"Jutarnju kafu pijem sa suzama": Evo kako žive poslednji Srbi iz sela kod Kline, ovo je mučenje i teskoba

"Jutarnju kafu pijem pomešanu sa suzama. Ne znam da i će nas ubiti samoća i čežnja da progovorim reč sa čovekom ili će nas godine odvesti na onaj svet željne da još jednom u životu noć dočekamo spokojno", reči su Velike Lopaćanin iz Klinavca kod Kline koja sa suprugom Slobodanom, od milošte zvanim Radivoje, oboje na pragu devete decenije, živi, bolje rečeno, robuje odluci da ostanu u rodnom selu.

Zatičemo je dok iza zavese proviruje kroz prozor nastojeći, kako reče, da se uveri se da su joj na vrata banuli ljudi dobre volje ,da nisu oni koji su joj nedavno na kladi na kojoj sa Slobodanom seče drva ostavili zaklanu kokošku poručivši im da će isto tako završiti.

Preporučujemo

Uplašena, drhtavim galsom, izgovara „kako se ne bih plašila kad u dvorište kod nas u poslednjih nekoliko meseci niko nije ušao niti nam je neko zemljanim putem koji ih povezuje sa magistralnim putem Klina-Srbica prišao kući.

"Mi smo poslednje dvoje Srba koje živi iz put Klina-Srbica- Kosovska Mitrovica. Ma živimo... kakav je to crni život kad svako jutro kafu suzama zalvenom ispijam sa suprugom koji za razliku od mene zna i može da guta u sebi ovo zlo od samoće", izgovara ona usplahirena u neverici da joj je u posetu došlo dvoje Srba.

Bežeći pred naletima priapdnik UČK iz ozloglašene Srbice Lopaćani su juna meseca 1999.godien zajedno sa nekoliko stotina Srba izbegli iz Klinavca.Vratili su se 2004.godine zajedno sa još njih dvadesetak ali su izolovanost i svakodnevne pretnje po život preživeli samo njih dvoje.

Kuće Voštića, Jovića,Lopaćanina,Vidića....iako obnovljene su do temelja razidane jer su u njihovom neposrednom komšiluku ubijeni bračni par Rade i Jovana i njihov rođak Radivoje Vidić.

Bračni par Voštić,koji su u međuvremenu preminui su u više navrata prebijani,u gluvo doba noći sekirama napadani i sečeni,i sve to se događalo u prisustvu pripadnika KFOR-a koji su kako ističe Slobodan-Radivoje bili nemi posmatrači stradanja Srba poslije povratka u jesen 2004.godine.

"Ovo je preživljavanje.Moram reći istinu da danas nemamo nekih posebnih problema ali jasno je da „oni čekaju da nas dvoje zatvorimo oči“ i da, da tako kažem, na onoj raskrsnici sa magistralnog puta postave tablu „nema više Srba u Klinavcu", izgovori Slobodan-Radivoje naglašavajući da njegova noga živa neće napustiti rodno selo.

Obrađuju Velika i Slobodan oko pet hektara plodne Metohijske oranice, seju pšenicu, kukuruz, povrće i peku stotinak litara rakije i sve što proizvedu prodaju i tim novcem kako veli Velika pomažu četvoro dece i njihovr porodice , koji niti mogu niti smeju da dodju u posetu roditeljima.

"Tri godine su prošle od kako nisam videla decu izuzev jednog unuka koji je pri povratku s mora svratio da nas obiđe. Pojede me želja da unuče prigrlim da sa decom reč uživo progovorim", dodaje Velika, naglašavajući da je najteže srpskoj majci koja živi u Metohijskoj kotlini.

Slobodan-Radivoje je zajedno sa Velkom poput brojnih Srba iz Metohijske kotline živu glavu spasavao bežeći na traktoru preko Kosovske Mitrovice do Čačka.

"Na traktoru smo izbegli i na traktoru sam se vratio i taj isti traktor i dan-danas služi i verujte dođe mi da ga zaveštam i poklonim crkvi kao svedočanstvo stardanja Srba iz opštine Klina", izgovori Slobodan -Radivoje.

Reče da su mu, uveren je, komšije, opljačkale domaćinstvo, odvuke kombajn, priključne mašine i spalile kako roditeljsku i bratovu kuću tako i kuću koju je samo tri godine pre izbijanja rata na Kosovu i Metohiji uselio sa porodicom.

"Posekli su mi oko 40 ari voćnjaka-šljivika,u bunar ubacili strvine kojima kao i danas zatrpavaju prilazni put prema kući ali sve to me ne brine koliko to što su nam nedavno kokosču odsečene glave ostavili na kladi na kojoj sečemo drva ispred same kuće-a zna se po ovdašnjim običajima šta to znači", dodade Slobodan- Radivoje,izbegavajući da optuži bilo koga.

Žali što su o zadušnicama na obližnje groblje zaraslo u trnje i oskrnavljeno izašli samo on i njegova supruga jer kako reče raseljeni izuzev onih koji u Klinavcu nisu živeli ni pre 1999. godine ne smeju ući na Kosovo i Metohiju jer su njihova imena smišljeno stavljena na „nekakav“ spisak lica osumnjičenih da su počinili ratne zločine.

Svesni da povratka nema niti je za sada moguć bračni par Lopaćanin poruči da sve dok je njih dvoje u Klinavcu to selo će biti selo u kome su Srbi imali nekoliko hiljada hektara obradive zemlje koja se oslanjala na prugi Priština-Peć i na sam centar Kline te da će njih dvoje počivati na groblju na kome su odvajkada sahranjivani Srbi naseljavani sa podriučja stare srpske države.

(Telegraf.rs/N.Zejak)