Kako sprečiti vršnjačko nasilje i njegove posledice? Evo šta kažu iz Centra za socijalni rad u Nišu

Trinaestogodišnje dete, koje je bilo žrtva vršnjačkog nasilja, nedavno je pokušalo samoubistvo. Do kakvih posledica može da dovede nasilje nad decom pitano je u Centru za socijalni rad u Nišu.

Bilo da je reč o fiizičkom nasilju koje i njauočljivije, ili verbalnom, digitalnom, svakako ostavlja posledice naročito kada su žrtve deca. O tome je govorio pedagog Milan Milenović iz Centra za socijalni rad u Nišu.

Preporučujemo

Koliko često vi srećete sa nasiljem nad decom, odnosno vršnjačkim nasiljem, i koji su načešći oblici nasilja?

- Nažalost, u poslednje vreme je sve veći broj prijava nasilja i ono što je činjenica da je sve zastupljenije digitalno nasilje, verbalno i psihološko, koje neretko zna da pređe i u oblik fizičkog razračunavanja odnosno fizičkog nasilja. Ono što je činjenica je da je sve zastupljenije digitalno nasilje preko društvenih mreža u okviru grupa kroz stigmatizaciju, ismevanje i druge vidove psihološkog nasilja koje je zastupljeno među vršnjacima - kaže Milan Milenović.

Kakve posledice to ostavlja po dete žrtvu nasilja?

- Ako govorimo o fizičkom nasilju, unači saniranje posledica fizičkog nasilja je u domenu zdravstva, ali su često manje vidljive, ali teže psihološke posledice bilo kog trpljenja nasilja. Svako nasilje nad detetom predstavlja jedan vid traume koja može ostaviti dugotrajne posledice u smislu kontinuiranog straha, gubitka samopouzdanja, osećaja bespomoćnosti koje dugotrajno utiče na sve aspekte detetovog funkcionisanja. Posledice mogu biti zatvaranje u sebe, izbegavanje socijalnih kontakata, razvijanje određenih strahova koji ukoliko nisu blagovremeno prepoznati i tretirani mogu da ostave neke dugotrajnije posledice, može doći do autodestruktivnog ponašanja, i to su sve posledice koje se mogu javiti - objašnjava pedagog Milan Milenović iz Centra za socijalni rad u Nišu.

Koliko dugo one mogu da traju?

- Kažem, to je sve stvar individualnog slučaja, od zavisnosti od kapaciteta deteta, od mreže saradnika i mreže podrške koju dete ima kako bi se prevazišlo, a, kažem, osnovno i primarno jeste osigurati bezbedno okruženje, to jest, zaštitu deteta od bilo kog drugog vida nasilja - navodi Milan Milenović.

Takva stanja i odrasli teško mogu da prevaziđu, deca pogotovo. Na kakav vid podrške oni mogu da računaju?

- Apsolutno, kada govorimo o Centru za socijalni rad deo rada je individualni rad sa detetom na jačanju i pružanju psihološke podrške, a drugi deo je rad sa odraslima, bilo da su roditelji, bilo da su vaspitno -obrazovni radnici, bilo da je zdravstveni sistem, a to je na planiranju zapravo te podrške i stvaranju sigurnog okruženja. Taj individualni rad zasniva se na jačanju tih ličnih kapaciteta na prevazilaženju traume, na razumevanju traume od strane deteta, a onaj drugi deo je rad sa ostalim sistemima na zaustavljanju nasilja i stvaranju tog bezbednog i sigurnog okruženja za dete - navodi Milan Milenović.

Za 21 mesec nacionalnoj platformi „Čuvam te“ prijavljeno je više od šest hiljada slučajeva nasilja koje uključuje decu.

(Telegraf.rs/RTS)