Strašno upozorenje i sudbina za sve koji večeras budu bacili makar i jednu petardu

E. S.
Vreme čitanja: oko 2 min.
Foto: Shutterstock

Postala je tradicija u susret Novoj godini i Božiću da se bacaju petarde i druga "teška artiljerija". Buka je povezana sa slavljem, radošću, ali da li je upotreba takvih naprava, pa čak i vatrenog oružja, opravdana u ime vere i u skladu s načelima hrišćanskog slavlja, radosti i mira?

Ne vrede mnogo apeli da su u opasnosti deca, da mogu da ostanu bez prstiju ili cele šake, da nije svejedno ni zbog uznemirenih životinja, a ne prija ni svim ljudima buka.

Zaista, slavlje je veoma važan deo božićne tradicije, ali crkveni velikodostojnici skreću ponekad pažnju da to treba da bude u duhu pravoslavlja.

Petarde i upotreba oružja to, svakako, nije.

"Ako se kaže Mir božji, ne misli se baš da se puca, igra, znači potpuno je suprotno onome što je u suštini naša vera. Jeftina plastika, petarde, pirotehnika - sve što je sa istoka došlo sve je suprotno onome što mi propovedamo. S druge strane to nema veze sa vernikom da li je neko vernik, to ne pripada tom prazniku, to nije naša tradicija“, rekao je ranije za RTS vladika Stefan iz Hrama Svetog Save.

Ako se još pitate da li je bogougodno šenlučiti, možda će vam odgovor biti lakši ako osvestite da je to u svakom slučaju opasno. A niko ne želi nevolju, posebno ne na Božić. Neka to bude upozorenje za sve vernike - rane od petardi su iste prirode kao i one iz rata, teške, višestruke, sa potpunim uništenjem pojedinih tkiva.

U najvećem broju slučajeva prilikom bacanja petardi stradaju šake i prsti, a neretko i oči, lice, uši. Najačešće se radi o deci do 14 ili 15 godina, najčešće su to dečaci, to je period dokazivanja, period kada se pokazuje da vi nešto možete bolje od drugih i vrlo često se to se završava na jako loš način po tu decu, navodi RTS.

Da je praksa šenlučenja, ipak, povezana s tradicijom, ali da je danas loše shvaćena i neprimerena, ukazao je ranije za "Telegraf" sveštenik Strahinja Golijan.

Rođenje Hristovo za pravoslavce najradosniji praznik, pričao nam je sveštenik. Ali...

"Najvažnije je da tu radost nosimo u našim srcima. Ako čovek ne nosi veru u sebi, ako nema jedinstva boga i čoveka, svete liturgije i svetog pričešća, ništa ne znači ni šenlučenje ni pečenice. A ko ne razume liturgiju, ne razume ni hrišćanstvo", pričao je sveštenik.

A kakve to veze ima s tradicijom?

"U našoj istoriji uvek se Božić obeležavao šenlučenjem i u to vreme je imalo smisla. U stara vremena kad su jahali konje koristili su puške da oglase praznik, a danas se "puca" i na televiziji i na internetu, svi znamo da je Božić, tako da nema potrebe za šenlučenjem", ispričao je otac Strahinja.

Oni koji su dublje upućeni u religiju imaće na ovo pitanje još jednostavniji odgovor - rođenje Hristovo objavljuju crkvena zvona, a ne uznemirujuće eksplozije i pucnji.

(Telegraf.rs)