Životi koji ostaju: Sećanje na one koji su nas napustili 2024. godine, ali čiji tragovi traju
Godina iza nas donela je mnoge izazove, ali i nenadoknadive gubitke. Napustili su nas ljudi čiji su životi ostavili neizbrisiv trag u našim srcima i kolektivnom sećanju. Svako od njih, svojim delima i pričama, ostavio je neponovljivu priču koja će živeti dalje kroz one koji su ih voleli i poštovali. Ovo je podsećanje na ljude koji su obeležili 2024. godinu u Srbiji, ostavljajući za sobom nasleđe koje ne bledi.
Za Helenu Gavran molila se cela Srbija, verujući do poslednjeg trenutka u čudo koje, nažalost, nije došlo. Tragedija u Novom Sadu, kada je pod teškom nastrešnicom izgubilo život 15 ljudi, zaustavila je naciju i ujedinila je u bolu. Vest o smrti Dragana Markovića Palme odjeknula je kao šok, ostavljajući iza sebe prazninu u političkom i javnom životu Srbije. Svako od njih nosio je jedinstvenu priču, a njihov odlazak podsetio nas je na krhkost života.
Živan Popović (12.01.2024)
Deda Živan Popović, najstariji Srbin, preminuo je 12. januara 2024. godine u 107. godini života. Rođen 30. januara 1917. godine u selu Latvica, Živan je tokom svog života nosio titulu najstarijeg Ariljca i Srbina. Živeo je skromno, sam u trošnoj kućici, ali okružen velikom porodicom koja broji sedmoro dece, više od 40 unučadi i praunučadi. Iako su ga teškoće života i ratne godine nosile, Živan je ostao veran svojoj duhovnoj snazi, verovanju u Boga i sećanjima na ljude koji su mu pomogli. U njegovom životu, veri i mudrosti, ogleda se snaga koju je nosio do poslednjeg dana.
Slavica Lazić (31.03.2024)
Slavica Lazić jedna od najznačajnijih srpskih novinarki, preminula je nakon duge i hrabre borbe sa teškom bolešću. Rođena u Beogradu, u učiteljskoj porodici, Slavica je od ranog detinjstva pokazivala ljubav prema kulturi i novinarstvu. Kroz godine, postala je prepoznatljivo ime, sarađujući sa mnogim uglednim novinama i magazinima, uključujući Intervju, Ilustrovanu politiku, Stav, Srpsku reč i Telegraf. Osamdesetih i devedesetih godina radila je intervjue sa mnogim poznatim intelektualcima, među kojima su Borislav Pekić, Aleksandar Saša Petrović i Vladeta Jerotić, a njeni tekstovi smatraju se antologijskim. Od početka 2000-ih godina, Slavica se posebno posvetila crkvenoj novinarstici, postajući stalni član novina Srpske Patrijaršije i radeći na emisijama „Pravoslavlje“ i „Prepoznavanje“ za Arhiepiskopiju beogradsko-karlovačku. Njen rad je imao veliki uticaj na intelektualni i duhovni život Srbije, a njeni intervjui i tekstovi postali su važna svedočanstva o duhovnim kretanjima na Balkanu poslednjih četrdeset godina. Njena knjiga Licem k licu iz 2014. godine, koja sadrži zbirku njenih intervjua, bila je veoma dobro prihvaćena, a o njoj su govorili patrijarh Irinej, mitropolit Joanikije i mnogi drugi ugledni intelektualci.
Slavica Lazić bila je i ključni akter duhovnog preporoda osamdesetih godina, kada je sa suprugom, počivšim đakonom Miloradom M. Lazićem, bila aktivna u liturgijskoj zajednici u manastiru Vavedenje. Njeno zalaganje za kultivisanje crkvenog i intelektualnog života u Srbiji ostavilo je trajan utisak. Svojim radom trudila se da crkveni život učini raznovrsnijim i duhovnijim, a njena posvećenost veri i istini bila je snažan oslonac za mnoge.
