknade.

Neki učitelji i nastavnici uopšte ne drže nastavu, drugi drže časove svih 45 minuta, a na ovom spektru ima i onih nastavnika koji rade 30 minuta i onih koji ne rade uopšte, ali šalju domaće zadatke i materijal, kako bi deca stekla barem malo znanja o gradivu koje je predviđeno za ovu školsku godinu. Roditelji su trenutnom situacijom nezadovoljni, deca su u limbu, a čini se da trenutno ne postoji rešenje za izlazak iz pat pozicije.

Priče roditelja: Negde pola sata, negde bez nastave mesecima

Jedna mama otkrila je za Telegraf.rs da je njena ćerka jedina učenica iz odeljenja koja još uvek ide na časove, pa da je ponekad ubacuju u drugo odeljenje.

- Moja ćerka je peti razred i jedina je u razredu. Nastavu je drže tri do četiri nastavnika. Druga deca ne idu, pa njoj nastavnici drže čas. Nekada je spoje sa drugim odeljenjem - ispričala je.

U jednoj školi na Zvezdari i deca koja pohađaju niže razrede nemaju nastavu.

- Moja ćerka je 2. razred i ove nedelje ne ide u školu od ponedeljka do srede, u četvrtak nastavljaju normalno 45 minuta. Do sada je jednu nedelju išla pola sata, jednu celu nedelju nije išla, kad god je neki štrajk njena učiteljica ne drži nastavu. Uvek napiše da ona pripada delu kolektiva koji podržava borbu za bolje uslove u obrazovanju i kaže da ne brinemo, deca će nadoknaditi gradivo. Znam da nije isti slučaj kod svih odeljenja u školi, 2. razred ima 5 odeljenja, neki idu, neki ne idu uopšte, neki polovično kao mojoj ćerki . Škola je na Zvezdari - rekla je jedna mama.

Jedna mama dva đaka beogradske osnovne škole istakla je da njeno dvoje dece ne idu na nastavu od Svetog Nikole.

- Škola je u potpunoj obustavi rada. Sin je 2. razred i učiteljica im jednom nedeljno pošalje neke zadatke da vežbaju na vajber grupu, ali bez nadzora da li je to urađeno ili nije. Ćerka je peti razred i nema ništa od zadataka, zvanična viber grupa služi samo za komunikaciju vezanu za nastavnike i proteste i nove odluke. Nemaju nikakvih novih informacija kada bi mogli da organizuju nastavu - objasnila je.

- Moji ne idu ni u školu, ni na faks, do daljnjeg... - rekla je druga mama.

Majka dvoje učenika osmog i šestog razreda iz jedne novobeogradske osnovne škole rekla nam je da su zaposleni te obrazovne ustanove i dalje u obustavi rada.

- Do četvrtka, 19. marta je generačni štrajk. Biće održana sednica da se vidi šta dalje. Ista saznanja imamo i za jednu školu na Karaburmi -  rekla je ona i dodala da većina nastavnika ne radi, dok je sam direktor te obrazovne ustanove "odavno na bolovanju".

- Ćerka mi, recimo, ide samo na časove hemije - istakla je.

Situacija nije bolja ni u Pančevu, te kako saznajemo, postoji ogroman pritisak i na one koji žele da drže nastavu i šalju decu u školu, ali i na one koji bi to ne žele da rade.

- Kod nas nema škole, totalna je obustava već 3 meseca, iz nedelje u nedelju dobijamo informacije za sledeću nedelju, najverovatnije se neće raditi do juna. Roditelji imaju oprečne stavove, nastavnici takođe, kad nije totalna obustava, radi par nastavnika, ali većina ne radi. Nastavnici koji rade su pod pritiskom što rade, roditelji koji žele da im deca idu u školu su pod pritiskom što to žele. Sve u svemu - totalni haos, svi čekamo lepo vreme da bi deca bar bila fizički aktivna - napisala je mama jednog osnovca iz ovog banatskog grada.

"Samoraspuštanje" nije moguće, evo zašto

Još uvek nema zvaničnog rešenja, a vreme otkucava i školska godina se privodi kraju. Ključno pitanje je kako će deci biti zaključene ocene i kako će školska godina biti završena, ako se priča o tome da se na đaci na časove ne vraćaju.

- Nažalost, nikakvu novu ili pouzdanu informaciju nemamo. Najbolje da odgovore potražite od samog Ministarstva - rečeno nam je iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Za saznanja Telegrafa na temu navodnog "samoraspuštanja" školaraca, pitali smo i Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola. On je bio potpuno iznenađen time.

- Nema govora o tome, jer po zakonu, ako đaci nemaju više od jedne trećine nastave propraćene iza sebe, idu na popravni ispit u junu ili avgustu - ukazuje Antić.

Direktori škola jasni - nema kraja bez nadoknade

Da nema smisla da se škole raspuste bez nadoknade časova govore i direktori nekoliko škola širom Srbije.

- Moje lično mišljenje je da je nemoguće i da to nema smisla. Nismo ništa zvanično dobili. Ali opet, dok se zvanicno ministarstvo prosvete ne oglasi može se samo nagađati... Verujte, da ne znam - rekla je direktorka jedne seoske škole u Srbiji, čiji su nastavnici tokom nekoliko dana u prethodnih četiri meseca skraćivali časove na 30 minuta.

