Ovo je molitva prepodobnom Teodosiju za spas duše: Današnji dan posvećen i novgorodskom čudotvorcu

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve današnji dan posvećen je prepodobnima Teodosiju Velikom i Mihailu Klopskom.

Teodosije Veliki

Teodosije je rođen u oblasti Kapadokije, u selu Mogariasi. Kao mladić posetio je Simeona Stolpnika, koji ga je blagoslovio i prorekao mu veliku slavu duhovnu.

Preporučujemo

S kadionicom, u koju je stavio hladan tamjan, Teodosije je tražio mesto gde bi se nastanio i osnovao manastir, i zaustavio se onde gde se ugljevlje razgorelo samo od sebe. Tu se nastanio i otpočeo podvizavati. Uskoro se sabralo oko njega mnogo monaha raznih jezika. Zato je on sagradio po jednu crkvu za svaki jezik, te se tako istovremeno služilo i pojala slava Božja na grčkom, jermenskom, gruzijskom itd.

No u dan pričešća sva bratija sabirala se u veliku crkvu u kojoj se služilo na grčkom jeziku. Trpeza je bila zajednička za sve, zajednička i sva imovina, zajednički trud, zajedničko trpljenje a neretko i - gladovanje.

Teodosije beše uzvišeni primer života svima monasima, primer u trudu, molitvi, postu, bdenju i u svima hrišćanskim dobrodeteljima. I Bog ga obdari darom čudotvorstva, te je mogao isceljivati bolesne, na daljinu se javljati i pomagati, zveri krotiti, budućnost predviđati, hleb i pšenicu umnožavati. Beše mu molitva na usnama danju i noću.

Danas izgovorite ove reči:

"Potocima tvojih suza besplodnu pustinju si obrađivao i uzdasima iz dubine duše, umnožio si velikim trudom svoje talante. Bio si svećnjak svetu, sijajući svojim čudesima, Teodosije oče naš: Moli Hrista Boga, da spase duše naše".

Upokojio se mirno u Gospodu kada mu beše sto pet godina od rođenja (529. godine).

Mihailo Klopski

Hrista radi jurodiv, novgorodski čudotvorac. U vreme velikog kneza Vasilija Dimitrijeviča i igumana Teodosija, u leto 23. juna 1408. godine, držano je jutrenje u klopskoj obitelji, tada bednoj i nepoznatoj. Kada su pevali devetu pesmu kanona jeromonah Makarije je pošao da okadi i svoju keliju. No u zaključanoj keliji sedeo je čovek, odeven monaški, i pri svetlosti sveće pisao. Uplašeni Makarije rekao je igumanu i posle jutrenja svi su otišli do kelije i opet su našli inoka unutra. U vreme liturgije pevao je sa ostalima, a za trpezom je čitao žitija sa dubokim razumevanjem i blagoprijatno.

Jednom, na praznik Preobraženja, klopsku obitelj posetio je knez Konstantin Dimitrijevič, lišen svog nasleđa od velikog kneza Vasilija; posle pričešća je bio sa kneginjom na zajedničkoj trpezi, na kojoj je čitana istorija mnogostradalnog Jova. Knez je čuo čteca, prišao mu i sa dubokim poštovanjem mu se poklonio, govoreći igumanu: to je Mihajlo Maksimovic. Zbog čega od nas skrivaš svoje ime, upita iguman. Bog zna, odgovori blaženi. On je naš rođak, reče knez. Od tada su ga još više poštovali, ali on je počeo još više da jurodivstvuje.

Blaženi Mihajlo prorekao je igumanu Teodosiju: sedećeš u vladičanskom dvoru, ali se prestola nećeš udostojiti. Tako je i bilo. 1419. godine knez Konstantin je opet bio u obitelji istuci molitve. Ne očajavaj kneže, odgovori Mihajlo, no imaj veru u Presvetu Trojicu i sazdaj hram Zivonacalnoj Trojici i dobićeš ne samo nasleđe već i nebesko stanište. Pozvao je kamenoresce i sazdao hram. Na dan osvećenja vraćena mu je očevina.

U vreme suše izveo je istočnik, a u vreme gladi hranio je “pet hiljada s pet hlebova” a da se zaliha žita u ambaru nije smanjivala. Predvideo je i carevanje Ivana Vasiljevića i pad Novgoroda.

Arhiepiskopu Evtimiju, “bradatom”, sebične naravi i opakom rekao je: za koga ti uzimaš? Dozvoljavaju li pravila da ti, pastir, opljackaš stado? Srebroljubivi vladika, poražen izobličenjem, razboleo se i umro.

Knezu Semki je rekao: dovoljno bede si natovario na narod, ako se opet vratiš, grob te čeka. Semka se oglusi i bi poražen. Slušaj, kneže, kako je zemlja tri puta zastenjala i zove te k sebi. Otrovali su ga njegovi bojari.

11. januara 1453. godine, teško bolestan, iznemogao, pričestio se sv. tajnama, uzeo je tamjan i ugalj i vratio se u svoju keliju.

Grob nije bilo moguće iskopati jer je zemlja od mraza bila kao kamen tvrda. Iguman se setio mesta na kome je blaženi u poslednje vreme voleo da stoji, i zemlja je na tom mestu bila veoma meka. Velika isceljenja dešavaju se od ovog groba onima koji sa verom pristupaju.

(Telegraf.rs / Novosti, Hrišćanstvo zauvek)