Bliže se Velike Zadušnice: Srbi se pridržavaju posebnih običaja, ali ovo nikako ne smete raditi na ovaj dan

Ove godine, 22. februara, obeležavaju se Velike ili Zimske zadušnice kao dan sećanja na preminule uoči početka Vaskršnjeg posta. Velike zadušnice su jedan od četiri glavna zadušna dana u pravoslavnom hrišćanstvu, kada vernici posećuju grobove svojih pokojnika, pale sveće i mole se za njihove duše. Ove zadušnice uvek padaju u subotu pred Duhove (Silazak Svetog Duha na apostole) i nazivaju se još i Duhovske zadušnice, one su uvek pred Mesne poklade, označavaju početak priprema za Vaskršnji post.

Zadušnice su dani kada se posebno sećamo preminulih i molimo za njihov večni mir. Običaj potiče još iz ranog hrišćanstva, kada su se subote smatrale danima posvećenim upokojenima. Vernici tada posećuju groblja, pale sveće i prilažu molitve za pokoj duša svojih najmilijih.

Preporučujemo

Ovaj pokretni praznik uvek pada u subotu, sedmicu uoči početka Vaskršnjeg posta, najranije 6. februara, a najkasnije 13. marta, ali uvek u subotu. To je ujedno i poslednji vikend pre Vaskrsa kada se jede meso.

Prema običajima, na ovaj dan se u crkvama služe parastosi i liturgije, a vernici na groblja donose hranu i piće, koje dele sa siromašnima i prolaznicima u znak milosrđa. Tradicionalno se priprema panaija (koljivo) – kuvana pšenica sa medom i orasima, simbol vaskrsenja i večnog života. Uobičajeno je i deljenje hrane i pića u čast pokojnika, ali Crkva naglašava da je najvažnija molitva za njihove duše.

Iako mnogi praktikuju ostavljanje hrane na grobovima, Crkva ovo ne podržava i preporučuje da se ona podeli ljudima u potrebi. Takođe, ovo nije dan za veselje i svetkovine – preporučuje se mir, molitva i sećanje na preminule. Osim toga, na groblju se pale samo sveće za preminule, ne i za žive. Sveće za žive pale se u crkvi, kod ikone ili u svom domu. Na ovaj dan ne sme se psovati i svađati i ne smeju se raditi teški fizički poslovi.

Pravoslavna vera uči da molitva živih može pomoći dušama preminulih na njihovom putu ka večnosti. Zato su Velike zadušnice prilika da se setimo onih koji više nisu sa nama i da im kroz molitvu uputimo ljubav i poštovanje.

Velike zadušnice su dan kada se vernici okupljaju u znak sećanja, zahvalnosti i molitve, potvrđujući veru u vaskrsenje i večni život.

Zadušnice se obeležavaju subotom jer je subota u hrišćanskoj tradiciji posvećena pokojnicima jer simbolizuje dan odmora i čekanja na Vaskrsenje. Prema verovanju, Hristos je u subotu nakon raspeća sišao u Ad, da oslobodi duše pravednika. Zbog toga su svi zadušni dani uvek u subotu.

Zadušnice nisu obavezni postni dani, ali mnogi vernici poste iz poštovanja prema preminulima.

(Telegraf.rs)