Toksikolog i psihoterapeut upozoravaju: Alkohol menja metabolizam i ponašanje

"Suvi januar" je globalni pokret koji podstiče ljude da se tokom meseca januara potpuno suzdrže od konzumiranja alkohola. Cilj je da se napravi pauza od alkohola nakon prazničnih proslava i novogodišnjih slavlja, kako bi se poboljšalo fizičko i mentalno zdravlje, uštedio novac i procenila sopstvena zavisnost o alkoholu.

Ovaj izazov takođe služi kao prilika za promovisanje zdravih životnih navika i često pruža uvide u to kako se ljudi osećaju kada smanje ili eliminišu unos alkohola.

Preporučujemo

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, toksikolog dr Radomir Kovačević naglasio je sve veći broj konzumenata, uključujući decu, dok je psihoterapeut Jugoslava Zajić ukazala na uticaj alkohola na ponašanje i percepciju. Stručnjaci su se osvrnuli na fiziološke i psihološke aspekte prekomerne konzumacije alkohola, upozoravajući na sve veći rizik od bolesti zavisnosti i posledice koje alkohol ostavlja na ljudski organizam.

"Alkohol je korisna, ali i potencijalno opasna supstanca, posebno kada se govori o njegovoj konzumaciji. U poslednje vreme primećuje se porast broja konzumenata, uključujući i decu, što ukazuje na to da se granica uzrasta sve više snižava. Takođe, značajan je i obim konzumacije alkohola. Najveći broj konzumenata vina, kao i najveći obim potrošnje, beleži se u Francuskoj, gde se godišnje troši čak 98 litara po glavi stanovnika. S druge strane, Skandinavci, poput Šveđana, konzumiraju sličnu količinu alkohola, ali u vidu žestokih pića," objašnjava toksikolog i dodaje:

"Jedna čaša ne može izazvati zavisnost, ali i u psihijatriji i u toksikologiji postoji fenomen prve čaše. Prva čaša često vodi ka drugoj. Pri tome, ne mislim na ljude koji piju sami, već na one koji konzumiraju alkohol u društvenom ili ambijentalnom kontekstu," rekao je dr Radomir Kovačević i objasnio šta se u organizmu dešava kada pijemo.

"Alkohol menja ponašanje, ali ne može da promeni primarnu strukturu ličnosti. Neko je euforičan i počinje da peva, neko je agresivan i počinje da se bije, neko je depresivan, a neko je čak i suicidalan. Alkohol dovodi do peroksidacije molekula vode. Menja se metaboličko stanje u organizmu i čovek počinje da drhti. Kako bi se smirio on poseže za drugom čašom, trećom, ali se ne smiruje, već mu se menjaju ključne metaboličke funkcije u organizmu, percepcija svega" - objašnjava.

Toksikolog objašnjava da se organizam sa alkoholom veoma brzo prlja, ali da se teško čisti nakon prestanka konzumencije.

"Treba se rehidrirati i što više ispirati organizam" - rekao je.

Psihoterapeut Jugoslava Zajić upozorava na opasnost konzumacije alkohola, ukazujući na njegove štetne efekte po fizičko i mentalno zdravlje.

"Alkohol često koristimo kako bismo se okupljali, opuštali ili ublažili tenziju, ali pritom nismo svesni koliko nas može obuzeti. Ne shvatamo u potpunosti koliko je ova supstanca štetna za nas, naročito kada je intenzivno prisutna i kada se konzumira u velikim količinama. Alkohol ne remeti samo nivo šećera u krvi – kod nekih osoba može izazvati i agresiju. Na primer, alkohol podiže nivo šećera u krvi, što povećava energiju, pa ljudi koji piju često ne osećaju umor i mogu satima ostati u istom ambijentu, gubeći orijentaciju o vremenu," objašnjava psihoterapeut.

"Prvobitni efekat alkohola može biti opuštanje i relaksacija, jer deluje na centralni nervni sistem. Međutim, kasnije, sa većom količinom alkohola, dolazi do poremećaja rasuđivanja, što može dovesti do konflikata. Ako se unosi samo jedna čaša, tolerancija na alkohol počinje da raste, a to je ključni rizik. Upravo zbog toga je alkohol ozbiljna stvar i ne treba ga shvatati olako. Tolerancija se vrlo brzo povećava, što vodi ka većem unosu alkohola, koji na kraju uzrokuje štetne efekte i može dovesti do bolesti zavisnosti," zaključila je.

(Telegraf.rs)