Kandidati za članove Saveta REM-a predstavili se na razgovoru u Skupštini Srbije

M. L.
Vreme čitanja: oko 6 min.
Printskrin: RTS 1

Kandidati predloženi za članove Saveta REM-a predstavili su se danas u Skupštini Srbije u okviru javnog razgovora koji je organizovao skupštinski Odbor za kulturu i informisanje.

Za članove Saveta REM-a predloženo je 18 kandidata, a na sajtu parlamenta ranije je objavljen konačan predlog svih kandidata sa njihovim biografijama. Kandidat Zaštitnika građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Stevica Smederevac izrazio je zadovoljstvo što se razgovor vodi na transparentan način da bi što šira javnost bila upoznata sa tokom izbora.

Naveo je da je završio Pravni fakultet u Novom Sadu i da je paralelno sa studijama honorarno počeo da radi na televiziji Novi Sad koja je postala sistem RTS-a, kao i da je radio na RTS kao odgovorni urednik dokumentarnog programa, kao i odgovorni urednik naučno-obrazovnog programa.

On je naveo da se 2012. zaposlio u Regulatornom telu za elektronske medije gde je do 2024. bio na funkciji načelnika službe za nadzor i analizu, a potom pomoćnik direktora REM za nadzor i analizu.

U biografiji je naveo i da je magistrirao 2010. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu na Katedri za menadžment u kulturi sa temom "Evropsko pravo u oblasti elektronskih medija i zaštita nacionalnog interesa".

Kandidat Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Saša Mirković naveo je da je završio Pravni fakultet Beogradskog univerziteta i da je pre tri godine doktorirao na Fakultetu za medije i komunikacije na temu ''Politička volja kao preduslov za usvajanje i primjene medijskih zakona u Republici Srbiji''.

''Pre tačno 40 godina sam objavio svoj prvi prilog u emisiji Ritam srca na radiju Studio B. Bio sam jedan od osnivača radija B92, na kojem sam radio do 2019. godine. U međuvremu sam bio više od 10 godina direktor Radija B92, a kasnije i generalni direktor radiotelevizije B92'', rekao je Mirković i dodao da je obavljao i funkciju predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija.

Naveo je da je od 2013. do 2016. kao ekspert i nepartijska ličnost bio pomoćnik ministra i državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanjai i dodao da su u tom mandatu usvojena tri medijska zakona - Zakon o javnom informisjenju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnom medijskim servisima.

Mirković je naveo da od 2016. godine radi kao konsultant na većem broju projekata koji su vezani za medije, medijsku pismenost, kao i da predaje na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Kandidat akreditovanih univerziteta Milorad Vukašinović naveo je da je karijeru televizijskog novinara otpočeo početkom 90-ih godina u TV Novi Sad.

Vukašinović je kazao da je veoma privržen slobodi novinarskog izražavanja i svim načelima koja sadrži važeći zakon o elektronskim medijima.

''Trenutno sam zaposlen u Matici Srpskoj, gde već 14 godina radim na poslovima redaktora u Srpskom biografskom rečniku, koji je najveći projekat u oblasti društvenih nauka danas u Srbiji, jedan od zaštitnih projekata naše najstarije naučne, kulturne i književne ustanove'', rekao je Vukašinović.

Predloženi kandidat udruženja novinara u Srbiji Dejan Vuk Stanković naveo je da je u svojoj biografiji spojio akademsko bavljanje medijima, istraživački posao i učešće u svim oblicima medijskog života od pisanih medija preko elektronskih medija.

On je naveo da kao budućnost rada institucije REM-a vidi pre svega zakonitost i zaštitu zakonom definisanog javnog interesa, politički pluralizam i kulturu dijaloga, tržišne uslove za poslovanje i funkcionisanje elektronskih medija.

Stanković je istakao da REM ne vidi kao ideološku komisiju, niti kao odbor za ocenu kvaliteta programa.

''Takođe, smatram da treba aktivno učestvovati u borbi protiv vulgarizacije javnog prostora i protiv 'fejknjuza', što je bio u krajnjoj liniji i zaključak poslednjeg foruma u Davosu i važi kao neka vrsta globalnog izazova'', rekao je Stanković.

