Žiofre: Zaštita ličnih podataka nije domaće pitanje, zahteva globalnu akciju

Šef delegacije i ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je danas da u vremenu brzog razvoja digitalnih platformi i digitalne tehnologije zaštita ličnih podataka više nije domaće pitanje, već prioritet koji zahteva globalnu akciju.

On je na konferenciji povodom obeležavanja Dana zaštite podataka o ličnosti rekao da je EU odavno prepoznala važnost zaštite osnovnih prava građana na privatnost i bezbednost podataka.

Preporučujemo

"Pre sedam godina uveli smo Opštu uredbu o zaštiti podataka koja za nas ostaje kamen temeljac okvira digitalne politike EU i inspiracija širom sveta. Vidim da je Srbija preduzela neke korake u tom pogledu, usvajanjem Strategije zaštite podataka o ličnosti od 2023. do 2030. i predstojećim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koje odražavaju snažnu posvećenost na usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa međunarodnim standardima i zakonodavstvom EU", rekao je Žiofre.

Prema njegovim rečima, živimo u međusobno povezanom onlajn svetu i svedoci smo sve veće dominacije velikih tehnoloških kompanija i zloupotrebe ličnih podataka u komercijalne, političke i druge svrhe.

"Ovaj trend ne poznaje granice i nijedna država ne može sama da ga reši. Dakle, regionalna saradnja je ključna i želim da pohvalim Srbiju što vodi razgovore o ovoj temi sa svojim susedima i partnerima u regionu", istakao je ambasador.

Kako je rekao, izuzetno je važno da Srbija obezbedi kapacitete za primenu Okvira digitalnog identiteta u skladu sa Uredbom EU o digitalnom identitetu i sa Uredbom o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja za elektronske transakcije na unutrašnjem tržištu.

"To je veoma komplikovan protokol, ali ispod je zaštita koju treba da uvedemo. Naravno, moramo dosledno da poštujemo Opštu uredbu o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR). Na sličan način, Zakon o digitalnom tržištu EU i Zakon o digitalnim uslugama imaju za cilj stvaranje bezbednog digitalnog prostora u kome su zaštićena osnovna prava korisnika, kao i da se uspostavljaju jednaki uslovi za poslovanje", rekao je Žiofre.

On je dodao da državama članicama EU i Srbiji predstoji nekoliko koraka u potpunom transponovanju i primeni ovih akata, koji brzo postaju konstanta naše kolektivne ekonomske realnosti.

"Oblasti kao što su digitalizacija i veštačka inteligencija su na čelu ljudskih inovacija i razvoja. Znamo to i potrebno nam je više inovacija. Moramo da savladamo ovu tehnologiju i moramo biti u stanju da se takmičimo sa drugima koji razvijaju ovu vrstu tehnologije. Ipak, dok mi inoviramo, znamo da kreatori politike moraju da obezbede da je zakonodavstvo u skladu sa tim razvojem i da nastave da štite naša osnovna prava", naglasio je Žiofre.

Kako je rekao, prošle godine EU je uvela Zakon o veštačkoj inteligenciji koji je postao prvi zakonski akt koji je programerima i kreatorima veštačke inteligencije dao jasne zahteve i obaveze u vezi sa specifičnom upotrebom AI.

Žiofre je istakao da vitalnu ulogu u zaštiti podataka od ličnosti igra obrazovanje jer je od suštinskog značaja da pojedinci, preduzeća i institucije podjednako shvate svoja prava i odgovornosti kada je u pitanju zaštita.

Takođe, poručio je da EU ostaje nepokolebljiv partner Srbiji na ovom putu.

"Posvećeni smo nastavku saradnje i podrške kako bismo osigurali da zaštita postane, ne samo zakonska obaveza, već i zajednička vrednost u celom regionu, dok promovišemo brz napredak celog Zapadnog Balkana ka EU", rekao je Žiofre.

Konferenciji koja je održana u Beogradu povodom Dana zaštite podataka o ličnosti prisustvovao je i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i slobodan pristup informacijama od javnog značaja Milan Marinović.

(Telegraf.rs/Tanjug)