Postoji realna opasnost da će studenti u Srbiji ponavljati godinu: Profesori otkrili i najgori scenario

Svi univerziteti u Srbiji prihvatili su nacrt izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, ali ključna pitanja i dalje ostaju otvorena. Da li je četvrti zahtev studenata konačno ispunjen? Hoće li se situacija na fakultetima stabilizovati i omogućiti normalan tok nastave u drugom semestru?

Šta ako studenti nastave sa blokadama – da li će u tom slučaju izgubiti godinu i ugroziti upis nove generacije brucoša? O ovim gorućim temama razgovarali su prof. dr Dejan Madić i prof. dr Dejan Vuk Stanković u emisiji Uranak na televiziji K1.

Preporučujemo

Prof. dr Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu, objasnio je da je počeo dijalog koji je bio veoma potreban i važan. Mislim da smo kroz opsežne diskusije uspeli da dođemo do rešenja koja nisu bila doneta decenijama. Proces je završen pre nedelju dana, a sada predlozi idu na Skupštinu. Smatram da smo postigli održivo rešenje."

On je objasnio i kako će ubuduće funkcionisati samofinansiranje studenata:

"Oni će u početku plaćati pun iznos školarine, ali će im država refundirati 50% te sume", dodao je i istakao da jedva čeka da počne da drži nastavu.

"Jedva čekam da držim nastavu, jer mi je to glavni posao, pored rektorske funkcije. Volim da radim sa studentima. Kada sam pisao jedno saopštenje, dobio sam kritiku od jednog dela studenata iz Plenuma. Ipak, to neće uticati na moje poštovanje prema studentima koji su u blokadi, kao i prema onima koji nisu", rekao je prof. dr Madić.

Prof. dr Vuk Stanković želeo je da drži nastavu, ali ističe da je atmosfera na univerzitetu slična onoj tokom pandemije kovida i bombardovanja.

"Blokade su na univerzitetu stvorile atmosferu koja podseća na sintezu atmosfere tokom bombardovanja i epidemije kovida. Tamo nema nikoga. To je loš osećaj kada uđete tamo, a bojim se da bi to moglo da postane trajno stanje čak i kada se sve stabilizuje. Niko od nas ne zna kada će se situacija razrešiti. Čini mi se da svi ovi zahtevi počinju da dobijaju karakter pokretnih meta. U Novom Sadu pojavila se i jedna vrlo neprijatna epizoda koja se tiče reafirmacije autonomije Vojvodine – 'Vojvodina Republika'. To je pušteno simbolički, kao jedan separatistički otrov koji može da poprimi različite oblike. Mislim da se nije primio onoliko koliko su očekivali, ali se pojavio kao tema, dok ranije nije bio predmet diskusije", rekao je Stanković i nastavio:

"Kada se studentski zahtevi posmatraju izolovano, ja ih podržavam. Podržavam istinu o slučaju pada nadstrešnice. Kao građanin, smatram da je rad tužilaca u ovom slučaju apsolutno za podršku. Takođe, podržavam i zahtev da oni koji su tukli studente budu lišeni javnih funkcija, ukoliko su ih imali. Međutim, nisam oduševljen idejom da oni koji su bili na strani demonstranata budu izuzeti od istrage i eventualnog krivičnog gonjenja, jer to nije pitanje strane koju ste zauzeli. Ako je predsednik rekao da će, zarad dobrih političkih odnosa u društvu, posegnuti za aktom pomilovanja, mogu to da razumem, ali ne mogu naročito da podržim. Najzad, kao neko ko radi na univerzitetu, apsolutno podržavam četvrti zahtev. Mislim da, da je bilo više razuma, taj zahtev ne bi ni postojao, već bi se razgovaralo na relaciji između ujedinjenih rektora Srbije i ministarstava finansija i obrazovanja.

Prof. Vuk Stanković objašnajva da blokade fakulteta ozbiljno ugrožavaju akademsku godinu i dovode u pitanje budućnost mnogih studenata.

"Ako ne završite prvi semestar, ne možete započeti drugi, jer postoje predmeti koji se završavaju nakon jednog semestra i student mora biti ocenjen. Ako ne završite oba semestra, postavlja se pitanje upisa. Finansiranje univerziteta zavisi od broja upisanih studenata. Takođe, državnom univerzitetu, koji trenutno ne radi, naneta je reputaciona šteta, dok privatni univerziteti normalno funkcionišu. To će se odraziti na buduće upise", zaključio je Stanković.

Najgori scenario 

Prof. dr Mandić objašnjava koji bi najgori scenario mogao da bude za studente u vezi s nadoknadom nastave:

„Ako se blokade nastave, ne postoji način da se vrati nastava, a postoji i otpor prema povratku na fakultete. Trenutno nemamo infrastrukturne uslove za nastavak nastave. Ovde govorimo o potencijalnom scenariju koji niko ne želi – ponavljanju godine. Tačno se zna koliko studenata može biti primljeno na prvu godinu. Ako trenutni studenti ostanu, biće manje mesta za novu generaciju. To se dosad nije dešavalo u našoj istoriji, ali ako racionalno razmišljamo, to je realna opasnost“, dodao je Mandić.

Vuk Stanković ističe da postoji i radno-pravni problem oko nadoknade nastave:

„Profesori sve vreme primaju platu i, prema Zakonu o radu, imaju pravo na godišnji odmor. Ne možete sada reći da profesori nisu radili i da nešto treba da nadoknađuju – oni su radili i primali zarade. Niko nije na odmoru, niti je proglašen štrajk. Ja imam svoj interni plan nadoknade koji ću sprovesti, jer predajem predmete iz društveno-humanističkih nauka. U dogovoru sa studentima mogu da organizujem blok nastavu online, iako nije akreditovana, i da završim prvi semestar. Takođe, mogu u formi konsultacija da razgovaram sa studentima o delovima gradiva i dodatno im pojasnim gradivo. Što se tiče ispitnih rokova, moguće je organizovati polaganje na svake dve nedelje u terminima za konsultacije, u zavisnosti od slobodnih kapaciteta učionica. Na primer, prva grupa bi mogla da polaže ispit pre aprila, a zatim bi sledeće nedelje bila organizovana provera za drugu grupu. To mogu da primenim na svom predmetu, ali pitanje je da li isto može da uradi kolega koji predaje anatomiju na Medicinskom fakultetu ili oni sa tehničkih fakulteta. Zašto je ovo problematično – o tome treba da govore nadležni na univerzitetskom i fakultetskom nivou. Takođe, postoji i psihološko-pedagoški problem, posebno kod studenata prve godine“, zaključio je Stanković.

(Telegraf.rs)