Među kandidatima je novinarka Sanja Anđelković Lubardić kao kandidat Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, Islamske zajednice u Srbiji i Jevrejske zajednice u Srbiji koja je kazala da je u opisu posla REM-a afirmacija, pomoć i rukovođenje i pravljenje medijskih strategija, kao i autentično uvažavanje svih segmenta društva i svih pojedinaca, sa posebnom naglaskom na brigu o manjinama i ugroženim grupama.

''U skladu sa načelima koja su zajednička i vodeća za institucije koje su potpisale moju kandidaturu, načela ravnopravnosti i slobode biće vodilje u mom budućem radu'', rekla je Anđelković Lubardić.

Dramski pisac Željko Hubač kojeg su za člana REM-a preložila udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora u Srbiji rekao je da je procesu predlaganja kandidata REM-a doživeo diskriminaciju, o čemu je kako je rekao, obavestio Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, time što je, kako kaže, član Odbora Nebojša Bakarec, za njega rekao da je "Đilasov i Šolakov", novinar i da je poznat po antisrpstvu.

Hubač je rekao da je time stavljen u neravnopravan položaj i da je ovaj proces doveden u pitanje. On je naveo da je dugi niz godina angažovan u jednom mediju, ali da je pre svega dramski pisac kojeg su predložila udruženja filmskih i pozorišnih stvaralaca.

Kandidat Dušan Aleksić, kojeg je, kako je rekao, predložilo 38 organizacija koje se bave zašitom dece, rekao je da većina predloženih kandidata ne ispunjava uslove propisane Zakonom o elektronskim medijima.

On je apelovao na Odbor da se ponovi procedura predlaganja za sedam od devet kandidata kod kojih je, kako tvrdi, uočeno kršenje Zakona o elektronskim medijima.

Kandidat za člana REM-a je i kompozitorka Leontina Pat rekla je da je trenutni pomoćnik direktora za programske sadržaje Dečijeg kulturnog centra Beograd.

Ona je navela da je pre šest godina obnovila dečiji festival Beogradsko proleće u Dečijem kulturnom centru Beograd, koji ima za cilj promociju dečje muzike i dodala da svoju poziciju i poverenje predlagača za člana REM-a vidi u toj oblasti koja je, kako kaže, na neki način zapostavljena u REM-u.

Kandidatkinja Aleksandra Krstić, doktorka kulturoloških nauka, i vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu istakla je da REM smatra nezavisnim regulatornim telom koje po zakonu ne pripada ni državi, ni interesnim grupama i koje treba da bude potpuno nezavisno i da odgovara građanima Srbije, da se stara o kvalitetu programa i ponašanju emitera.

Ona je kritikovala dosadašnji rad REM-a navodeći da je bio neprihvatljiv sa stanovišta profesionalnih standarda, nadležnih zakona i medijske prakse.

Kandidat Memlju Dudić rekao je da ima dugogodišnje iskustvo u oblasti medija i da je magistrirao na Internacionalnom univerzitetu 2005. godine, braneći rad iz oblasti komunikologije, a potom i doktorirao 2007. godine analizirjući ulogu komunikacije i medija u očuvanju verskog kulturnog i društvenog identiteta.

Naveo je da je kao dekan Islamskog fakulteta i rektor Internacionalnog univerziteta uvek zalagao za promociju pluralizma i slobode izražavanja kao i za edukaciju mladih o važnosti profesionalnih etičkih standarda u medijima.

"Ako mi ukažete poverenje, posvetiću svoj rad osiguravanju visokih standarda u medijskom sektoru, zaštititi interese, boriti se zaštitu svih građana i izgradnji inkluzivnog medijskog prostora'', rekao je Dudić.

Kandidat Muhedin Fijuljanin rekao je da se novinarstvom bavi više od 30 godine i da je po zvanju diplomirani politikolog, kao i da je u periodu od 2012. do 2014. godine bio državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i da je učestvovao u izradi mnogih strateških dokumentata na planu obrazovanja, zaštite ljudskih prava i informisanja.

Kandidat Ištvan Bodžoni rekao je da je decenijama u medijima i da je do nedavno bio direktor radiotelevizije Panon, koja se emituje na mađarskom jeziku, ali da je zbog kandidature u REM-u podnao ostavku na tu funkciju.

Kandidati za članove Saveta REM-a su i Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Zoran Jevtović, Tanja Vojvodić Mitrović i Jovan Vite.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Teme