Jovanović: Ove godine uspostavljamo eKarton, registar genetskih podataka i eBolovanje

Direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Mihailo Jovanović najavio je danas na Kopaonik biznis forumu da će ove godine biti uspostavljen eKarton, registar genetskih podataka i eBolovanje.

Jovanović je rekao da će u narednih godinu i po dana biti završeno prebacivanje svih podataka iz zdravstvenih ustanova u Data centar u Kragujevcu, kako bi se uspostavio integrisani zdravstveni informacioni sistem.

Preporučujemo

"Nama je cilj da tokom ove godine postavimo i eKarton i registar genetskih podataka, sve sa ovom migracijom podataka u državni Data centar i mislim da kad to budemo uspeli da ćemo biti jedna od vodećih zemalja u Evropi, sigurno, ako ne i u svetu. I da ćemo anonimizovane podatke moći da damo farmaceutskim kućama, naučnoj zajednici da ih analiziraju", rekao je Jovanović na panelu "Zdravstvo u Srbiji zasnovano na inovacijama".

On je istakao da je država tokom kovida napravila jedan od najboljih informacionih sistema u svetu gde su se građani prijavljivali za vakcinu i da su tada uvideli da je potrebno da se napravi centralizovani sistem i centralizovane baze podataka.

"Vlada Srbije radi jednu odličnu stvar, gde se trenutno ne vide rezultate, ali siguran saam da će u narednoj vladi da se ti rezultati pokažu. Naime, još u prošloj vladi donete su izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, gde je rečeno da će Ministarstvo zdravlja uz tehničku pomoć, podršku i Kancelariju za IT upravu, napraviti integrisani zdravstveni informacioni sistem i da će sve podatke prebaciti na jedno bezbedno centralno mesto, a to je Državni data centar u Kragujevcu", rekao je on.

Do sada su, kaže, prebačene iz lokalnih bolničkih informacionih sistema u Data centar u Kragujevcu 32 instalacije podatka.

"Planiramo u narednih godinu i po dana sve podatke iz svih kliničko-bolničkih centara, bolnica, domova zdravlja, više od 300 instalacija da prebacimo u Kragujevac. Prvi utisci su ti da odmah dobijamo na brzini i kvalitetu rada tog informacionog sistema, jer obično tamo imamo u bolnicama ili domovima zdravlja loše servere, nemamo IT podršku, često se dešavaju problemi u sistemima", rekao je Jovanović.

On je istakao da je predviđeno i formiranje eKartona koji će na jednom mestu imati podatke o istoriji bolesti svih i dodao da bi se uz odobrenje građana ti podaci odobravali lekarima.

"I mi smo sad u fazi, zajedno s Ministarstvom zdravlja, formiranja tog eKartona, što uopšte nije lako, pored 300 i nešto institucija u javnoj svojini, a imamo i više od 150 u privatnoj praksi i sve to želimo da stavimo u jednu bazu podataka", rekao je Jovanović.

Kaže da je druga velika stvar koja je bitna za inovacije uspostavljanje registra genetskih podataka, jer mi u ovom trenutku ne čuvamo naše genetske podatke.

"I kada radimo sekvenciranje na uređajima za sekvenciranje, ti podaci se uglavnom brišu i bacaju, a naši građani kada imaju potrebu da urade analizu svog DNK, uglavnom traže pomoć u Švajcarskoj, Nemačkoj ili drugim zemljama EU i ti podaci odlaze tamo i onda te zemlje koriste te podatke kao anonimizovane za razvoj svoje nauke i svog medicinskog i zdravstvenog sektora", rekao je Jovanović.

Objasnio je da zakon predviđa uspostavljanje registra genetskih podataka, da bi se tačno definisalo kako se čuvaju podaci.

"Ali ova oblast već zvuči ovako pomalo dosta izazovno, kako se pristupa tim podacima koji treba da budu anonimni ili pseudo-anonimni, da bi se moglo vratiti unazad koji je to građanin koji ima neki problem i glavni cilj je da uparimo eKarton i registar genetskih podataka, dakle sa istorijom bolesti i sa vašom genetikom da možemo da vam kažemo koji lek treba da uzmete ili koju vakcinu da uzmete", rekao je Jovanović.

On je istakao da, ipak, čim se pomene registar informacionih podataka to deluje kao "science fiction" i izaziva sumnju kako će sad neko građanima da uzima podatke i gene.

Jovanović je naglasio da vodeće zemlje takođe rade na tome, kao u Švajcarskoj, Emiratima i drugo.

Naveo je da se radi i na eBolovanju, što je isto veoma komplikovano, zato što uvezuje Ministarstvo zdravlja, Republički fond zdravstvenog osiguranja i poslodavce.

"Ideja je prosta, da te doznake putuju elektronski kod poslodavca i da u svakom trenutku znamo ko je izdao doznaku, ali i da bude uvezan i RFZO zbog obračuna naknade za vreme bolovanja i siguran sam da i ovaj sistem tokom godine možemo da uspostavimo", naglasio je Jovanović.

Kada je reč o primeni veštačke inteligencije u zdravstvu, Jovanović je rekao da je konkretan primer u dijagnostici, to jest analizi slika u dijagnostici.

"Konkretan projekat koji već živi je saradnja našeg Instituta za veštačku inteligenciju, Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, gde se analiziraju snimci sa mamografa, gde imamo softver koji smo razvili u institutu, koji prioritizuje one snimke za koje softver posumnja da treba lekar što pre da pogleda te snimke", rekao je on.

Takođe nam to omogućava, ako budemo imali sve te baze na jednom mestu, da može cela Srbija sa jednog mesta da se pregleda.

"Dakle ne moramo u svakom gradu da imamo lekara koji će gledati te snimke, to može da bude neki centralni servis u zdravstvu, koji će pratiti te snimke. Ogromna je primena i kod magnetne rezonance, koja je vrlo komplikovana, jer našim odličnim lekarima su potrebni dani da analiziraju te snimke", naveo je Jovanović.

Generalna direktorka Roche Srbija Ana Govedarica je rekla na panelu da jedna analiza pokazuje da će ulaganja u zdravstvo na globalnom nivou do 2040. godine stvoriti imati influks od 12 triliona doalra.

Cela farmaceutska industrija globalno je 1,3 triliona, rekla je Govedarica i istakla da ne razume zašto se i kod nas više ne ulaže u zdravstvo.

Istakla je da je 70 odsto bolesti preventabilno i da je važno uložiti u prevenciju.

Ona je rekla da istraživanje pokazuje da je u periodu od 2019. do 2023. godine država Srbija za 50 odsto povećala izdvajanje za inovativne lekove.

"To su inovativni lekovi, dobili smo 45 novih lekova u 77 indikacija. E sada, da li je to dovoljno? Mi izdvajamo 136 evra po glavi stanovnika, Bugarska duplo, Rumunija Rumunija tri puta više, a susedna Hrvatska duplo više ulaže u nove lekove", navela je ona.

(Telegraf.rs/Tanjug)