Izazovi i podrška za romske povratnike u Srbiji

Povratak u matičnu zemlju često nije kraj izazova za romske porodice koje se vraćaju u Srbiju po Sporazumu o readmisiji. Suočavaju se sa problemima poput nedostatka dokumenata, stambenog pitanja, zapošljavanja i obrazovanja dece. O mogućnostima podrške i ključnim koracima za njihovu uspešnu reintegraciju razgovarali smo sa Milošem Mihajlovićem, načelnikom Odeljenja za primarni prihvat i ostvarivanje prava povratnika po Sporazumu o readmisiji u Komesarijatu za izbeglice i migracije.

Dokumentacija kao prvi korak ka integraciji

Preporučujemo

Jedan od najvećih problema s kojima se romski povratnici suočavaju jeste rešavanje statusnih pitanja i pribavljanje ličnih dokumenata.

– Mnoge porodice se vraćaju bez validnih ličnih dokumenata, što im otežava pristup osnovnim pravima poput zdravstvene zaštite, obrazovanja i zapošljavanja. Naš zadatak je da im pomognemo u procesu pribavljanja dokumenata, u saradnji sa lokalnim samoupravama i nadležnim institucijama – objašnjava Mihajlović.

Prema njegovim rečima, bez validne dokumentacije, povratnici ostaju u začaranom krugu siromaštva i socijalne isključenosti, zbog čega je ovaj proces prioritet u strategijama podrške.

Stambeno pitanje i mogućnosti zapošljavanja

Pored dokumentacije, veliki izazov predstavlja i rešavanje stambenog pitanja. Povratnici se često suočavaju sa neuslovnim smeštajem ili nemogućnošću da pronađu trajno rešenje za stanovanje.

– Postoje programi pomoći kroz dodelu građevinskog materijala ili subvencije za iznajmljivanje stanova, ali je potrebno da se kapaciteti tih programa prošire kako bi obuhvatili veći broj povratničkih porodica – kaže Mihajlović.

Kada je reč o zapošljavanju, povratnici se suočavaju sa brojnim preprekama – od niske obrazovne strukture do diskriminacije na tržištu rada.

– Kroz programe prekvalifikacije i podršku u samozapošljavanju, pokušavamo da ih osposobimo za tržište rada. Međutim, potrebno je da i poslodavci prepoznaju značaj uključivanja povratnika u radne tokove – ističe naš sagovornik.

Obrazovanje dece – ključ uspešne integracije

Jedan od najvažnijih aspekata reintegracije jeste obrazovanje dece povratnika.

– Mnoga deca dolaze sa slabim poznavanjem jezika i teško se uklapaju u obrazovni sistem. Zbog toga se radi na programima podrške kroz dodatne časove, mentorstvo i stipendije – navodi Mihajlović.

Uspešna integracija romskih povratnika zahteva sistemsku i dugoročnu podršku. Pristup obrazovanju, zapošljavanju i osnovnim životnim uslovima ključan je za njihovo dostojanstveno uključivanje u društvo. Ostaje da se vidi koliko će postojeći i budući programi moći da odgovore na ove izazove i obezbede trajna rešenja.

Uloga medija u integraciji povratnika

Mediji imaju ključnu ulogu u procesu integracije romskih povratnika, ne samo kroz izveštavanje o njihovim izazovima, već i kroz promociju pozitivnih primera i informisanje o dostupnim programima podrške.

– Javnost često nije dovoljno upoznata sa problemima sa kojima se povratnici suočavaju. Mediji mogu pomoći razbijanju stereotipa, ali i pružiti konkretne informacije o pravima i mogućnostima koje su im na raspolaganju – ističe Miloš Mihajlović.

Prema njegovim rečima, važno je da se kroz medijske sadržaje ne potencira samo težak položaj povratnika, već i uspešne priče onih koji su uz podršku sistema uspeli da se integrišu, pronađu posao i obezbede bolju budućnost za svoju decu.

– Informisanost je prvi korak ka rešavanju problema. Ako porodice znaju kome da se obrate za pomoć u vezi sa dokumentima, stanovanjem ili zapošljavanjem, veća je šansa da će uspeti da se izbore za dostojanstven život u Srbiji – zaključuje Mihajlović.

(Telegraf.rs/A,)