Ruskinja iz Sibira obrela se u Pirotu, a evo šta se desilo kada je zaigrala kolo!

Mlada Ruskinja Aleksandra Davidenko, diplomirana pravnica, već nekoliko meseci boravi u Pirotu. U Srbiju je došla u okviru programa kulturne razmene. Pored svojih obaveza, jer radi u jednoj porodici, trudi se da nauči srpski jezik, a slobodno vreme koristi i da upozna prirodne lepote Pirota i našu kulturu.

Kroz tradicionalne igre i pesme, može se mnogo toga saznati o kulturnom nasleđu jednog naroda. Time se rukovodi i Aleksandra Davidenko,pa se ubrzo nakon dolaska u Pirot pridružila folklornom ansamblu Doma kulture. Umetnost ne poznaje granice, ali se narodne ruske igre prilično razlikuju od srpskih, prenosi RTS.

Preporučujemo

- Karakteristično za ruske igre je da se pokreće celo telo - i noge i ruke i glava - i veoma je važno kretati se pravilno, kako bi sve bilo u harmoniji - objašnjava Aleksandra Davidenko iz Rusije.

- Zato je meni u početku bilo teško da shvatim kako se pokreću noge - jer u srpskom folkloru akcenat na njima. Vremenom sam savladala osnovne korake, lakše pamtim nove - ističe ona.

- Ovo je prvi put da imamo Ruskinju u našem ansamblu - uopšte neku devojku ili momka iz neke druge države. To je za nas čast - kaže Miloš Jončić, umetnički rukovodilac folklornog ansambla Doma kulture u Pirotu. I dodaje: "Naravno, naša vrata su otvorena i eto, mi smo pristali. Vremenom, kako su prolazile probe, video sam da ona ima potencijala i bavila se folklorom u svojoj zemlji".

Na pitanje kako ona komentariše našu muziku, koliko se razlikuje - Dušan Đorđević, rukovodilac orkestra Doma kulture odgovara: "Muzika se razlikuje dosta po ritmu, njihovi ritmovi su - da kažem - pravilni. Kod nas ima tih mešovitih ritmova koji su joj bili interesantni, ali i strani u tom trenutku. Ali, je brzo savladala".

S obzirom na to da Aleksandra dolazi iz Irkutske oblasti gde je zimi uobičajena temperatura 25 stepeni ispod nule, klima u Pirotu je veoma prijatna, takvi su kaže i ljudi.

- U srpsko-ruskoj porodici gde boravim i radim mi je veoma prijatno, imamo divan odnos - komuniciramo na oba jezika, jer i deca znaju ruski. Generalno su me ljudi u Pirotu ljubazno dočekali, gostoprimljivi su i predusretljivi. Inače, Kej je moje omiljeno mesto za šetnju, dopada mi se grad i prirodne lepote u okolini - naglašava Aleksandra Davidenko.

Tradicija, ljudi, priroda, kuhinja - sve je veoma interesantno. Problem je što uči dva jezika, kaže u šali Aleksandra, srpski književni i pirotski govor - koji je njoj komplikovan za razumevanje. Ipak, ne odustaje od učenja.

Naučila je da kaže - zdravo, dobar dan, dobro jutro, dobro veče.

- Znam i da pitam: "Kako se zoveš" - dodaje.

Aleksandra će biti "Piroćanka" do juna, kada se završava program. U Rusiju će poneti lepe uspomene iz grada na Nišavi, a bilo bi joj drago da se nekada ponovo vrati.

(Telegraf.rs)