Srpska pravoslavna crkva danas slavi Sretenje Gospodnje: Republika Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti

Srpska pravoslavna danas slavi praznik Sretenje Gospodnje, kao uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put u hram uvela novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.

Taj dan, kada se desio prvi susret Boga i čoveka pod svodovima hrama, u pravoslavnoj crkvi važi za jedan od najsvečanijih događaja.

Preporučujemo

Praćen je rečima koje pravedni Bogonosac izgovara sa Bogomladencem u naručju i ujedno jednom od najlepših pravoslavnih večernjih molitvi "Otpusti sada raba tvojega Gospode, jer videše oči moje spasenje tvoje".

Sretenje novorođenog Mesije koga je u jerusalimskom hramu u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac, slavi se uvek četredesetog dana po rođenju Isusa Hrista.

Ovaj praznik, suštinski važan za hrišćanstvo kao prvi susret Spasitelja sa ljudima, spada u red Gospodnjih, ali i Bogorodičnih praznika, jer se na taj dan istovremeno veliča čistota Bogorodice koju je, kako kaže predanje, prvosveštenik Zaharija, otac Jovana Krstitelja, uveo u jerusalimski hram na mesto određeno za devojke.

Ovaj događaj iz života crkve opisan je u četvorojevanđeljima gde se među svedocima pominje i Ana kći Fanuilova, koja je prisustvovala Sretenju Gospodnjem i potom objavila stanovnicima Jerusalima da je "konačno stigao onaj koji je odavno najavljivan i očekivan".

Predanje dalje kaže da su fariseji obavestili cara Iroda o događaju u jeruslamskom hramu. Uveren da je to novi car koga su najavili proroci sa Istoka, Irod je naredio da ubiju Isusa. Međutim, prema uputstvu Anđela Božjeg, božanska porodica je već bila na putu za Misir.

Sretenje je jedan od 12 najvećih praznika hrišćanstva, a sama reč "sretenje" označava susret.

Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića. Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 2. februara, dok crkve koje se pridržavaju julijanskog kalendara, među kojima i Srpska pravoslavna crkva, proslavljaju 15. februara.

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana, kada je epidemija kuge odnosila i do 5.000 života dnevno, a zemljotres u Antiohiji ostavio za sobom veliku pustoš.

Slava Sretenja veoma je česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje.

Dan Sretenja 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Karađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi Ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Republika Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti.

U našem narodu postoji i verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto.

Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi se, uplašeni od sopstvene senke, vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

Jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.

Najzanimljivije od sretenjskih verovanja jeste da mlade devojke treba da paze sutra koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti po izgledu i karakteru.

(Telegraf.rs/Tanjug)