Jovana sa mužem i decom napustila grad i vratila se na imanje: "Nisam znala kako je brinuti o kravama, sada.."

Jovana Parmaković, zajedno sa suprugom i dvoje dece, pre dve godine ostavila je gradski život u Sremskoj Mitrovici i vratila se na porodično imanje u Noćaj. Odlučili su da nastave put koji su njeni preci gradili - da uzgajaju stoku, proizvode mleko i ponovo udahnu život starom gazdinstvu. Danas, uz mnogo truda i požrtvovanja, polako preuzimaju posao od Jovaninog oca.

Iako je detinjstvo provela na selu, pre povratka, Jovana o poljoprivredi nije znala gotovo ništa. Rano ustajanje, težak rad i odgovornost brzo su postali deo njenog svakodnevnog života.

Preporučujemo

- Pre samo dve godine, nisam ni znala kako je to brinuti o kravama. Iako su one bile tu, ja sam ih jedva primećivala. Tata ih je još 2014. godine doveo, ali nisam imala nikakvog dodira sa njima. A sada? Sada radim sve, od muže, preko kuvanja, pa do pravljenja i prodaje sira - priča Jovana sa osmehom i ponosom.

Na farmi nema podeljenih poslova – sve rade zajedno. Svakog dana, iz njihove štale izađe oko 450 litara mleka, a više od 30 krava čeka jutarnju i večernju mužu.

- Težak je ovo posao, traži mnogo odricanja. Lakše je podići dete nego baviti se mlečnim govedarstvom. Jer, krave ne čekaju, od ranog jutra do kasne večeri, sve se vrti oko njih - dodaje Jelica Parmaković, koja dobro zna koliko predanosti je potrebno za ovaj život.

Leti ustaju pre zore kako bi izbegli vrućine, zimi se dopuštaju sebi koju dodatnu minutu sna, ali obaveze ne prestaju nikada.

- Dešava se da se krava teli u sred noći i nema odlaganja, moraš da ustaneš, da pomogneš. To je naša svakodnevica. Ovo nije posao od osam do četiri, ovo je život - kaže Jovana.

Njihovo dvorište vrvi od života. U štalama i oborima je oko 100 grla stoke, a na osamdeset hektara zemlje niču žitarice koje hrane njihova goveda. U ovom poslu niko ne može biti sam.

- Ne bih mogao bez njih. Posao je takav da jedan posao vuče drugi, nema čekanja. Kada dođe trenutak da se kupi detelina ili žito, mora odmah da se reaguje. A stoka ne može da čeka. Dok sam bio sam, sve je bilo mnogo teže - priznaje Dejan Parmaković, Jovanin otac.

Iako je mlečno govedarstvo jedan od najtežih poslova u stočarstvu, Jovana i njen suprug nijednog trenutka nisu zažalili zbog povratka na selo. Naprotiv, planiraju da unaprede svoje gazdinstvo – da izgrade savremenu farmu, olakšaju mužu i poboljšaju kvalitet mleka.

(Telegraf.rs/RTS)