Skupština 4. marta o zakonima u oblasti obrazovanja, među njima i o visokom obrazovanju

Skupština 4.marta o zakonima u oblasti obrazovanja,među njima i o visokom obrazovanju

Na dnevnom redu Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Skupštine Srbije u ovoj godini, koja će početi u utorak, 4. marta, naći će se, između ostalog, četiri predloga zakona iz oblasti obrazovanja.

Prema predloženom dnevnom redu, na sednici će se razmatrati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Predlog zakona o izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Preporučujemo

Prema Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, školarina će studentima biti umanjena za 50 odsto.

Kako je navedeno u obrazloženju, izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju doprineće dostupnosti visokog obrazovanja time što će se trošak školarine koju plaćaju samofinansirajući studenti na visokoškolskim ustanovama čiji je osnivač država umanjiti za 50 odsto, direktnim refundiranjem studentu iz republičkog budžeta polovine iznosa školarine koju je student platio visokoškolskoj ustanovi.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona takođe će biti unapređen kvalitet visokog obrazovanja kroz veće izdvajanje iz budžeta za rashode za zaposlene i materijalne troškove visokoškolskih ustanova.

Izmenama se, naime, precizira da osnivač obezbeđuje sredstva visokoškolskoj ustanovi za stalne troškove i druga primanja zaposlenih u skladu sa kolektivnim ugovorom u celosti, dok se dopunama utvrđuje da osnivač za pokriće troškova materijala obezbeđuje sredstva visokoškolskim ustanovama u iznosu koji ne sme biti manji od udela budžetskih prihoda koje visokoškolska ustanova ostvaruje od Ministarstva u zbirnom iznosu prihoda koje visokoškolska ustanova ostvaruje po osnovu budžetskih prihoda od Ministarstva i sopstvenih prihoda ustanove po osnovu školarina.

Prvi put se uvodi obaveza osnivača da obezbedi sredstva i za troškove akreditacije studijskih programa i ustanova u Republici Srbiji, kao i troškove relevantnih međunarodnih akademskih akreditacija.

Dopunama Zakona doći će i do usklađivanja osnovice za obračun i isplatu plata u visokom obrazovanju sa osnovicama za obračun i isplatu plata u preduniverzitetskom obrazovanju.

Predloženim izmenama Zakona doprinosi se većoj autonomiji visokoškolskih ustanova kroz promenu sastava organa upravljanja univerziteta, fakulteta i akademija strukovnih studija tako što se učešće predstavnika osnivača u organima upravljanja smanjuje sa 30 odsto na 25 odsto u korist predstavnika zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60 odsto umesto dosadašnjih 55 odsto, dok procenat učešća predstavnika studenata u savetu nije menjan, odnosno ostao je 15 odsto, ali se izmenama i skraćuje mandat organa upravljanja sa četiri na tri godine.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je ranije da Zakon podrazumeva dodatnih 12 milijardi dinara godišnje za finansiranje visokog obrazovanja, odnosno da je reč o povećanju od 20 odsto.

Prema njegovim rečima, na tu sumu dodato je još 5,7 milijardi dinara, što ukupno čini blizu 18 milijardi, a ovih dodatnih 5,7 milijardi je namenjeno za povećanje zarada zaposlenih u obrazovanju za 15,97 odsto od marta.

Skupština će na istoj sednici raspravljati i o izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju kojima se predviđa, kako se navodi u obrazloženju, unapređivanje primene pojedinih zakonskih rešenja u cilju obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Dodaje se da bi ovim izmenama trebalo da budu obuhvaćene odredbe koje se odnose na izmene naziva izbornog programa u izborni predmet.

Takođe, vrši se terminološko usklađivanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i dopuna tog zakona, koja se odnosi na institute koji su propisani Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Usklađivanje se vrši s obzirom na to da je osnovni tekst Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju donet 2013. godine, a osnovni tekst Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja donet 2017. godine, pa se ukazala potreba za usklađivanjem tekstova oba zakona.

Pred poslanicima su još dva zakona iz oblasti prosvete - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, kojim se odlaže uvođenje državne mature za školsku 2028/2029. godinu.

(Telegraf.rs/Tanjug)