Draginja Balać (16.04.2024)
Na praznik Prepodobnog Tita Čudotvorca, 15. aprila 2024. godine, preminula je Draginja (Nikole) Balać, poznata kao baka Draga. Rođena 1929. godine u Jasenovcu, njeno detinjstvo bilo je obeleženo strahotama rata. U 1942. godini, zajedno sa majkom, odvedena je u logor Jasenovac, gde je izgubila tri sestre, rođene, i mnoge druge članove porodice. Porodičnu kuću Nemci su spalili.
Nakon toga, poslata je na prinudni rad u Nemačku, gde se teško razbolela, ali je uspela da se izvuče. Rat je preživela, ali su je duboko obeležile traume. Godine 90-ih, kao izbeglica, našla je utočište u Gradišci, da bi se, 2000. godine, vratila u Jasenovac. Baka Draga, koja je živela sa teškim uspomenama i gubicima, ostavila je nezaboravan trag u srcima svih koji su je poznavali.
Mile Ćulibrk (23.04.2024)
Preminuo je 77-godišnji Mile Ćulibrk, poznat kao "Kralj pljeskavica", koji je godinama pravio najbolje pljeskavice u Beogradu. Njegov restoran bio je omiljeno mesto za sve koji su želeli da uživaju u ovoj specijalnosti. Mile je život započeo u Ljubljani 1971. godine, gde je radio u restoranima i pomagao košarkašima Olimpije da se vrate u prvu ligu.
Njegova ljubav prema košarci nije bila slučajna, a kada je najviše trebalo, pomogli su mu bivši košarkaši Peter Vilfan i Jure Zdovc. Mile Ćulibrk ostavio je dubok trag u svetu gastronomije i sporta, a njegova priča o hrabrosti i prijateljstvu biće zauvek zapamćena.
Radica Brkušanin
Zvali su je srpski Robinzon Kruso. Radica Brkušanin (71) provela je poslednje godine svog života u samoći, kilometrima daleko od komšija, u kolibi na planini Čemerno. Nekada najlepša devojka u kraju i vešta šnajderka, posle prerane smrti brata i neuspešnog braka, povukla se iz sveta. Živela je u napuštenom selu Debeli Jasen, gde je selo opustelo, a ona je ostala, posvećena životu sa stokom i prirodom.
Poslednji put u Kraljevu je bila 1986. godine, a od tada je živela izolovano. Pomoć je često odbijala, čak je odbila i ponudu za tranzistor, jer je verovala da joj ništa od toga nije potrebno. Poslednji trag o njenoj smrti stigao je tek tri meseca kasnije, kad je pronađena u svojoj kolibi, a lekari su potvrdili da je umrla prirodnom smrću. Sahranjena je 28. juna ove godine u groblju napuštenog sela.
Mirjana Nedeljković (15.08.2024)
Dugogodišnja novinarka Televizije Most, Mirjana Nedeljković, preminula je u Beogradu u 63. godini nakon duge i teške bolesti. Rođena 23. septembra 1961. godine u Kosovskoj Mitrovici, diplomirala je žurnalistiku na Filozofskom fakultetu u Prištini.
Novinarsku karijeru započela je 1996. godine, radeći u Muzeju u Prištini, a zatim kao dopisnica za Večernje novosti i crnogorsku Pobjedu. Od 1996. do 2010. godine bila je novinarka na RTS-u, a potom je prešla na Televiziju Most u Zvečanu.
Izveštavala je sa svih kriznih tačaka tokom nemilih događaja na Kosovu, uvek bila na licu mesta, uprkos opasnostima. Njena posvećenost novinarstvu i hrabro izveštavanje sa terena doneli su joj prestižna priznanja.
Helena Gavran (01.10.2024)
Helena Gavran (8), koja se borila sa tumorom na mozgu više od četiri godine, preminula je nakon teške borbe. Helena je dve godine lečila u Francuskoj, a potom je nastavila terapiju u Rusiji. Poznata kao vesela devojčica sa riđom kosom i osmehom, postala je simbol nade za mnoge ljude u Srbiji koji su se ujedinili kako bi prikupili sredstva za njen lečenje.