Sa druge strane, dirketor beogradske škole, koja je jedna od retkih, gde nije bilo nikakve obustave ili skraćivanje, bio je kratak:

- To je nemoguće. Nadoknada se mora obaviti.

Zakon je jasan

U ovakvim situacijama najbolje je konsultovati zakon, a Zakon o osnovama sistema obrazivanja i vaspitanja je potpuno jasan. Član 105 govori  o prekidu obrazovno-vaspitnog rada i objašnjava da je potpun prekid, odnosno potpuna obustava nastave moguća samo u slučaju da su ugroženi bezbednost i zdravlje dece, učenika i zaposlenih. U tom slučaju nadležni organ lokalne samouprave, odmah, odnosno narednog dana od dana nastupanja opasnosti može da donese odluku u prekidu obrazovno-vaspitnog rada, što se u Srbiji nije desilo.

Druga opcija za potpunu obustavu obrazovnog rada jeste da ministar donese takvu odluku.

- U slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih okolnosti, ministar propisuje poseban program obrazovanja i vaspitanja, upustvo o organizaciji i radu ustanove i određuje ustanove koje nastvljaju sa radom - piše u ovom članu Zakona o osnovama sistema obrazivanja i vaspitanja.

Dakle, čak i nakon takvog prekida mora postojati neki vid nadoknade.

Srpska istorija pamti jedan slučaj kada se gotovo celo polugodište nije išlo na časove, a obustava rada bila je potpuno. U pitanju je period bombardovanja 1999. godine. Tada deca nisu išla u školu, a ocene za kraj godine prepisane su sa polugodišta.

- Ne možemo porediti ono što se desilo 1999. godine sa ovim danas. Tada niko nije doneo odluku da bude na ulici, niko svesno nije doneo odluku da ne radi ili ne ide u školu, jednostavno država nije imala mehanizam da se bori sa tim, zato i jeste to tako zakonski regulisano. Deca danas moraju da nadoknade to što du propustili jer će se postaviti pitanje šta su oni posle juna? Da li su deca završila sedmi razred i spremna su za osmi, da li su prvaci naučili da čitaju i pišu i mogu u drugom razredu da prate nastavu redovno? Da li osmaci imaju znanje koje im je potrebno da upišu srednju školu? Na nama odraslima je da mislimo o tome - isprčala je jedna nastavnica.

Dodala je da je čak i u doba korone postojala neka alternativa.

- Kakva takva, ali postojala je. Ko je hteo mogao je da je koristi, roditelji su mogli da utiču na svoju decu da uče, dakle formalno je ispoštovano to da se ispuni neki minimum gradiva - zaključila je.

Sve oči uprte u ministarstvo prosvete

Iako je evidentno da se o ovim pitanjima slažu i profesori i direktori i roditelji i sindikti, jedino je ministarstvo prosvete to koje može da donese zvaničnu odluku o tome šta će se desiti sa školskom godinom. Sve oči su uprte u ministarstvo, ali zvaničnog odgovora nema.

Ekipa portala Telegraf.rs uputila je pitanja o nastavku školske godine i na njihovu adresu, međutim odgovor o tome šta možemo da očekujemo do objavljivanja teksta nismo dobili.

Šta su zvanične alternative o nadoknadi?

Nadoknada propuštenih časova u osnovnim i srednjim školama počela je u ponedeljak. Škole su bile u obavezi da plan nadoknade dostave do 4. marta, a Dragan Filipović, načelnik Školske uprave Beograd ističe da je većina to i uradila.

Kada je reč o osnovnim školama, plan je dostavilo 72 odsto, a od srednjih škola u gradu Beogradu 33 odsto. Dodaje i da je do 20 škola do danas završilo realizaciju plana nadoknade. Škole su predložile nekoliko opcija za nadoknadu nastave. Radne subote, skraćeni časovi, ali sa većim brojem časova, sedam i osam, ali i produžetak školske godine. Načelnik je istakao da pokušavaju da isprate šta je to najbolje za decu.

- Mi već imamo pozive od strane roditelja da deca dolaze umorna od kuće. Poslali smo dopis direktorima škola i nadamo se da je prosleđeno i nastavnicima. Upravo se razmatra specifičnosti svake škole, odnosno svakog razreda. Mi moramo da razmišljamo i o učenicima prvog, drugog, trećeg do osmog razreda, kada je reč o osnovcima. Naravno, od prvog do četvrtog u onim školama u kojima je krenula nastava kada pričamo o srednjim školama - ukazuje Filipović.

Posebno naglašava da je deci potreban period privikavanja nakon nastave u kontinuitetu koja je bila prekinuta. Đaci ne mogu odjednom da krenu i da imaju osam ili devet časova dnevno što je previše opterećujuće za njih.

- Preporuka nastavnicima je da se okrenu planiranju nastave ka ishodima i ono što je zaista najvažnije i najbitnije do kraja školske godine, i sve svoje planove, operativne mesečne i godišnje planove, prilagode tim ishodima -  zaključio je Filipović.

Stiče se utisak da je zavladala jedna totalna neizvesnost oko ishoda cele priče i da niko do sada ne izlazi sa jasnim planom. Ostaje nam samo da se nadamo da deca neće, narodski rečeno, na kraju izvući "deblji kraj"...

(Telegraf.rs)