Strašne brojke za Srbiju: Pod šumom 48,2 % manje teritorije nego 2018. godine, krčenje šuma je veliki problem

Zgrade koje "niču" u rekordnom roku doprinele su iskorišćavanju zelenih površina, pa i šuma. Drveće se seče da bi se napravio prostor za novi dom. Nažalost, u slabije naseljenim mestima i planinskim predelima česta je pojava krčenja šuma, odnosno nekontrolisana seča šuma bez ikakve dozvole, reda i plana, a ovaj problem ostavlja velike posledice po životnu sredinu. 

Da šume u Srbiji "nestaju" dokazuju i najnovija istraživanja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2024. godine, pod šumom je u Srbiji površina od 504.104. hektara, što je 48,2 odsto manje nego 2018. godine. 

Preporučujemo

Zbog ilegalne seče godišnje nestane hiljade hektara šuma, a ovo je najčešće krivično delo protiv životne sredine u poslednjih nekoliko godina. Država i privatni vlasnici gube milione dinara, a na hiljade stabala bude posečeno bez dozvole nadležnih organa.

Tokom leta 2024. godine, grupa šumokradica pokušala je da iz Šumskog gazdinstva Banat kod Pančeva ukrade već pripremljena drva za ogrev. Nakon anonimnih dojava, organizovana je zaseda koja je rezultirala otkrivanjem počinilaca sa dva čamca kapaciteta oko 14 kubnih metara drva.

Posledice nelegalne seče šuma

Pitanje je koliko uopšte razmišljamo o našim šumama, zapitamo li se kako ogrev dolazi do nas. Nažalost, Srbija je jedna od država u Evropi koja ima najmanje šuma, te bismo upravo zbog ovog razloga trebalo posebno da vodimo brigu o njima.

Šume su filteri za vodu, ali i izvorišta čiste vode. Pozitivno utiču na plodnost zemljišta, apsorbuju buku, smanjuju prašinu i pozitivno utiču na klimatske promene а, sa druge strane, predstavljaju izvor prihoda i opstanka ljudi u ruralnim, pre svega brdsko planiniskim područjima, zbog toga je važno znati koliko su šume važne za naš opstanak.

Uništavanje šuma dovodi do ozbiljnih posledica. Na primer, bez drveća koje stabilizuje tlo dolazi do erozije i povećanja rizika od klizišta. Zatim, brojne biljne i životinjske vrste ostaju bez staništa. Bez šuma doći će i do velikih klimatskih promena, a jednako bitno je i naše zdravlje, a to znači da njihovo nestajanje pogoršava kvalitet vazduha.

Stoga je Ministarstvo zaštite životne sredine postavilo cilj da se sa sadašnjih 26,7% teritorije Republike pod šumom, do 2050. godine na 41,4%. Među prioritetnim opredeljenjima Prostornog plana je pošumljavanje, obnavljanje i popravljanje kvaliteta postojećih šuma. 

U godinama koje su pred nama zemlje bogate šumom mogu očekivati siguran privredni i društveni razvoj. Zbog toga je Ministartsvo pozivalo građane da svi zajedno razmislimo o značaju očuvanja šuma i zdrave životne sredine u Srbiji i da o njima vodimo računa ne samo 21. marta već svih 365 dana u godini.

Kazne za nelegalnu seču šuma

Zakon o šumama Republike Srbije detaljno uređuje očuvanje, zaštitu, planiranje, gajenje i korišćenje šuma, kao i nadzor nad sprovođenjem ovih aktivnosti. Prema ovom zakonu, šumama u državnoj svojini gazduju javna preduzeća ili privredna društva čiji je osnivač Republika Srbija ili autonomna pokrajina, pod uslovom da ispunjavaju propisane kriterijume. Nelegalna seča šuma je strogo zabranjena i povlači zakonske sankcije. Kazne za krčenje i pustošenje šuma kreću se od 300.000 do 3.000.000 dinara.

Ministarstvo su snažno bori sa ovim problemom. Osim što finansira inicijative koje imaju za cilj obnavljanje degradiranih šumskih područja, organizuje kampanje i edukativne porgrame kako bi se podigla svest građana o važnosti šuma, takođe radi i na izmenama i dopunama zakona kako bi se pooštrile kazne i obezbedila efikasnija zaštita.

Nelegalna seča šuma je važan ekološki problem, a potrebno je i da građani imaju svest o tome i da prijave nadležnima ako uoče krčenje šuma u svojoj blizini.

(Telegraf.rs)