Katarina Gavran, njena majka, priseća se trenutka kada su lekari saopštili da Helena ima tumor na mozgu. Počelo je sa simptomima kao što su povraćanje i promena raspoloženja, ali su lekari to prvobitno smatrali virusom. Kasnije su saznali da je uzrok bio hidrocefalus, koji je izazvao tumor. Helena je imala dve operacije, a kasnije je ustanovljeno da ima meduloblastom, jedan od najtežih tumora.
Nakon saznanja o lečenju u Parizu, porodični život se menjao. Trošak lečenja od 545.500 evra bio je nepristupačan, ali uz pomoć humanih ljudi, novac je prikupljen u rekordnom roku, za samo 40 dana. Helena je prošla kroz šest hemioterapija, tri blaže i tri visokorizične, ali je ostala hrabra i optimistična, uprkos velikim bolovima.
Nakon svih terapija, Helena je pokazala veliku snagu i borbenost, a porodica Gavran je prošla kroz najveće izazove, uz međusobnu podršku i ljubav.
Zagorka Stojanović (17.10.2024)
Zagorka Stojanović, svestrana likovna umetnica, preminula je 17. oktobra u 86. godini u Rakarima. Nakon završene Akademije primenjenih umetnosti 1964. godine, njena karijera obuhvatala je kostimografiju, slikanje, tkanje i izradu različitih tkanina. Poslednjih godina promovisala je šik-šajkaču, čiji je tvorac i bila, i organizovala škole tkanja u svom Tkačkom dvoru u Rakarima.
Kreirala je kostime i scenografije za filmove, pozorište i TV emisije, a posebno je istakla svoj rad na filmu Salaš u malom ritu. Dobitnica je Vukove nagrade i Nagrade ULPUDUS-a za životno delo.
Pre desetak godina preselila se u Rakare, gde je obnovila kuću i postala pionir decentralizacije kulture, organizujući brojne umetničke događaje. Zagorka će biti upamćena kao promoterka Mionice, a sahranjena je u Rakarima, sa pogledom na avliju Stojanović.
Ogromna tragedija u Novom Sadu (01.11.2024)
Prvog dana novembra 2024. godine, urušavanje betonske nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu izazvalo je tragičnu nesreću koja je odnela živote 15 osoba. Nesreća se dogodila u trenutku kada je veliki broj putnika čekao na stajalištu.
Betonska nadstrešnica sručila se na ljude koji su baš na tom mestu čekali autobus, kao grom iz vedra neba. Snimci i slike stravične nesreće ubrzo su se proširile društvenim mrežama, a kako se moglo videti na njima nije postojala ni najmanja naznaka da će se tako nešto desiti, sve dok ogromna betonska konstrukcija nije pala direktno na ljude i decu ispod nje.
Ispod nadstrešnice su bili:
- Komar Nemanja (2007)
- Ruman Anđela (2004)
- Firić Đorđe (1971)
- Firić Valentina (2014)
- Firić Sara (2018)
- Adamović Milica (2008)
- Karanović Mileva (1948)
- Arbutina Ćirić Sanja (1989)
- Hrka Stefan (1997)
- Milosavljević Miloš (2003)
- Švonja Đuro (1947)
- Raković Vukašin (1955)
- Sazdovski Vasko (1979)
- Raca Goranka (1966)
- Anja Radonjić (2001)
Dragan Marković Palma (22.11.2024)
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije i Skupštine grada Jagodina, preminuo je 2024. godine u 64. godini života, nakon kraće bolesti. Rođen 2. maja 1960. godine u Končarevu kraj Jagodine, Palma je bio osnivač kompanije ATP „Palma“ i televizije Palma plus, a 1994. godine proglašen je najboljim preduzetnikom Srbije. Obavljao je funkciju narodnog poslanika u pet mandata i bio predsednik Jagodine od 2004. godine.
Njegovo ime bilo je prepoznato i u međunarodnim okvirima, a za humanitarni rad dobio je brojna priznanja, uključujući Orden Svetog Save. Bio je posvećen svojoj porodici, sa suprugom Snežanom, sinovima Daliborom i Darkom, i petoro unučadi. Njegova smrt predstavlja velik gubitak za Jagodinu i čitavu Srbiju.
(Telegraf.rs)