Od karcinoma grlića materice oboli 1.000 žena godišnje, HPV vakcina to može da spreči

Od kracinoma grlića materice oboli 1.000 žena godišnje, HPV vakcina to može da spreči

Srbija je među prvim zemljama u Evropi po učestalosti oboljevanja od karcinoma grlića materice, uprkos tome što imamo dobre uslove za sprovođenje sva tri nivoa prevencije ove bolesti, istaknuto je na seminaru "Saznanja i napredak u prevenciji i lečenju bolesti povezanih sa HPV infekcijom" održanom ove sedmice u Beogradu u organizaciji Ginekološko-akušerske sekcije.

Iako je sve dostupno, u Srbiji nema dobrog odziva građana ni za vakcinaciju ni za redovne preglede, a godišnje od raka grlića materice oboli više od 1.000 žena.

"Zato smo se odlučili da na ovom skupu okupimo stručnjake iz oblasti ginekologije, imunologije, virusologije, pedijatrije, patologije, epidemiologije i javnog zdravlja, kako bismo zajedno pronašli način za povećanje svesti o HPV infekciji i njenim posledicama i među stručnjacima, ali pre svega u opštoj populaciji", rekla je za Tanjug dr Milena Perišić Mitrović, ginekolog i akušer, sekretar Ginekološko-akušerske sekcije Srpskog lekarskog društva i sekretar Udruženja za kolposkopiju i cervikalnu patologiju Srbije.

Razlozi za održavanje seminara sa ovom temom, navela je de Perišić Mitrović, su i to da je nedavno obeležena evropska nedelja prevencije karcinoma grlića materice koji je jedan od gorućih problema u zdravstvenom sistemu u našoj zemlji, kao i to da je nedavno započet pilot projekat skrininga karcinoma grlića materice, PAPA test i HPV bris, a koji može da se uradi na tri lokacije u Beogradu i na jednoj u Nišu, bez zakazivanja - u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnice Srbije", Domu zdravlja "Voždovac", kao i u Domu zdravlja Niš.

Koliko su važne vakcinacija i preventivni pregledi, istakla je Perišić Mitrović, potvrđuje i činjenica da godišnje oko polovine od broja pacijenata kod kojih se dijagostikuje karcinom grlića materice izgubi bitku s bolešću.

Primarna prevencija karcionoma grlića materice je HPV vakcinacija, besplatna u Srbiji od juna 2022, sekundarna prevencija je skrining koji omogućava rano otkrivanje promena na grliću materice, a ako se bolest utvrdi, postoji adekvatni tretman za premaligne promene.

"Ovakvim stručnim sastancima tražimo strategije za podizanje svesti građana, ali i lekara, o važnosti vakcinacije i preventivnih pregleda. Veliki zadatak u tome imaju pedijatri, ali i javno zdravlje da kroz razne kampanje, edukacije, predavanja, pruže informacije roditeljima koji decu dovode na vakinaciju", rekla je dr Perišić Mitrović i dodala da, iako je poznato da vakcina štiti od HPV virusa, u Srbiji je i dalje mali odziv - vakcinisana je tek jedna trećina mladih.

Pored mogućnosti da žene odu na skrining bez zakazivanja na jedan od tri punkta u Srbiji, svaka pacijentkinja može od svog lekara da zatraži testiranje na HPV virus.

"Već dugi niz godina kod nas postoji takozvani oportuni skrining a to znači da se svakoj pacijentkinji prilikom pregleda u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi uzima PAPA bris. To je početak svih skrininga, ali ono čemu se teži u zemljama EU, je da se kao primarni test uvede HPV test koji ima svojih prednosti, a na taj način se iz populacije izdvajaju one pacijentkinje kojima je potrebno dalje praćenje i eventualno tretman", objasnio je primarijus dr Nemanja Stojanović, specijalista ginekologije i akušerstva, predsednik Udruženja za kolposkopiju i cervikalnu patologiju Srbije.

HPV virus izaziva karcinom grlića materice, a ova infekcija se prenosi seksualnoim putem. Koliko je ovo opasno, govori i podatak da je 94 odsto slučajeva kada se kod mladih žena u reporuktivnom periodu pojave teške promene na grliću materice koje vremenom mogu evoluirati u karcinom, povezano sa HPV infekcijom, istakao je primarijus Stojanović.

"Prokuženost u populaciji između 20. i 30. godine je čak 80 odsto. Naravno da neće svi razvijati teške posledice infekcije, ali je bitno da zajedničkim naporima podignemo svest o važnosti skrininga i vakcinacije kojem se mogućnost zaraze može sprečiti", rekao je dr Stojanović.

Uloga patologa, citologa i citoskrinera je trijaža pacijenata koja se sprovodi uz pomoć PAPA testa, a ako se utvdi da postoje promene, onda se oni upućuju na dalje testiranje, navela je prof. dr Milana Panjković, patolog i subspecijalista citolog.

"PAPA test, jedan od najstarijih i najrasprostranjenijih testova ima i svojih ograničenja, pre svega u tehnici. Zato bi bilo dobro da uvedemo, na zapadu u širokoj upotrebi, tečnu citologiju i da na takvim uzorcima upotrebljavamo markere kojima možemo tačno da identifikujemo onkogeno izmenjenu ćeliju i tada će PAPA test biti mnogo pouzdaniji", rekla je dr Panjković, jedan od učesnika seminara.

(Telegraf.rs/Tanjug)